Муслиманско освајање Сирије и Египта

Муслиманско освајање Сирије и Египта трајало је 8 година, од 634. до 642. године. У овом периоду Византијом је владао цар Ираклије, а Арапима калифи из Рашидунског калифата.

Увод

Година почетка византијских победа над Персијанцима у Византијско-персијском рату поклапа се са годином муслиманске хиџре. Док је Ираклије покоравао Персију, Мухамед је поставио камен темељац за политичко и религијско уједињење Арапа. Неколико година након Мухамедове смрти почињу арапске сеобе подстицане неплодним завичајем. Прве жртве њихових освајања била су два суседна велика царства: Византија и Персија. Ослабљене међусобним борбама нису представљале проблем Арапима. Персија пада већ у првом налету, а источне провинције Византије освојене су за непуну деценију после пророкове смрти. У пораженој Персији настала је збрка, а узурпатори су се смењивали једни за другим; кичма сасанидског краљевства била је сломљена. И победник у рату, Византија, имала је проблеме. Исцрпљена борбама са Персијом, али и религијским свађама Цариграда са његовим оријенталним провинцијама које су појачавале сепаратистичке тежње сиријског и коптског становништва није била спремна да пружи озбиљан отпор Арапима. Неорганизована војска нарочито је олакшала посао Арапима.

Освајање Сирије

Арапи су под водством великог освајача, калифа Омара 634. године провалили на територију Византије и крстаре провинцијама које су недавно освојене од Персије. После вишемесечног маневрисања обе стране, 20. августа 636. године одиграла се велика битка која је одлучила судбину Сирије. До сукоба је дошло у долини реке Јармук где је арапска војска под водством Халид ибн ел Велида однела убедљиву победу над византијском војском. Битком на Јармуку сломљен је византијски отпор и одлучена судбина Сирије. Престоница Сирије, Антиохија предала се Арапима без борбе.

У Палестини, отпор који је пружао јерусалимски патријарх Софроније одржавао је град годину дана у опсади, али је напослетку капија Јерусалима отворена освајачу Омару. Након освајања Јерусалима, Арапи проваљују у Јерменију и 640. године освајају јерменску најјачу тврђаву Двин. Током арапских освајања упада у очи Ираклијева одсутност са места борби. Ираклије је у почетку покушавао да организује отпор, али се после битке на Јармуку повукао и одустао од борбе. Умро је 11. фебруара 641. године.

Следеће, 642. године сломљена је персијска војска у бици код Нихаванде.

Освајање Египта

Истовремено са ратовима против Персије, Арапи су освајали и византијски Египат. Византијске снаге су принуђене да се повуку из главног града провинције, Александрије. Александрија, након осамнаестомесечне опсаде пара у арапске руке. 29. септембра 642. године, арапски војсковођа улази у град Александра Великог. Одатле, он осваја градове Пентаполис и Триполи. 645. године, Византинци успевају накратко да преотму Александрију, али она већ 646. године поново пада у Арапске руке. Након тог поновног пада Александрије у арапске руке, Византија је коначно изгубила Египат, своју најбогатију и привредно најважнију провинцију. Средиште арапског Египта био је град Фустат.

Литература

Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. (35-39)

Види још