Пређи на садржај

Моја борба (пети том)

С Википедије, слободне енциклопедије
Моја борба (пети том)
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловMin Kamp. 5
АуторКарл Уве Кнаусгор
Земља Норвешка
Језикнорвешки
Жанр / врста делааутобиографски роман
Издавање
ИздавачBooka
Број страница663
Серија(л)броширан
Превод
ПреводилацРадош Косовић
Датум
издавања
15. јун 2010.
Класификација
ISBN?978-86-80830-10-0
ISBN ? ориг.8249507150
Хронологија
ПретходникМоја борба (први том) ; Моја борба (други том) ; Моја борба (трећи том) ; Моја борба (четврти том)
НаследникМоја борба (шести том)

Моја борба (пети том) (норв. Min Kamp. 5) је пета од шест књига аутобиографског дела норвешког књижевника Карла Увеа Кнаусгора (норв. Karl Ove Knausgǎrd) (1968) објављена у јуну 2010. године.[1]

Српско издање књиге Моја борба (пети том) објавила је издавачка кућа "Booka" из Београда 2018. године у преводу Радоша Косовића.[2]

Карл Уве Кнаусгор је рођен 1968. у Ослу. Одрастао је на Трумеји и у Кристијансанду. Похађао је Академију за уметничко писање и студирао историју уметности и књижевност. Радио је као уредник књижевног часописа. Године 1998. дебитовао је романом Ван света (Ute av verden) са којим је постигао велики успех и постао први дебитант који је добио престижну награду норвешке критике „Kritikerprisen“.[3]

О серијалу

[уреди | уреди извор]

Шестотомни аутобиографски роман Моја борба је излазио у периоду од 2009. до 2011. године. [4]Серијал је постигао велики успех у Скандинавији и у свету али је исто тако изазвао и многе дилеме због отворености. Писао је отворено о стварним личностима и догађајима.[5]

У шест томова серијала Моја борба, на више од 3.500 страница, аутор испитује живот, смрт, љубав и књижевност:

У књизи Моја борба (пети том) Кнаусгор описује свој боравак у Бергену између 1988-2002 године. Примљен је на једногодишњу Академију за писање у Бергену. У град стиже без новца после летњег распуста који је провео на Медитерану. У предходном периоду се дописивао са девојком коју је видео на кратко и сада би коначно требало да је боље упозна. Убеђен је да је управо она љубав његовог живота. У граду у који стиже већ студира његов брат Ингве.[6]

Млади Кнаусгор сматра да је на путу да постане велики писац самим тим што је примљен на Академију. Међутим, идилична слика студентског живота почиње да се изобличава када почне настава. Колеге с којима похађа наставу су много надаренији и он је свестан тога. Покушава да утеху пронађе у љубави, али и ту доживљава разочарење јер се његова изабраница смувала с братом Ингвеом. Уз помоћ алкохола и излазака у клубове са новостеченим пријатељима успева некако да превазиђе недаће академског опстанка. [6]

Стваралачко самопоуздање му је пољуљано; често се осамљује како би писао. Купује књиге за које чује на предавањима да му могу бити корисне и неуморно учи. Иако му приче издавачи одбијају, наставаља неуморно да пише. Препушта се проводу, опијању и свирању бубњева у братовљевом бенду, утучен због списатељске кризе. Коначно упознаје девојку и накратко је чак и срећан. У једном од налета емоција, у ноћном клубу се сече стаклом по лицу и тада схвата одакле писање долази. Аутор даље пише о томе како се оженио, преварио супругу и разишао се од ње; како му је умро отац од кога је отуђен али исто тако и дубоко повезан са њим.[6]

Роман Моја борба (пети том) на српском језику је до сада имао три издања од првог објављивања (2018; 2019 и 2021).[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Min kamp 5”. goodreads.com. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ „Moja borba : roman. Tom 5”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 12. 11. 2021. г. Приступљено 12. 11. 2021. 
  3. ^ Knausgor, Karl Uve (2018). Moja borba : roman. Tom 5. Beograd: Booka. стр. korice knjige. ISBN 978-86-80830-10-0. 
  4. ^ „KARL UVE KNAUSGOR”. booka.rs. Приступљено 12. 11. 2021. 
  5. ^ „MOJA BORBA”. booka.rs. Приступљено 12. 11. 2021. 
  6. ^ а б в „Kreativno čitanje 23 – “Moja borba 5” Karl Uve Knausgor”. aleksandar-petrovic.com. Приступљено 12. 11. 2021. 
  7. ^ „Moja borba : roman. Tom 5”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 12. 11. 2021. г. Приступљено 12. 11. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]