Мркоњски вис
Мркоњски вис | |
|---|---|
 Мркоњски вис. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Медвеђа |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И / 42.789166° С; 21.455333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1070 m |
.svg)  Мркоњски вис Мркоњски вис на карти Србије | |
Мркоњски вис је узвишење вулканског порекла које се налази у југоисточном делу Србије, код села Тулара, у изворишту реке Јабланице. Представља стари дајк или нек (облици магматских тела) који је испран ерозионим и денудационим процесима, и зато изгледа млађе од засечене површи у кристаластим шкриљцима. Има облик оштре купе висине 1070 m.[1]
Геолошки састав
[уреди | уреди извор]Мркоњски вис изграђен је од трахитских стена.[1] Трахит спада у интермедијарне магматске стене, у групу сијенита и трахита. Ове стене карактерише садржај SiO2 од 66 до 52%.[2]
Клима
[уреди | уреди извор]Клима која преовлађује на овом простору је умереноконтинетална са топлим и сувим летима и умерено хладним зимама. Јануар је најхладнији месец у години када се средња месечна температура спуста испод нуле, а највише средње месечне температуре на овом простору забелењене су током јула и августа. Средња годишња температура износи 10,2 °C, најтоплији месец је јул са 20 °C, док је најхладнији јануар са -0,3 °C. Средње месечне релативне влажности ваздуха крећу се од 64 до 84%. Најмања релативна влажност ваздуха је током августа, док је највећа током зимских месеци због ниских температура, и у мају и јуну због већих количина падавина. Количина падавина износи око 700 мм годишње.
Хидролошке карактеристике
[уреди | уреди извор]Мркоњски вис налази се у изворишном делу реке Јабланице тако да она самим тим представља најбитнији водоток у његовој близини. Јабланица је лева притока Јужне Мораве а настаје спајањем Бањске и Туларске реке. Њена дужина износи 94,8 км. Основна хидролошка карактеристика Јабланице је неуједначеност режима јер током летњих месеци њено корито остаје без воде. То је највећи водоток у Србији који пресушује.
Биљни свет
[уреди | уреди извор]Северна падина вулканске купе има посебне станишне услове, а разлог томе је већа влажност северне стране масива. Она је окружена висовима Ајакобила, Зајечавица, Чокотина и Брајинска чука. Испресецана је гребенима и долинама бројних потока који отичу у Туларску реку. Поред тоога блокови стена који су нагомилани на овој страни дали су свој допринос у формирању реликтне вегетације. Реликтне шумске заједнице које се налазе на овом простору су: Fraximo-columetum mixtum-ostyetosum полудоминантна заједница белог јасена, мечје леске са црним грабом која се јавља на висинама преко 900 m затим Fago-columetum-mixtum-silicicolum заједница у којој доминирају буква и мечја леска, јавља се на несто нижим висинама од претходне заједнице. На висинама од 700 m јављају се заједнице букве, мечје леске и црног граба, као и Fago- aceri-ostrzyetum и Fago-ostryetum-columo-fegetum на растреситом скелетном земљишту. заједнице букве и црног граба налазе се на стрмијим положајима, а заједнице мечје леске на благо нагнутим странама.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Путоказ на стази која води ка вису. -
Путокази на вису који показују у којим правцима се налазе исписане планине. -
Вис виђен са стазе која води ка њему. -
-
-
-
-
-
-
Мркоњски вис у септембру. -
Мркоњски вис у септембру.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 33. ISBN 86-83481-30-1.
- ^ Јовановић, Велимир (2006). ОСНОВИ ГЕОЛОГИЈЕ. Београд: Завод за уџбенике. стр. 79. ISBN 86-17-13048-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Батоћанин,Д., Јовановић, В. (2009) Основи геологије. Београд : Завод за уџбенике
- Јовић,Г. (1997) Лебане. Лесковац: Историјски архив
