Пређи на садржај

Монтагју Роудс Џејмс

С Википедије, слободне енциклопедије
Монтагју Роудс Џејмс
М. Р. Џејмс, око 1900.
Лични подаци
Датум рођења(1862-08-01)1. август 1862.
Место рођењаГуднестоун, Кент, Уједињено Краљевство
Датум смрти12. јун 1936.(1936-06-12) (73 год.)
Место смртиИтон, Бакингемшир, Уједињено Краљевство
Занимањеаутор, научник
Књижевни рад
Жанрхорор

Монтагју Роудс Џејмс (енгл. Montague Rhodes James; Гуднестоун, 1. август 1862 — Итон, 12. јун 1936) био је енглески медијавелиста, проучавалац и писац, који је био на функцији провоста Кингс колеџа у Кембриџу (1905–1918) и Итон колеџа (1918–1936), као и као проректор Универзитета у Кембриџу (1913–1915). Џејмсова научна дела су и даље веома цењена,[1] али је најпознатији по својим причама о духовима, које многи критичари и писци сматрају најбољима на енглеском језику и веома утицајнима на савремени хорор.[2][3]

Џејмс је у почетку читао своје приче пријатељима и одабраним ученицима на Итону и Кембриџу током божићних забава, а широј јавности постао је познат када су његове приче објављене у збиркама Приче о духовима једног антиквара (1904), Још прича о духовима једног антиквара (1911), Мршави дух (1919), Опомена за радознале и друге приче о духовима (1925), и у тврдокориченом омнибусу Сабране приче о духовима М. Р. Џејмса (1931). Џејмс је објавио још три приче пре своје смрти 1936. године, а седам дотад необјављених или недовршених прича појавило се у збирци Вештица из Фенстантона и друге приче: М. Р. Џејмс о духовима и учењацима (1999), које су све укључене у касније збирке.

Џејмс је редефинисао причу о духовима за нови век напуштајући многе формалне готичке клишее својих претходника и остао је упамћен по свом реализму и сувом хумору који приземљују приче и стварају контраст са натприродним елементима. Познат је као творац „антикварне приче о духовима” и „отац народног хорора” због начина на који су његови заплети и ликови произашли из његових научних интересовања за древни фолклор и руралне пејзаже Источне Англије.[4][5] Ова асоцијација је настављена и у 21. веку захваљујући многобројним адаптацијама његових прича, због чега је, према критичару Џону Диру, постао „писац коме увек прилазе ради народног хорора”.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Barker, Nicolas (1970). „After M. R. James”. The Book Collector. 19 (1): 7—20. 
  2. ^ Morton-Haworth, James (director) (18. 12. 2005). The Story of the Ghost Story (Television production). BBC. Корисна информација се налази на: 19.50. „The strength of M. R. James' writing has come to be the benchmark by which all modern ghost stories are judged 
  3. ^ Scovell, Adam (2020-12-15). „The Restless Ghost Stories of M. R. James”. Literary Hub. Приступљено 2024-04-29. 
  4. ^ Briggs, Julia (1986). „James, M(ontague) R(hodes)”. Ур.: Sullivan, Jack, ed.,. The Penguin Encyclopedia of Horror and the Supernatural. New York: Viking Press. ISBN 0-670-80902-0. .
  5. ^ Cooray Smith, James (2016-12-22). „The fear of other people: these Folk Horror ghost stories are perfect for Brexit Christmas”. New Statesman. Архивирано из оригинала 2021-10-25. г. Приступљено 2024-04-29. 
  6. ^ Dear, Jon (2022-12-05). Ghost Stories for Christmas: Volume 1: Disc 1: Commentary for Whistle and I'll Come to You (DVD). BFI.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]