Муса од Партије
| Муса од Партије | |
|---|---|
 Биста из Националног музеја Ирана на којој је Муса, коју је ископао француски тим у Хузестану 1939. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Муса Партска |
| Датум смрти | 2. |
| Породица | |
| Супружник | Фраат IV |
| Краљица Партског царства | |
| Период | 2. п. н. е. – 2 н. е. |
| Претходник | Фраат IV |
| Наследник | Ород III |
Муса, такође позната и као Теа Муса, била је краљица Партског царства од 2. године пре нове ере до 2. године нове ере. Првобитно краљица Партског монарха Фраатa IV (владао 37—2. п. н. е.), убила је Фратa и владала царством са својим сином, Фраатом V. Она је прва од само три жене која су владала у историји Ирана, а остале су две сасанидске сестре из 7. века Боран (владала 630–630, 631–632) и Азармидохт (владала 630–631).
Биографија
[уреди | уреди извор]Муса је била римска конкубина коју је римски цар Август (владао 37. п. н. е. — 14. н. е.) дао Партском владару Фраату IV (владао 37—2. п. н. е.), после споразума са римским царем Августом 20. године пре нове ере, у којем су Парћани признали римску врховну власт над Јерменијом, док су Римљани заузврат признали Еуфрат као границу.[1] Муса је брзо постала краљица и миљеница Фраата IV, родивши му Фраата (будћег Фраата V).[2] Верује се да је под њеним утицајем Фраат IV послао своја четири прворођена сина у Рим како би спречили сукоб његових наследника.[3] Међутим, 2. п. н. е. Муса је отровала Фраата IV и поставила на власт свог сина Фраата V (који је био нелегитимни син) да заједно управљају царством.[4]
Међутим, након краћег периода владавине, обоје су свргнути и погубљени од стране племства, које је две године касније на престо поставило извесног Орода III.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kia 2016, стр. 199; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 198; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 198; Dąbrowa 2012, стр. 173; Schippmann 1986, стр. 525–536
- ^ Kia 2016, стр. 199; Richardson 2012, стр. 161
- ^ Kia 2016, стр. 199; Dąbrowa 2012, стр. 174
Извори
[уреди | уреди извор]- Dąbrowa, Edward (2012). „The Arsacid Empire”. Ур.: Daryaee, Touraj. The Oxford Handbook of Iranian History. Oxford University Press. стр. 1—432. ISBN 0-19-987575-8. Архивирано из оригинала 01. 01. 2019. г. Приступљено 20. 02. 2020.
- Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]. ABC-CLIO. ISBN 978-1610693912.
- Marciak, Michał (2017). Sophene, Gordyene, and Adiabene: Three Regna Minora of Northern Mesopotamia Between East and West. BRILL. ISBN 9789004350724.
- Richardson, J.S. (2012). Augustan Rome 44 BC to AD 14: The Restoration of the Republic and the Establishment of the Empire. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1954-2.
- Schippmann, K. (1986). „Arsacids ii. The Arsacid dynasty”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. стр. 525—536.
- Schmitt, Rüdiger (2005). „Personal Names, Iranian iv. Parthian Period”. Encyclopaedia Iranica.
