Монтевидео, Бог те видео! (књига)
| Монтевидео, Бог те видео! | |
|---|---|
 Корице издања књиге Монтевидео, Бог те видео! , 2010. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Владимир Станковић |
| Земља |  Србија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | публицистичке приче |
| Издавање | |
| Издавач | Intermedia Network |
| Датум | 2010. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-913475-0-5 |
Монтевидео, Бог те видео! је књига о одласку југословенске репрезентације (коју су тада чинили само играчи из Србије) на светско првенство у фудбалу које је одржано у Уругвају 1930. године, аутора Владимира Станковића, објављена 2010. године у издању издавачке куће Intermedia Network.[1]Друго издање књиге објавила је издавачка кућа "Лагуна" 2014. године.[2]
О аутору
[уреди | уреди извор]Владимир Станковић је рођен 7. маја 1949. године у Књажевцу. Новинарством се бави више од 40 година а започео је као београдски дописник загребачког "Вјесника", пишући претежно о спортским темама. Писао је за "Борбу", а 1989. године је покренуо прву југословенску кошаркашку ревију "Кош". Године 1992. одлази у Шпанију као дописник "Борбе" и одатле је писао за: "Нашу борбу", "Време", "Вечерње новости" и "Спорт". Од 2010. године, пише за "НИН" и "Блиц". Станковић је био и дописник "El Mundo Deportivo" из Југославије, да би даљу сарадњу са листом наставио када се настанио у Шпанији. Радио је и као уредник шпанског издања месечника "FIBA Basketbol". Објављивао је у "La Vanguardiji", мадридском "Asu", кошаркашком недељнику "Higantes del Basket". Био је директор за медије Евролиге од 2000−2006. године, а потом је годину дана био директор за међународне односе у кошаркашком клубу Динамо из Москве. Стални је колумниста сајта "Евролиге". Аутор је следећих наслова: 50 величанствених (заједно са Александром Остојићем, 1997), Монтевидео, Бог те видео! (2010), Шпанија од нашег дописника (2010), Задња пошта – Тимок (2012), Мисли о фудбалу (2014). Кош по кош (2016). Од 2007. године живи у Барселони као слободни новинар. [3]
О књизи
[уреди | уреди извор]Владимир Станковић је са књигом Монтевидео, Бог те видео! сачувао од заборава легендарни подвиг српских фудбалера који су учинили великим југословенски фудбал, о ентузијазму и истрајности, части и одлучности, пријатељству и вери, о времену и приликама у којима се фудбал играо са страшћу прве љубави.[4]
Књига представља јединствену прича о околностима под којима су српски фудбалери у југословенским дресовима 1930. године учествовали на Светском првенству у Уругвају. Станковић кроз причу оживљава легендарне играче Мошу, Тиркета, као и све остале играче репрезензтације, прекоокеанско путовање бродом „Флорида“, победу против Бразила, али и једну од најневероватнијих спортских неправди. Оживео је и одушевљење Београђана који су дочекали фудбалере из Уругваја.[4]
Књига Монтевидео, Бог те видео! садржи мноштво фактогтрафских података о клубовима, утакмицама, првенствима, ривалствима, прегршт информација о тадашњим политчким и друштвеним приликама. Обогаћена је са тридесетак црно-белих фотографија и скенова новинских наслова и делова чланака.[2]На крају књиге налази се осам листова са фотографијама из филма Монтевидео, Бог те видео! у пуном колору.[5]
Владимир Станковић је о књизи рекао:
| „ | Књига и све што је прати јесу омаж фудбалу и великим играчима између два рата, али је истовремено и омаж једној храброј, поносној и амбициозној Србији која је само 12 година после голготе у Првом светском рату кренула стазама успеха на свим пољима, о једном европском, атрактивном Београду и, надасве, о људима који су духом,талентом и знањем дефинитивно уписали српску престоницу на мапу света. Наслов књиге је истргнут из једног од многобројних телеграма које су репрезентативци добијали:„Југославијо, у Монтевидео, Бог те видео, угрувај Уругвај!” Цео телеграм је, због риме, језички мало рогобатан али је изврсно послужио за наслов. Ово је документарни роман о фудбалу са аутентичним јунацима али има и имагинарних ликова који нам помажу да доживимо и догађај, време и околности.[6] | ” |
Садржај
[уреди | уреди извор]На самом почетку књиге Монтевидео, Бог те видео! налази се текст Звонка Шимунеца под насловом Уводна реч. Аутор је причу о фудбалерима, одласку у Уругвај, првенству и повратку у земљу, поделио на пет поглавља:[5][6]
- Прилике - (У овом делу описане су околности које су довеле до раскола у врху фудбалске организације због пресељења седишта Савеза из Загреба у Београд, тензије после пресељења, бојкот…)
- Одлука - (Прича о томе како се иде иде у Монтевидео само са фудбалерима из српских клубова, селектирање играча, припреме)
- Путовање - (Описано је тронедељно путовање возом и бродом, као и долазак у Монтевидео)
- Такмичење - (Приказано је првенство света, одушевљење наших исељеника у Јужној Америци, али и одјек великих победа у земљи)
- Повратак - (У последњем делу књиге описан је тријумфални дочек репрезентације)
Последњи део књиге је назван Шта је било са њима?, и у њему се налази текст на девет старница са информацијама о судбини фудбалера и свих осталих који су 1930. године отишли у Уругвај на Светско првенство:[5]
- Др Михаило Андрејевић "Андрејка"
- Бошко Симоновић "Дунст"
- Др Коста Хаџи
- Боривоје Јовановић "Бора"
- Милован Јакшић "Јакша"
- Др Милутин Ивковић "Милутинац"
- Драгослав Михајловић "Вампир"
- Инж. Милорад Арсенијевић "Микица"
- Љубиша Стефановић "Лео"
- Момчило Ђокић "Мома"
- Александар Тирнанић "Тирке"
- Благоје Марјановић "Моша"
- Иван Бек "Ивица"
- Ђорђе Вујадиновић "Ђокица"
- Бранислав Секулић "Бане"
- Драгомир Тошић "Бата"
- Теофило Спасојевић "Тео"
- Бранислав Хрњачек "Хрња"
- Драгутин Најдановић "Лала"
- Божидар Марковић "Кенгур"
- Милан Стојановић "Шећерко"
Екранизација
[уреди | уреди извор]Књига је послужила за реализацију мултимедијалног пројекта продуцентске куће "Intermedia Network" који чине документарни и играни филма у два дела, ТВ серија од 15 епизода.[5][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Montevideo, Bog te video!”. plus.cobiss.net. Приступљено 23. 11. 2022.
- ^ а б „„Montevideo, Bog te video!“ – knjiga sa kojom je sve počelo u prodaji od 22. januara”. laguna.rs. Приступљено 23. 11. 2022.
- ^ „Владимир Станковић, новинар и публициста”. krivak.rs. Приступљено 23. 11. 2022.
- ^ а б „Montevideo, Bog te video!”. laguna.rs. Приступљено 23. 11. 2022.
- ^ а б в г Stanković, Vladimir (2010). Montevideo, Bog te video!. Beograd: Intermedia Network. стр. 7—8, 229—240. ISBN 978-86-913475-0-5.
- ^ а б „Montevideo, Bog te video!”. goodreads.com. Приступљено 23. 11. 2022.
- ^ „Montevideo, bog te video, film”. rts.rs. Приступљено 23. 11. 2022.
