Музеји у Нишу
Музеји у Нишу су културне и научно образовне установе у овом граду, настале као потреба да се богато културно историјско наслеђе са простора Ниша и његове шире околине, прикупи, конзервира, изучи, депунује и на адекватан начин представи домаћој и иностраној јавности.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Музејска делатност у Нишу зачета је током 19. века, након повећаног интересовања страних путописаца за Србију и након добијања унутрашње самоуправне границе добијене хатишерифом из 1830. и 1833. године. Прикупљајући податке о прошлости Србије они су полако почели да презентују своја истраживања још у време Османлија. Међу њима су били најзначајнији Ламартин који је 1833. објавио податке о Ћеле-кули, а седам година касније и Немац Ами Буе, који је писао етнографском богатсву југоисточне Србије и нишког краја.
Главна покретачка снага за оснивање музеја у Нишу представљало је Музејско друштво, чији су најактивнији и најистакнутији чланови били његови оснивачи (Адам Оршић Славетић, Рудолф Братанић, Боривоје Гојковић, Александар Ненадовић и Боривоје Поповић). Они су по први пут у Нишу основали гардски музеј под именом Историјски музеј Ниш.[2]
Списак музеја
[уреди | уреди извор]| Слика | Назив музеја - изложбеног простора | Опис |
|---|---|---|
 |
Народни музеј | Основала је 1. априла 1933. године од групе нишких музеолошких ентузијаста окупљених око (исте године године, основаног) Музејског друштва, под именом Историјски музеј.[2] Првих месеци постојања Музеј је привремено био смештен у згради Учитељског дома. Прву музејску изложбу приказану у овом објекту видело је неколико хиљада посетилаца. Шест месеци након свог оснивања (22. октобра 1933), музеј је пресељен у кућу Христодулуових тада називану и Христодулов конак.
Други светски рат прекинуо је једну од најпродуктивнијих етапа у развоју музеја. У току савезничко бомбадовање Ниша, огромну штету претрпео је град и његово становништво а 2. септембра 1944. године, и зграда музеја која је страдала од директног поготка бомбе, која је том прилико уништила велики број прикупљених артефаката. Првобитна зграда музеја обновљен је 1945. године, али не и њена етнографска збирка артефаката која је у ратном вихору потпуно изгубљена, док су друге збирке биле преполовљене. Тада је и званично отворен под именом Историјско–етнографски музеј града Ниша.
Музеј је 1950. године пресељен у нове просторије у улици Станка Пауновића (данас улици Милојка Лешјанина) у којима се налази и данас. У овој згради смештено је историјско одељење под називом Музеј НОБ-а, а у згради бивше банке, једноспратној згради саграђеној 1894. године у нео-класичном стилу, у улици Петог конгреса (данас улици Николе Пашића), изложена је стална археолошка поставка музеја. |
 |
Археолошка изложба Народног музеја Ниш | Збирка има експонате из времена праисторије који су пронађени у околини града Ниша. Највећи број експоната је из касноантичког времена са архолошког локалитета Медијана који се налази у Нишу.
Византијски и средњовековни период су такође заступљени (као што су портрет византијске царице и стари српски накит из 12. века са локалитета Св. Пантелејмон). |
 |
Музеј Медијана | Медијана, римска Медијана (лат. Mediana) данас археолошки локалитет у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису. Насеље је настало на самом крају 3. или почетком 4. века.[3][4]
Од римске Медијане треба разликовати археолошко налазиште „Медијана групе“ (главно археолошко налазиште из бронзаног доба у насељу Брзи Брод, која је у непосредној близини римске Медијане).[5] |
 |
Музеј Ћеле Кула | Настао је у оквиру споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи.[6]
Данас је овај музејски објекат сврстан у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију[7] |
 |
Музеј здравствене културе — Пастеров завод | Основан је 1962. године у згради бившег Пастеров завод из 1900. године. Једина је државна музеолошка установа те вресте не само у Србији већ и шире на Балканском полуострву.
Поставка музеја сведочи о развоју српске медицине и здравствене културе у Србији од њеног ослобођења од Османлијског царства до данашнњих дана. У погледу коришћења репозиторијума здравствених институција као иницијалних фондова, највише су коришћени сачувани експонати из Пастеров завод у Нишу, почев од медицинске опреме, инструмената, мобилијара, фотографија и појединачних сачуваних докумената и других предмета. |
 |
Музеј логор 12. фебруар | Меморијални комплекс 12. фебруар, познатији као Логор на Црвеном Крсту састоји се од централне зграде затвора, три помоћне зграде, четири стражарске кућице, две куле осматрачнице и два торња. Централна логорска зграда има два спрата и поткровље на ком се налазило 20 самица. У приземљу се налази сто и клупе као и сено на коме су логораши спавали. У поткровљу се налазе 20 самица, а у некима од њих је под био покривен бодљикавом жицом. И данас се још увек се на зиду могу видети аутентничне поруке које су логораши исписивали. Поруке говоре о неким логорашима и датуму када су отишли у Немачку. |
 |
Дигитални музеј | Дигитални музеј, као једна од сталних изложбених поставки Народног музеја у Нишу, реализована је 24. августа 2015. године у згради бившег турског арсенала у Нишкој тврђави.[8]
Пратећи, савремени тренд оснивања нтерактивних модел музеја у Европи, код едукатора у Народном музеју Ниш, јавила се идеја да, у сарадњи са Електронским факултетома из Ниша, осмисле, организује и реализује савремени едукацијски програм музеја, уз помоћ информационих технологија, и да на тај начин културну баштину Ниша прикаже на нов начин, уз помоћ 3Д анимација и апликација, слика и тонова, и још више је приближи сваком посетиоцу. |
 |
Нишвил џез музеј | Нишвил џез музеј (енгл. Nisville Jazz Museum) је прва невладина институција културе (у оснивању), те врсте у Србији, која је свечано отворена у Нишкој тврђави у простору старог турског Хамама, 3. августа 2018. године, у време одржавања традиционалног 35. по реду Нишвил џез фестивала („Нишвил 2018.”).[9][10]
Музеј се оснива као посебан културни садржај града Ниша и облик промоције историје џеза, и Нишвил џез фестицвала као јавне градске манифестације Ниша, коју је Министарство културе Републике Србије прогласило манифестацијом од националног значаја, и која је за своје активности добила бројне награде као културни догађај. |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Музеји - Град Ниш - архива градске управе” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13.
- ^ а б „Narodni muzej Niš”. Приступљено 9. 10. 2017.
- ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91–92.
- ^ Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
- ^ Draga Garašanin, Bronzano doba Srbije Tekst iz kataloga izložbe "Bronzano doba Srbije", Narodni muzej, Beograd, 1972., Приступљено 31/1/2013
- ^ „Ćele-kula”. Discover Serbia. Приступљено 5. 1. 2010.
- ^ spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 4. 8. 2014.
- ^ „Digitalni Muzej”. ARhiMedia. Архивирано из оригинала 30. 07. 2018. г. Приступљено 30. 7. 2018.
- ^ „Niš dobija Nisville jazz muzej”. Made-in-Germany.rs. Приступљено 3. 6. 2018.
- ^ M, J. „Otvaranje džez muzeja i pozorišnog dela Nišlvila u slikama”. Južne vesti. 3. 8. 2018. Приступљено 4. 8. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Музеји у Нишу на Викимедијиној остави