Пређи на садржај

Музеј Семберије у Бијељини

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Семберије
Јавна установа Музеј Семберије
Оснивање28. октобар 1970.
ЛокацијаБијељина
 Република Српска
 Босна и Херцеговина
Број предмета10.000
АдресаКарађорђева бр. 2
Веб-сајтМузеј Семберије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јануар 2025)
Спољашњи видео-запис
Отворење изложбе "Звуци Прошлости: из колекције радио-апарата Горана Перковића" (23. 9. 2023. године)

Музеј Семберије, пуног имена Јавна установа Музеј Семберије, је градски/завичајни музеј комплексног типа који има археолошку, етнолошку и историјску збирку, са преко 10.000 експоната. Подручје дјеловања Музеја је територија Семберије и Подмајевице.

Археолошка изложба обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека, која садржи колекцију средњовјековних натписа са 23 ћирилична натписа на старословенском језику српске редакције, као и колекцију римских камених споменика.

Етнолошка поставка садржи предмете народног живота села Семберије и староградску културу Бијељине.

Историјска поставка има назив "Кад нам прошлост не да мира" и бави се најзначајнијим елементима урбанизације Бијељине од њеног првог помена 3. марта 1446. године, са посебним акцентом на развој града након 1878. године кроз приказ најстаријих профаних и сакралних грађевина, градских цјелина, грађанских друштава, развоја школства итд. Интегрални дио ове цјелине јесте времеплов са најзначајнијим датумима у развитку града од 1878. до 1941. године.

Цјелина је заокружена приказом легата потомака двију од најстаријих српских градских породица Јовичића и Чолаковића. Легати припадају Љубици Јовичић Станчић и Родољубу Чолаковићу и његовој супрузи Милици Зорић Чолаковић.

Традиционалне музејске манифестације су Ноћ музеја, Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика, Бијељинско бијенале, Пантелинска изложба и изложба поводом Вишњићевих дана.

Положај и смјештај

[уреди | уреди извор]

Музеј Семберије је смјештен у Карађорђевој улици бр. 2, преко пута трга краља Петра Првог Карађорђевића[1] у самом центру Бијељине. Музеј "Семберије" се налази у најстаријој згради која у себи садржи 4 изложбене сале површине 105 квадратних метара и једну салу за повремене изложбе.[2]

Организација и статус музеја

[уреди | уреди извор]

Директор музеја је Момчило Копривица. Музеј Семберије дјелује као градски/завичајни музеј Републике Српске за подручје десет општина сјевероисточног дијела Републике Српске, са сједиштем у Семберији.

У просторијама Музеја Семберије се налазила редакција часописа „Гласник“, Удружења музеолошких радника Републике Српске, премјештена је у Музеј Републике Српске. Издавачка дјелатност музеја је врло обимна, као и велика библиотека, фонотека и колекција фотографија.

Директори институције

[уреди | уреди извор]
  • Димитрије Чолаковић (1970-1988)
  • Мила Станојевић (1992)
  • Мр Мирко Бабић (1992-2015)
  • Момчило Копривица (2015-2016)
  • Мр Радоје Богдановић (2016)
  • Момчило Копривица (2016-данас)

Историјат рада Музеја Семберије

[уреди | уреди извор]
Бронзана статуа из IV вијека

Музеј Семберије у Бијељини настао је из Музејске збирке „Семберија“ основане 28. октобра 1970. године. Оснивање Музејске збирке највише је заговарао Димитрије Чолаковић, етнолог и историчар, професор Учитељске школе, касније и први управник Збирке. Од 1972. године Музејска збирка је започела велику акцију прикупљања археолошке, етнолошке и историјске грађе у којој су током наредне деценије, масовно учествовали и становници Семберије и подмајевичког краја. Посебна пажња посвећена је прикупљању покретних културних добара и традиционалног живота и културе народа семберско-подмајевичке области и града Бијељине из времена прве половине 20. вијека.

