Награда „Димитрије Митриновић”
| Награда „Димитрије Митриновић” | |
|---|---|
| Додељује се за | најбоља уметничка остварења у протеклој години; изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности |
| Додељује | Фондација „Ars Longa” |
| Локација | Београд |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 2006. |
| Веб-сајт | http://fondarslonga.com/ |
Награда „Димитрије Митриновић” додељује се за најбоља уметничка остварења у протеклој години, односно, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности. Награду додељује Фондација „Ars Longa” од 2006.
Историјат
[уреди | уреди извор]Фондација „Ars Longa” установила је 7. септембра 2005. Награду „Димитрије Митриновић”. Признање се додељује за најбоље уметничко остварење у протеклој години, односно за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности. Награда се састоји од Повеље и цртежа, дар сликара Милутина Дедића.[1]
Од 2019. стручни жири ради у саставу: Василије Домазет (председник), Зоран Богнар и Немања Вељовић Суброса.[2]
Добитници
[уреди | уреди извор]Од 2006. до 2010.
[уреди | уреди извор]2006.
[уреди | уреди извор]- Радивој Шајтинац, за роман Причица, Дерета, Београд 2005.
2007.
[уреди | уреди извор]- Ђорђе Вид Томашевић, за поему Миленијада, Humanity Books, Њујорк 2006.
2008.
[уреди | уреди извор]- Угљеша Рајчевић, за књигу Затирано и затрто, Прометеј, Нови Сад 2007.
2009.
[уреди | уреди извор]- Лаура Барна, за роман Моја последња главобоља, Завод за уџбенике, Београд 2008.
- Душан Гојков, за пројекат електронског часописа за књижевност и уметност „Балкански књижевни гласник”, Београд.
2010.
[уреди | уреди извор]- Драган Јовановић Данилов, за роман Отац ледених брда, Архипелаг, Београд 2009.
- Јован Зивлак, за изузетан допринос српској култури и за очување лепих уметности.
Од 2011. до 2020.
[уреди | уреди извор]2011.
[уреди | уреди извор]- Радивој Станивук, за збирку песама Ноћи лутајућих звезда, Трећи трг, Београд 2010.
- Зоран Богнар, за збирку изабраних и нових песама Лавиринт куга, ИП „Book”, Београд 2010.
2012.
[уреди | уреди извор]- Видосав Стевановић, за роман Шта птица каже, Дерета, Београд 2011, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2013.
[уреди | уреди извор]- Драган Илић Ди Вого, за изузетан допринос српској култури и очување лепих уметности.
2014.
[уреди | уреди извор]- Љиљана Шоп, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Петар Цветковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.[3]
2015.
[уреди | уреди извор]- Владислав Бајац, за Изабрана дела, Архипелаг, Београд 2014.
- Душко Новаковић, за књигу Овуда је ходао Башо, Трећи трг, Београд 2014.[4]
2016.
[уреди | уреди извор]- Јадранка Јовановић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Радослав Зеленовић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2017.
[уреди | уреди извор]- Биљана Крстић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Силвија Монрос Стојаковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2018.
[уреди | уреди извор]- Стефан Миленковић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Петар В. Арбутина, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2019.
[уреди | уреди извор]- Бранимир Шћепановић, за књигу Уста пуна земље, Дерета, Београд, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Радивоје Константиновић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2020.
[уреди | уреди извор]- Матија Бећковић, за књигу Кад се поново родим, СКЗ, Београд и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Љубинко Кожул, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
Од 2021. до 2030.
[уреди | уреди извор]2021.
[уреди | уреди извор]- Предраг Мики Манојловић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Владимир Копицл, за роман Пурпурна декада, Дерета, 2020, и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
2022.
[уреди | уреди извор]- Жарко Лаушевић, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
- Мадам Пијано, за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon laureata literata 2. Boegrad: Enigmatski savez Srbije. стр. 49.
- ^ „Награда "Димитрије Митриновић" Бећковићу и Кожулу”. РТВ. 22. 2. 2020. Приступљено 15. 5. 2022.
- ^ Уручена награда „Димитрије Митриновић“ („Политика“, 29. април 2014)
- ^ Бајцу и Новаковићу награда „Димитрије Митриновић“ (Б92, 4. фебруар 2015)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]