Музеј текстилне индустрије у Стројковцу
Музеј текстилне индустрије у Стројковцу | |
---|---|
Оснивање | 1959. |
Локација | Стројковце Лесковац Србија |
Координате | 42° 54′ 19″ С; 21° 55′ 16″ И / 42.9053489° С; 21.9210513° И |
Врста | музеј текстилне индустрије |
Музеј текстилне индустрије у Стројковцу удаљен је десетак километара од Лесковца и смештен у некадашњој воденици, која је подигнута у другој половини 19. века.
Историја
[уреди | уреди извор]У њој су 1884. године предузимљиви Лесковчани на челу са Митом Теокаревићем отворили прву фабрику гајтана, што се сматра зачетком текстилне индустрије у Србији. Радила је са 60 чаркова и производио се само гајтан под називом Антоније Поповић и компанија.[1] Прва српска гајтанара у селу Стројковцу престала је са радом 1896. године, када су чаркови пренети у Лесковац у Прву фабрику штофа "Илић Поповић и Ко.", где се и даље производио гајтан. Лесковачки гајтан је убрзо постао популаран и познат не само у Србији, већ и на простору југоисточне Европе и Мале Азије.
Музеј текстилне индустрије у Стројковцу једини је музеј овакве врсте у нашој земљи. Зграда музеја сачувала је специфичну архитектонску лепоту, карактеристичну за период у коме је грађена, а и опремљена је аутентичним намештајем и посуђем. Музеј је отворен 12. јула 1959. године, а године 1984. отворена је стална поставка аутора Радмиле Стојановић и Срђана Марковића, кустоса Народног музеја. Одлуком Скупштине општине Лесковац проглашен је за културно добро 1990. године. Цео простор има и амбијенталну вредност, јер сем потока који протиче испод саме воденице цео је травнат и уклопљен у просторно-амбијенталну целину.[1] Реконструисан је 2011. године, чиме је објекту враћен стари сјај и некадашњи, аутентичан начин производње гајтана - каналом тече вода чија снага покреће механизам за окретање чаркова за упредање гајтана.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Двориште музеја. Канал у дворишту направљен је за потребе довођења воде чијом снагом је покретан механизам за окретање чаркова и упредање гајтана.
-
Зграда музеја и део канала. У левом крилу зграде била је смештена воденица, док у су у десном биле просторије за становање.
-
Поставка музеја.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б 70 година Народног музеја Лесковац. Лесковац: Народни музеј Лесковац. 2018. стр. 270—273. ISBN 978-86-81865-37-8.
- ^ „Осам миленијума културног наслеђа Лесковца“ - Висока пословна школа струковних студија, 15 страна, Лесковац 2016
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Музеј текстилне индустрије у Стројковцу на Викимедијиној остави