Музејска збирка је од 1978. године смјештена у згради „Конак“, једној од најстаријих у Бијељини, у којој се и данас налази. У новој згради од 1981. године изложена је нова стална поставка из два дијела – „Археолошки налази на тлу Семберије“ и „Живот и култура народа у Семберији“. Коначно, 2001. године Музејска збирка и званично прераста у Музеј Семберије, а 2005. године постављен је и трећи дио сталне поставке којим је представљен живот градског становништва Бијељине.

Током више деценија постојања Музеја, бројни донатори су допринијели богатству његових збирки, а по значају донација посебно се истичу легати Родољуба Чолаковића, Милице Зорић и Љубице Јовичић-Станчић.[3]

Стална поставка музеја (избор)

[уреди | уреди извор]

Стална поставка Музеја Семберије у Бијељини показује богату историју Бијељине, Семберије и Подмајевице.

  • Намјештај, дио Легата Родољуба Чолаковића и Милице Зорић Чолаковић
    Намјештај, дио Легата Родољуба Чолаковића и Милице Зорић Чолаковић
  • Ћирилични натписи на камену у археолошкој збирци
    Ћирилични натписи на камену у археолошкој збирци
  • Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић Чолаковић
    Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић Чолаковић
  • Легат
    Легат
  • Етнолошка изложба, посуђе
    Етнолошка изложба, посуђе
  • Етнолошка изложба, занати
    Етнолошка изложба, занати
  • Археолошка изложба
    Археолошка изложба
  • Бронзана статуа из IV вијека
    Бронзана статуа из IV вијека
  • Археолошка изложба
    Археолошка изложба
  • Природњачка колекција
    Природњачка колекција
  • Археолошка изложба
    Археолошка изложба
  • Иѕложбени простор музеја
    Иѕложбени простор музеја
  • Археолошка изложба
    Археолошка изложба

Археолошка изложба

[уреди | уреди извор]

Стална археолошка поставка, под називом Археолошки налази на тлу Семберије, отворена је за јавност 28. априла 1981. године. Археолошка збирка обухвата налазе од старијег неолита па до присуства Римског царства.[4]

Археолошка изложба се налази у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека. Ту је смјештена највећа и најзначајнија колекција средњовјекоквних натписа у Босни и Херцеговини и шире са 23 ћирилилична натписа на старословенском језику српске редакције. Ту је и колекција римских камених споменика (Јупитеров жртвеник, камена посуда, двије фигуре лава, стела, статуете и друго) као и налази са најистраженијих средњовјековних локалитета регије као што су Јазбине у Батковићу и Остојићево.

Историјска изложба

[уреди | уреди извор]

Историјска изложба музеја обухвата историјат Бијељине, почевши од првог помена насеља на овом мјесту (3. марта 1446. године) до 20. вијека.[5]

Етнолошка изложба

[уреди | уреди извор]

Етнолошка изложба обухвата предмете везане за народни живот села Семберије и староградску културу Бијељине.

Колекције су везане за људске дјелатности и начин живота Семберије

Плетење је било најзаступљенији вид кућне радиности.

Умјетничка колекција

[уреди | уреди извор]

Колекција керамике Хамдије Ресића је колекција више од 150 посуђа сувенирског типа, прикупљених у периоду од 1929. до 1978. године. Колекција је откупљена 1980. године од др Хамдије Ресића, рођеног Бијељинца који је тада живио у Сарајеву. У колекцији су разно посуђе као што су тестије, лонци, ћупови, бардацим ибрици и сл. Као један од најзанимљивијих примјерака из колекције се издваја тродијелна посуда из Кине набављена 1966. године. У музеју је доступно јавности дио колекције.[6]

Колекција таписерија Милице Зорић Чолаковић је збирка од 17 таписерија коју је умјетница завјештала Музеју Семберија.[7]

Природњачка колекција

[уреди | уреди извор]

Дио колекције презентован у оквиру дијела архелошке изложбе у приземљу музеја.

Легати Музеја Семберије

[уреди | уреди извор]
  • Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић
Главни чланци: Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић (Бијељина), Родољуб Чолаковић и Милица Зорић Чолаковић

Посебно мјесто у фундусу Музеја Семберије припада легату Родољуба Чолаковића и његове супруге Милице Зорић, насталом у периоду 1980-1983-1989. године.

