Пређи на садржај

Надгробни споменик Марији Мирковић у Ртарима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Марији Мирковић (†1908)
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка20. век

Надгробни споменик Марији Мирковић (†1908) у Ртарима један је од доминантних надгробника фамилије Мирковић на гробљу Рајковача у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1]

Споменик су у знак поштовања мајци подигли синови, а натпис који „говори о вредном и плодном животу једне жене”[2] представља драгоцен епиграфски и социолошки запис о српском селу крајем 19. и почетком 20. века.

Матије, син Панта и Милице Мирковић и Марија (Мара), ћерка Мијаила Јовашевића из Марковице, венчали су се 31. јануара 1865. године. Кум на венчању био је Јован Томовић из Кулиноваца. Матије и Мара имали су шесторо деце: Комнена, Новку, Обрена, Стојку, Гвоздена и Љубомира.[3] Матије је преминуо 16. августа 1877. у 36-ој години.[4] Поставши удовица у раним 30-им, Марија је успела да самохрано одгаји шесторо деце, одржи породицу и финансијски је ојача.[2]

Опис и стање споменика[уреди | уреди извор]

Надгробник облика стуба усадника, исклесан је од жућкастог пешчара. Текст епитафа укомпонован је у складно профилисане нише. Започиње на источној страни, а наставља на полеђини и завршава на бочним странама стуба.

Споменик је с истока украшен тролисним крстом у коме је приказано Распеће и декоративним фризом у дну. У врху западне стране приказани су нешто једноставнији крст на постољу окружен Христовим иницијалима ИС ХР НИ КА и два чирака са свећама.[5] Текст епитафа исклесан је правилним, читким словима и окружен једноставном цветном бордуром.

Надгробник је добро очуван, осим што је нагнут и готово у целости прекривен лишајем.

Епитаф[уреди | уреди извор]

Текст започиње „призивом” типичним за драгачевске епитафе:[6]

Приђи ближе мили српски роде
не жали труда свога
прочитај ми овај спомен ладни
јер свакоме овакав час ће доћи
и судбина кад позову ићи
Душа моја сад у рају бива
а тјело ми мајка земља скрива
сетите се вечне куће наше ту
је правда подељена свима
ту је раван просјак с царевима
МАРИЈА[а]
верна супруга почивш. Матија Мирковића из Ртара
која као часна грађанка са своја 3 одлична сина
после смрти свога мужа из сиромашног стања
купила је за 2.200 дуката имања.
Часно поживи 62
а умрла је 10. јануара 1908. год.[б]
Овај спомен подигоше својој мајци синови
Комнен Гвозден и Љубомир
Мирковићи
Поштована мати Марија
нека ти је лака црна земља
која ти прах костију скрива
Бог да ти душу опрости веч. дому
АМИН[7]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У књизи „Камени летопис Ртара” погрешно је наведено име Марица.[7]
  2. ^ У књизи „Ртарске читуље” наведено да је Марија преминула 9. јануара 1909. у 60-ој години од костобоље.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  4. ^ а б Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  5. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  6. ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  7. ^ а б Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надгробни_споменик_Марији_Мирковић_у_Ртарима&oldid=26946873”