Мохамед Наџибула
Мохамед Наџибула | |||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 6. август 1947. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Гардез, Краљевина Авганистан | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 27. септембар 1996.49 год.) ( | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Кабул, Исламски Емират Авганистан | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Народна демократска партија Авганистана | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Др Мохамед Наџибула Ахмадзај (пашт. ډاکټر نجیب ﷲ احمدزۍ; Гардез, 6. август 1947 — Кабул, 27. септембар 1996)[1] познатији као Наџибула или Др Наџиб, био је авганистански политичар и комуниста, секретар владајуће Народне демократске партије Авганистана (1986—1992) и председник Авганистана (1987—1992).
Биографија
[уреди | уреди извор]Наџибула, који је пореклом био из паштунског племена Гилзај, образовао се на универзитету у Кабулу и 1975. године стекао лекарску диплому.
Од 1965. је био члан комунистичке Народне демократске партије Авганистана, с временом поставши близак сарадник Бабрака Кармала те члан партијске фракције Парчам. Након Саур револуције 1978. је добио нижи положај у државној управи, али је накратко протеран у егзил након доласка на власт председника Хафизуле Амина из супарничке фракције Халк.
Када је совјетском интервенцијом 1979. Амина сменио Кармал, Наџибула је постао начелник тајне полиције КХАД. На том се месту истакао изузетном бруталношћу, али и ефикасношћу. Након што је Кармал услед неуспеха да савлада муџахедине изгубио совјетску наклоност, Наџибула је 1986. постављен за генералног секретара Партије, а потом је постао и председник. Његов мандат су обележили углавном неуспели напори да муџахединску побуну смири политичким уступцима, што је укључивало увођење вишепартијског система, одустајање од државног атеизма, увођење ислама као државне религије и подстицање приватизације.[2] Иако су га Совјети својим повлачењем 1989. године оставили без заштите, на власти се одржао још три године, пре свега користећи све већу неслогу међу муџахединским вођама.
С власти је пао након што га је распад Совјетског Савеза крајем 1991. године оставио без савезника,[3] а у пролеће 1992. је његов генерал Абдул Рашид Достум прешао на страну побуњеника. Наџибула је након тога поднео оставку и склонио се у дипломатску мисију УН. Тамо је остао све док га одатле нису отели талибани након преузимања Кабула четири године касније. Наџибула је заједно са братом кастриран, вучен аутомобилом кроз улице и на крају јавно обешен.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ muskanajibullah (6. 8. 2019). „Happy Birthday, #Aba. I remember this day when I was sick; you sat me on your lap & held me close. You knew what it…” (твит) — преко Twitter-а.
- ^ „New Afghan leadership's 'national reconciliation' policy signals welcome changes”. India Today. 28. 2. 1987.
- ^ „SOVIET 'COLLAPSE' SHIFTS THE AXIS OF GLOBAL POLITICS – The Washington Post”. The Washington Post.
Литература
[уреди | уреди извор]- Braithwaite, Rodric (2011). Afgantsy: The Russians in Afghanistan, 1979–1989. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983265-1.
- Clements, Frank (2003). Conflict in Afghanistan: a Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-402-8.
- Kakar, Hassan; Kakar, Mohammed (1997). Afghanistan: The Soviet Invasion and the Afghan Response, 1979–1982. University of California Press. ISBN 978-0-520-20893-3.
- Kalinovsky, Artemy (2011). A Long Goodbye: The Soviet Withdrawal from Afghanistan. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05866-8.
- Rasanayagam, Angelo (2005). Afghanistan: A Modern History. I.B.Tauris. ISBN 978-1850438571.
- Wahab, Shaista; Youngerman, Barry (2007). A Brief History of Afghanistan. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-5761-0.