Садржај легата у музеју чине вриједне збирке

  • преко три хиљаде књига,
  • више стотина документарних фотографија, бројни фото-албуми,
  • вриједни умјетнички предмети,
  • колекцију стилског намјештаја,
  • 17 вриједних таписерија Милице Зорић
  • колекцију предмета од стакла и челика, која употпуњује амбијент ентеријера.

У оквиру легата налази се и здање Спомен-дома “Црвена правда” отворено 1982. године.[8]

  • Легат Љубице Јовичић-Станчић
Главни чланци: Легат Љубице Јовичић-Станчић и Љубица Јовичић-Станчић
  • Легат Марије Рабреновић
Главни чланци: Легат Марије Рабреновић и Марија Рабреновић (сликарка)


  • Легат Радета Бјекића
Главни чланци: Легат Радета Бјекића и Раде Бјекић

Галерија легати

[уреди | уреди извор]

Лапидариј и двориште музеја

[уреди | уреди извор]

Музеј има мало двориште иза зраде, зидом ограђеном од улице у којој се налази (пјешачке зоне) с којом је повезана вратима. У лапидаријуму се налазе камени споменици на отвореном са подручја надлежности музеја уз друге индустријске и војне предмете веће величине.

Изложбе и манифестације Музеја Семберије у Бијељини

[уреди | уреди извор]
Изложбени дио музеја

Традиционалне изложбе у Музеју су:[9]

  • Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика (24. мај - 24. јун) која се одржава од 1993. године,
  • Бијељинско бијенале (двогодишња смотра ликовног стваралаштва Бијељине и сусједних општина) од 1994. године,
  • Пантелинска изложба из колекције старих бијењинских породица из историје знаменитих грађевина и значајних појединцаца
  • Наградна изложба гусала (од 1995. године) током манифестације Вишњићеви дани (између 1. - 8. новембра)
  • Ноћ музеја и сл.

Изложбене активности у Музеју Семберије обављају се по стаљеном плану од 10-так ауторских, повремених и гостујућих изложби годишње.

Реализоване изложбе у музеју (извод из богате историје)

[уреди | уреди извор]

Ту је и учешће на манифестацијама: Вуков сабор у Лозници, Кнежеви дани у Поповима, Дани поврћа у Црњелову, Сајам шљиве у Угљевику, Сајам пољопривреде у Бијељини, Златни котлић, Ликовна колонија Илијашана, Фестивал изворне музике.

Одабрани пројекти

[уреди | уреди извор]
  • Током три године сарадње са Музејом Козаре у Приједору реализована је дјелимична обнова и ревитализација музејске поставке Козара у НОР-у у оквиру Националног парка Козара.

Издавачка дјелатност

[уреди | уреди извор]

У музеју Семберије се налазила редакција Гласника удружења музејских радника РС јединог часописа те врсте код нас, а 2011. године публикован је број 8, у тиражу од 300 примјерака.

Информације за посјетиоце

[уреди | уреди извор]

Посјете музеју су омогућене сваког радног дана од 7.00 до 16.00 часова, осим сриједом када музеј ради до 20.00 часова, а суботом од 10.00 до 14.00 часова. Недјељом је музеј затворен. Улаз је бесплатан за све посјетиоце.

Приземље Музеја је посвијећено сталној поставци археолошке и историјске збирке уз канцеларије и приступ Спомен соби, са лијеве стране. У великој сали на лијеву страну је простор намјењен за привремене изложбе и манифестације По улазу у Музеј посјетиоцима је доступно ограничено подручје за одмор и интеракцију са инфопростором и књигом утисака. Насупрот улазу су и степенције за спрат зграде. Приземље и спрат зграде су повезани степеницама. Спрат Музеја није доступан особама са инвалидима.

На спрату Музеја су двије велике просторије и припадајућем ходнику посвијећено етнолошком одјељењу и легатима са умјетничким колекцијама и историјским артефактима.

