Мрка трубача
| Мрка трубача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. cornucopioides
|
| Биномно име | |
| Craterellus cornucopioides | |
Мрка трубача, црна труба или мртвачка труба (лат. Craterellus cornucopioides) јестива је гљива која често у грмовима и појединачно, на земљи међу лишћем и ниским растињем.
Клобук
[уреди | уреди извор]Прелази постепено у стручак, тако да се не може рећи где једно завршава, а друго почиње. Заједно узети, високи су 10 cm (4 in)[1][2] (мада у изузетним случајевима могу да буду 15 cm (6 in)[3][4]), а широки од 3 до 8 cm. Цела гљива има облик рога, трубе, котла или љиљана — у свим је случавјевима дакле се до дна шупља. Наткриљени, горњи шири део има валовит, урезан, коврџав или, у сваком случају, барем доле подвнут руб, који је танак и најпре почиње гњити. С горње и унутрашње стране површина је тамније љуспичава, ситно пахуљасто па и с покојом кратком и танком длачицом; влажна и у одраслих црносмеђа, сува и у младих свјетлија, сивија и с краћим црним цртицама.
Химениј
[уреди | уреди извор]Химениј је смештен с доње и спољашње стране наткриљеног дела гљиве. Он се не састоји ни од листића ни од цевчица, па чак ни од уочљивих прутића: површина му је тек гушће или ређе набрана, валовита, али готово глатка; маслинастосива, плавичастосива или, касније, од спора беличасто напрашена. Испод тог дела стручак се углавном све више сужава, своди практично само на кору дебелу до 2 mm, изван мишије или срнеће сиву, са плавичастом или црном привесом.
Отрусина
[уреди | уреди извор]Отрусина је беле боје.
Месо
[уреди | уреди извор]Месо је врло танко, и у клобуку, тамније или блеђесиво, раскида се уздужно на траке, еластично-хрскавичаво, али не тврдо. Укус благ, угодан, мирис незаметан или мало плесан.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре hyaline, елиптичне, с једном великом капљом, 11—16/6—9 mi.
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]У густим, често инзваредно великим колонијама, и у грмовима и појединачно, на земљи међу лишћем и ниским раслињем, у мрачним и влажном деловима белогоричних, најрадије букових састојина. У свим нашим крајевима, али не и сваке године.
Доба
[уреди | уреди извор]VII-XII
Јестивост
[уреди | уреди извор]Доста је квалитетна гљива, служи првенствено као зачин: лако се суши и самљета у прах лако сачува. Може се и свејжа примјешати међу друге укисељене гљиве. Доњи део, који је био у земљи, одбацити. Гљива са гњецавим и омекшалим рубом престаре су са јело.
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Сива трубача, Cantharellus cinereus Pers. такође јестива, може јој наликовати и бојама и обликом, али она је у просеку мања, те подно наткриљеног дела има прутиће, односно жилице које се опетовано гранају — а не напросто раздалеко наборе. Расте такође скупно, у маховини, честа, али лако се превиди.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Roger Phillips (1981). Mushrooms and other fungi of Great Britain & Europe. London: Pan Books Ltd..
- ^ Courtecuisse, R. & Duhem, B. "Guide des champignons de France et d'Europe" Delachaux et Niestlé. 1994. ISBN 978-2-603-00953-6. also available in English.
- ^ Marcel Bon. The Mushrooms and Toadstools of Britain and North-Western Europe. ISBN 978-0-340-39935-4. Hodder & Stoughton.
- ^ Courtecuisse, Régis (1999). Collins Guide to the Mushrooms of Britain and Europe. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-220012-7.
Спољашње взе
[уреди | уреди извор]
- Мрка трубача in Index Fungorum
- Mushroom-collecting.com: Craterellus cornucopioides
- MykoWeb California Fungi: Craterellus cornucopioides
- Craterellus cornucopioides Healing-Mushrooms.net, March 2008.
