Награда „Марко Миљанов”
| Награда „Марко Миљанов” | |
|---|---|
| Додељује се за | најбоље књижевно дело у прошлој години |
| Додељује | Удружење књижевника Црне Горе |
| Локација | Медун (Подгорица) |
| Земља | Црна Гора |
| Прво додељивање | 1986. |
Награда „Марко Миљанов” је годишња награда Удружења књижевника Црне Горе за најбоље књижевно остварење објављено у претходној години.
Одлуком Председништва Удружења од 24. јула 1985. награда носи име Марка Миљанова. Од 2012. године награда добија међународни карактер. Правилником о додели предвиђено је да право учешћа на конкурсу имају чланови Удружења књижевника Црне Горе и аутори ван граница Црне Горе који пишу на српском језику и ћирилици. Уручење награде се приређује испред Музеја Марка Миљанова у оквиру културне, научне и књижевне манифестације „Дани Марка Миљанова” на Медуну. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Добитници
[уреди | уреди извор]| Година | Добитник | Књига | Реф. |
|---|---|---|---|
| 1986. | Вукман Оташевић | Перони | [1] |
| 1987. | Ранко Јововић | Гомилање страха | |
| 1988. | Миодраг Раичевић | Чарапе у трави | |
| 1989. | Будимир Дубак | Човјек без утјехе | |
| 1990. | Бећир Вуковић | Кад ујутро гавран освануо | |
| 1991. | Милутин Мићовић | Разорени град | |
| 1992. | Иван Комарица | Сумњива земља | |
| 1993. | Миодраг Вуковић | 24 | |
| 1994. | Момир Војводић | Гробослови | |
| 1995. | Витомир Вито Николић | Последња пјесма | |
| 1996. | Жарко Ђуровић | Под расутим небом | |
| 1997. | Миодраг Трипковић | Песме Феба Хипериона | |
| 1998. | Чедомир Вукићевић | Голуба црно крило | |
| 1999. | Ратко Делетић | Вук и човјек | |
| 2000. | Миодраг Ћупић | Окамењена нимфа | |
| 2001. | Милица Краљ | Људско месо | |
| 2002. | Веселин Ракчевић | Поноћ на истоку | |
| Момир Миловић | Сатанин двојник | ||
| 2003. | Тодор Живаљевић | Трепети и заноси Адама М. | [2] |
| 2004. | Слободан Чуровић | Обични животи | |
| 2005. | Живко Ђурковић | На заводљивом путу | |
| 2006. | Награда није додељена | ||
| 2007. | Драган Бојовић | Зрно | |
| 2008. | Перивоје Поповић | Његошев сат | |
| 2009. | Андрија Радуловић | Звоно | |
| 2010. | Саво Лекић | Грађа за сјенку | |
| 2011. | Драган Копривица | Један дан са фамилијом Киш | [3] |
| 2012. | Награда није додељена | ||
| 2013. | Ђорђо Сладоје | Златне олупине | |
| Милица Бакрач | Жена | ||
| 2014. | Новица Ђурић | Роман ти причам | |
| 2015. | Драган Лакићевић | Снежна икона | |
| 2016. | Рајко Петров Ного | Преко пепела | [4] |
| 2017. | Матија Бећковић | Праху оца поезије | [5] |
| 2018. | Амфилохије Радовић | Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац | [6] |
| 2019. | Коста Радовић | Кућа код Христа | [7] |
| 2020. | Миро Вуксановић | Даноноћник 2 | [8] |
| 2021. | Вишња Косовић | Тражим име | [9] |
| Зоран Костић | Издаја језика | ||
| 2022. | Александар Ћуковић | Херостратов асистент | [10] |
| Миленко Ратковић | Чамац за жабе | ||
| 2023. | Селимир Радуловић | У царству ветрова арамејских | [11] |
| Благоје Баковић | Није то моја вода | ||
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. стр. 95—96. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 101—102. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 120. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ „“ПРЕКО ПЕПЕЛА”: Рајко Петров Ного добитник награде “Марко Миљанов””. ИСКРА. Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Матији Бећковићу награда "Марко Миљанов"”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Уручење награде „Марко Миљанов“ Митрополиту Амфилохију”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Сваку медну кап Пиве улио у рукописе”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Академик Миро Вуксановић добитник награде "Марко Миљанов"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Награда УКЦГ Зорану Костићу и Вишњи Косовић”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Уручена награда УКЦГ "Марко Миљанов" за 2021. годину /фото/”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
- ^ „Награда „Марко Миљанов“ Селимиру Радуловићу и Благоју Баковићу /фото/”. Српске Новине ЦГ (на језику: српски). Приступљено 9. 2. 2024.