Двориште музеја је уређено као лапидаријум, приступ од пјешачке зоне иза зграде. Улаз је бесплатан за све посјетиоце и доступан је стално.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Музеј Семберије у Бијељини

[уреди | уреди извор]
  • Изглед Музеја Семберије у Бијељини
  • Изглед лапидаријума Музеја Семберије у Бијељини

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://mapcarta.com/W276261121
  2. ^ https://www.facebook.com/bijeljinaturizam/posts/%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%98-%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8-4-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%B0/2762990193936190/
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2014. г. Приступљено 12. 09. 2014. 
  4. ^ https://www.infobijeljina.com/vijesti/arheolosko-blago-koje-cuva-tajne-proslosti-semberije---od-praistorije-do-srednjeg-vijeka
  5. ^ https://bijeljinaturizam.com/destinacija?naslov=Muzej%20Semberije&pregled=15
  6. ^ https://bijeljina.com/drustvo/ponos-bijeljine-znate-li-za-jedinstvenu-kolekciju-keramike-hamdije-resica-foto/
  7. ^ https://putemniti.com/2022/07/25/milica-zoric-tapiserije-sa-motivima-iz-mitologije/
  8. ^ Лазић, Т, Подаци из Музеја Семберије, Бијељина, 2024.
  9. ^ https://www.bijeljina.org/vodic/33/86/Muzej-Semberije.html
  10. ^ https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=pfbid0SVmx7BTkdcoMLb8njLy3xsDENrqP2NqtrPmBB3XF24uqBn5rfLW88k9oHvkKCL5Pl&id=100001874644612
  11. ^ https://www.rtvbn.com/index.php/cirilica/4069437/mladi-istrazivaci-bijeljine-nauka-nije-bauk
  12. ^ https://www.facebook.com/gradbijeljinaofficial/posts/996452912521858/
  13. ^ https://www.gradbijeljina.org/1/news/novosti//5304.istrazivacka-avantura-za-ljubitelje-nauke-i-tehnologije.html
  14. ^ https://www.facebook.com/photo?fbid=27829854496660332&set=a.102370679835420
  15. ^ https://www.facebook.com/photo?fbid=27839343262378122&set=a.102370679835420
  16. ^ https://www.facebook.com/photo/?fbid=24327617110217439&set=a.396325823773236
  17. ^ https://www.bijeljina.org/novosti/91236/64/Izlozba-Niti-koje-povezuju-u-Muzeju-Semberije.html
  18. ^ https://www.bijeljina.org/novosti/91229/64/Bijeljina-Izlozba-Niti-koje-povezuju-1-decembra-u-Muzeju-Semberije.html
  19. ^ https://ntvarena.com/impuls-pocetak-realizacije-projekta-niti-koje-povezuju/
  20. ^ https://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Impuls-Pocetak-realizacije-projekta-Niti-koje-povezuju/779262
  21. ^ https://www.bijeljina.org/novosti/94724/64/Niti-koje-povezuju-u-casopisu-Muzeji.html
  22. ^ https://bijeljinapress.com/bijeljina-impuls-pocinje-realizaciju-projekta-niti-koje-povezuju/
  23. ^ https://bijeljina.com/kultura/bijeljina-otvorena-izlozba-tapiserija-i-crteza-pod-nazivom-nit/
  24. ^ https://www.facebook.com/watch/?v=632898515588623
  25. ^ https://www.facebook.com/photo/?fbid=24143386058640546&set=a.102370679835420
  26. ^ https://bijeljina.com/najave/bijeljina-svecana-akademija-u-cast-pjesnika-filipa-visnjica-4-novembra/
  27. ^ https://www.bijeljina.org/novosti/90116/64/Bijeljina-Pocinje-manifestacija-u-cast-pjesnika-Filipa-Visnjica.html
  28. ^ https://www.infobijeljina.com/vijesti/pocinje-manifestacija-u-cast-pjesnika-filipa-visnjica
