Пређи на садржај

М-95 Дегман

С Википедије, слободне енциклопедије
М-95 Дегман

M-95 MBT
M-95 MBT

Основне карактеристике
Земља порекла  Хрватска
Намена основни борбени тенк
Произвођач Ђуро Ђаковић: Специјална возила Д.Д.
Брзина на путу 70 km/h
Досег 700 km
Димензије и маса
Дужина 10,14 m
Ширина 3,59 m
Висина 2,19 m
Опрема
Главно наоружање глаткоцевни топ калибра 125 mm
Споредно наоружање спрегнути митраљез 7.62 mm и ПАМ 12.7 mm
Оклоп вишеслојни композитни + реактивни mm
Мотор 12-цил. дизел модел V12
Снага (КС) 735 kW (1.000 KS) КС
Посада
Посада 3 члана (командир, возач и послужилац топа)

М-95 Дегман или M-95 MBT је назив за прототип хрватског основног борбеног тенка насталог на платформи совјетског тенка Т-72, односно југословенског М-84 у фабрици „Ђуро Ђаковић специјална возила д. д.“[1][2]

Југославија је крајем осамдесетих година почела са развојем новог тенка названог М-91 Вихор. Пре него што је завршен развој Вихора, Југославија се распала, а неки делови тог тенка су остали у Хрватској, где се тенк делимично производио. Касније је Хрватска у фабрици „Ђуро Ђаковић специјална возила д. д.“ довршила М-91 Вихор (по неким изворима су довршена два прототипа).

Комбинацијом најбољих техничких решења са М-84А4 и М-91 Вихора је направљен савремени хрватски тенк Дегман. М-84Д је стандардни пакет унапређења за тенк М-84 који је развијен за модернизацију хрватскох тенкова М-84.

Дегман је тежак 44 тоне (2 тоне тежи од М-84А4) и има нови софтицирани систем који му помаже да брже проналази и уништава више циљева истовремено.

Дегман представља борбени тенк који је успешно изведен спој добрих карактеристика тенка М-84 и савремених решења. Задржана су основна добра својства тенка М-84: ниска силуета, мала маса, велика специфичне снага и снажно наоружање. Уградњом побољшаног управљања система паљбом (СУП), термовизијске справе, ласерског детектора, побољшаног система покретања куполе, уградњом експлозивно реактивног оклопа добио се знатно савременији тенк од М-84.

Дегман још није у серијској производњи иако је за њега заинтересован Кувајт. Хрватска војска поседује једина два прототипа Дегмана.

Оклопна заштита

[уреди | уреди извор]

На подручју оклопне заштите додана је нова вишеслојна купола са ЕРА експлозивно реактивним оклопом, системом упозорења на ласерске зраке контрасправа и вођених противтенковских пројектила, аутоматско избацивање димних завеса, заштита посаде од крхотина и мина. Експлозивно-реактивни оклоп стављен је на куполу и тело напред и на бочним странама. Има по 6 бацача димних кутија са сваке стране куполе, што додатно повећава вероватноћу преживљавања на бојишту.

Систем паљбе

[уреди | уреди извор]

Дегман има електронски покретну куполу и топ, систем управљања паљбом Омега 2 (термовизијска камера за дневно-ноћне и отежане услове, способност лоцирања и уништавања више циљева одједном итд.). Може се бирати између топа пречника 120 mm или 125 mm са аутоматским пуњењем и може користити 3-6 врста муниције. Додатно је наоружан митраљезима калибра 7,62 mm и 12,7 mm.

Систем управљања паљбом (СУП) Омега 2 је производ словеначког предузећа Фотона. СУП има дневни и ноћни канал, брзину стабилизације топа у две равни за мање од хиљадитог дела секунде, а купола је хидраулични покретна. Пуњење топа је аутоматско, чиме се смањио број чланова посаде на 3. Борбени комплет за главни топ износи 42 гранате, од којих су 22 смештене у аутоматски пуњач. Брзина паљбе је до 8 граната у минути.

Секундарно наоружање чине две митраљеза: један суспрегнути 7,62 mm (2000 метака у комплету) и један противавионски 12,7 mm митраљез који је постављен на кров куполе и намењен је команданту (360 метака у комплету).

Покретљивост

[уреди | уреди извор]

Дегман за кретање користи дизел-мотор са 1.200 ks што му даје добар однос масе и снаге (27 ks/t) и максималну брзину од 70 km/h. Убрзава до 35 km/h за 8,5 секунди а уз резервоар горива од 1450 литара домет му је 700 km. Може без проблема прећи преко вертикалне препреке висине до 0,85 метара, преко рова ширине 2,8 m и савладати водену препреку дубине до 1,8 m без икакве припреме. Ако се дода дизалица, може савладати препреку дубине до 5 метара.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „M-95 Degman”. Army Guide. Приступљено 24. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „M-95 Degman Main Battle Tank”. Military-Today. Приступљено 24. 1. 2021. [мртва веза](језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]