Мур де Иј
Мур де Иј | |
|---|---|
 Једна од кривина на успону Мур де Иј | |
| Локација | Валонија, Белгија |
| Старт | Иј |
| Повећање надморске висине | 121 m |
| Највећа надморска висина | 204 m |
| Просјечни нагиб | 9,3 % |
| Максимални нагиб | 26 % |
Мур де Иј (фр. Mur de Huy) је успон у Ију, Белгија. Дуг 1,3 km, са просјечним нагибом од 9,3%, уз максимални нагиб од 26%. Успон је надморске висине од 204 m, уз повећање од 121 m од подножја до врха. Познат је под називом le Chemin des Chapelles (пут капела), због тога што пут пролази поред седам капела.
Успон је најпознатији по томе што се налази на бициклистичкој трци Флеш Валон, а од 1984. је циљ трке, док су се локације старта мијењале.[1] Такође, успон се нашао на Тур де Франсу 2015, када је био циљ треће етапе.
Најбоље вријеме на успону поставио је Алехандро Валверде 2014. године.
Флеш Валон
[уреди | уреди извор]На Мур де Ију је циљ Флеш Валона од 1984.[2] док је циљ трке за жене — Флеш Валон феминин од 1998. Просјечни нагиб успона је 9,3%, док су неке секције од 17 до 26% нагиба.[3]
Алехандро Валверде је остварио рекордних пет побједа на успону, од чега четири заредом.[4] Побједник трке обично буде одлучен на Мур де Ију, гдје већина фаворита чека до последњих 200—300 метара и спринта за побједу.[5] Трка је одлучена спринтом велике групе на успону сваке године од 2003, када су Игор Астарлоа и Аитор Оса напали на 11 km до циља,[6] а Астарлоа је побиједио 16 секунди испред Осе, а 56 секунди испред Шефера.[7]
Тур де Франс
[уреди | уреди извор]Мур де Иј је био циљ треће етапе на Тур де Франсу 2015, када је тријумфовао Хоаким Родригез, који је освојио Флеш Валон 2012. Родригез је остварио другу побједу на Тур де Франсу у каријери, побиједивши испред Криса Фрума, који је преузео жуту мајицу секунду испред Тонија Мартина.[8]
Рекорди
[уреди | уреди извор]- Најбоље вријеме на успону остварио је Алехандро Валверде, који је 2014. године одвезао последњи километар за 2 минута и 41 секунду, са просјечном брзином од 22.36 km/h, надмашивши вријеме које је Филип Жилбер остварио 2011, када је одвезао последњи километар за 2 минута и 44 секунде.[9]
- На дан 27. августа 2018. године, аматерски бициклиста — Мајкл Том, попео се 67 пута на Мур де Иј, у оквиру Еверестинг челенџа.[10][11][12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „Flèche Wallonne (World Tour), Belgium”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Présentation du Mur de Huy”. velo-club.net. Архивирано из оригинала 17. 07. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Valverde wins his record fifth Fleche Wallonne”. cyclingnews.com. 19. 4. 2020. Приступљено 1. 10. 2020.
- ^ Owen, Tom (30. 9. 2020). „After La Fleche Wallonne is it time for a change?”. eurosport.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Ostanek, Daniel (28. 9. 2020). „La Flèche Wallonne 2020 – Preview”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2003 La Flèche Wallonne”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Woodpower, Zeb (6. 7. 2015). „Tour de France: Rodriguez wins on the Mur de Huy”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ Rose, Alexis (24. 4. 2014). „Mur de Huy - A. Valverde bat le record d'ascension”. www.cyclismactu.net (на језику: француски). Приступљено 11. 10. 2020..
- ^ Gaillard, Barthélémy (24. 4. 2019). „CyclingHeroes - L’homme qui a gravi le mur de Huy 67 fois d’affilée”. fr.cyclingheroes.com (на језику: француски). Приступљено 11. 10. 2020.
- ^ „Everesting Hall of Fame”. everesting.cc. Приступљено 11. 10. 2020..
- ^ „Everesting Mur de Huy”. everesting-murdehuy.be. Архивирано из оригинала 25. 10. 2020. г. Приступљено 11. 10. 2020..
Литература
[уреди | уреди извор]- Friebe, Daniel; Golding, Pete (2012). Sommets mythiques: Cyclisme, les 50 cols incontournables d'Europe. GEO magazine. стр. 14-15. ISBN 978-2-8104-0296-0.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Сликеи опис на сајту velo-club.net