  29. ^ https://www.infobijeljina.com/vijesti/bijeljina--pocinju-jubilarni-visnjicevi-dani--foto-
  30. ^ https://prvisrpski.com/bijeljina-svecano-otvoreni-jubilarni-30-visnjicevi-dani-foto/
  31. ^ https://www.infobijeljina.com/vijesti/bijeljina--svecano-otvoreni-jubilarni-30---visnjicevi-dani---foto-
  32. ^ https://noviglas.info/2023/11/03/semberija-u-znaku-filipa-visnjica-sutra-pocinju-visnjicevi-dani/
  33. ^ https://www.rtvbn.com/4051727/bijeljina-otvoreni-visnjicevi-dani
  34. ^ https://www.facebook.com/bijeljinadanas/posts/841322344665297/
  35. ^ https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=pfbid0aX6cBHV6v8CQnBY3s7HZyrd8J7MKzGahqhW7s6HXpLo7JbpvSCLJSeVKLNfk7xdJl&id=100001874644612
  36. ^ https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=pfbid0aX6cBHV6v8CQnBY3s7HZyrd8J7MKzGahqhW7s6HXpLo7JbpvSCLJSeVKLNfk7xdJl&id=100001874644612
  37. ^ https://www.bijeljina.org/desavanja/52/6053-zvuci-proslosti.html
  38. ^ https://www.infobijeljina.com/vijesti/bijeljina---zvuci-proslosti--iz-kolekcije-radio-aparata-gorana-perkovica
  39. ^ https://bijeljinapress.com/bijeljina-zvuci-proslosti-iz-kolekcije-radio-aparata-gorana-perkovica/
  40. ^ https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=527618
  41. ^ https://noviglas.info/2023/09/23/agronom-profesor-i-kolekcionar-bijeljinac-goran-perkovic-predstavio-svoju-porodicnu-tradiciju/
  42. ^ https://www.facebook.com/ntvarena/posts/u-muzeju-semberije-sino%C4%87-je-otvorena-izlo%C5%BEba-starih-predmeta-sa-akcentom-na-radi/790405156428704/
  43. ^ https://www.glassrpske.com/cir/kultura/pozoriste/muzej-semberije-obiljezio-noc-muzeja/469306
  44. ^ https://www.facebook.com/civitasbih/posts/pfbid029pNMhGDcCmZ366LrXo9YK2qNfriD2yfLDxw9aiySPq4zQe7Z5JwCnigg5jaaxqbcl
  45. ^ https://www1.srna.rs/sr/photo/165438
  46. ^ https://www.srna.rs/photo/163991
  47. ^ https://www.glassrpske.com/cir/kultura/pozoriste/izlozba-o-milici-babic-andric/456411
  48. ^ https://ekonomska-skola.ba/%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/
  49. ^ https://www.rtvbn.com/index.php/cirilica/4053594/buducnost-je-u-nauci-noc-istrazivaca-istrazivacka-avantura
  50. ^ https://www.gradbijeljina.org/%20sr/news/novosti/5304.istrazivacka-avantura-za-ljubitelje-nauke-i-tehnologije.html
  51. ^ https://www.osknezivo.com/istrazivaci2022/
  52. ^ https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=pfbid02p2Zzx147cBEXkC6keaxVpUbp5FCURNkdsYDRFJcvVbFf8tphMnARNCzNH7N8Gn4Ml&id=100001874644612
  53. ^ https://www.frontal.rs/kratka-istorija-poplava-u-semberiji/

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Копривица, М. (2022). 50 година музеја Семберије: одабрани радови: зборник - Бијељина: Музеј Семберије (Зворник: Еурографика) ISBN 978-99938-98-26-9. стр. 231.
  • Žene u istoriji Semberije / Tanja Lazić, Ljubinka Vukašinović, Radmila Žigić. - dopunjeno izd. - Bijeljina: Organizacija žena "Lara", 2012 (Bijeljina: Dekor Art) ISBN 978-99938-639-3-9. стр. 239.
  • Бабић, М. (2008). Музеј Семберије: поводом 30 година од усељења у музејску зграду зборник: 1978-2008 (Бијељина: Графомиб) ISBN 978-99938-98-00-9. стр. 56.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Семберије_у_Бијељини&oldid=29047748”