Нападач (филм)
Нападач | |
---|---|
Изворни наслов | Нападач |
Жанр | драма |
Режија | Ђорђе Кадијевић |
Сценарио | Ђорђе Кадијевић |
Продуцент | Слободан Јоцић |
Главне улоге | Слободан Ћустић Ивана Михић |
Музика | Лаза Ристовски |
Директор фотографије | Александар Петковић |
Сценограф | Марина Милин |
Монтажа | Наташа Богосављевић |
Продуцентска кућа | ТВ Београд ТРЗ Викторија |
Година | 1993. |
Трајање | 64 минута |
Земља | СР Југославија |
Језик | српски |
IMDb веза |
Нападач је југословенски психолошки драмски телевизијски филм из 1993. године. Режирао га је Ђорђе Кадијевић, по сопственом сценарију.[1] Смештен у савремени Београд, радња прати промене у животу телевизијског водитеља Зорана (Слободан Ћустић) након што он бива нападнут од стране непознатог човека. Поставу филма чине између осталог: Ивана Михић, Радош Бајић, Драган Јовановић и Данило Лазовић.[1] Нападач је последњи дугометражни филм који је Ђорђе Кадијевић снимио.[2]
Садржај филма
[уреди | уреди извор]Зоран (Слободан Ћустић), водитељ касноноћног ток-шоуа Кључ ведрине о ведрини југословенског народа деведесетих, бива нападнут од стране непознатог човека на путу до куће. Овај напад изненађује Зоранову девојку Јелену (Ивана Михић) и њене родитеље (Вера Чукић и Душан Јанићијевић), али они сви приписују напад као насумичан акт насиља, почињен од стране „манијака”. Зоран се опоравља од напада, и након приче о потенцијалном унапређењу на послу, занемарује да се он уопште догодио. Убрзо након, Зоран бива поново нападнут од стране истог човека испред супермаркета. Зоран пријављује напад Инспектору (Данило Лазовић), тврдећи да нема непријатеља или људи који желе да му науде, али инспектор одбија његову претпоставку и представља теорију да напад није био насумичан и да ће Зоран бити поново нападнут.
Зоран, потресен због потенцијалне претње да ће поново бити нападнут, престаје да прича о нападима, избегавајући питања упорног Новинара (Драган Јовановић), и постаје параноичан, ишчекујући следећи напад. Уплашени због њене конекције са Зораном, Јеленини родитељи шаљу Јелену да живи са ујаком у Торонто. Одлучивши да оде из града да би побегао од Нападача, Зоран одлази на аеродром где још једном бива жртва бруталног физичког напада од стране непознатог човека. Убрзо, Зоран губи обећано унапређење на послу и његова емисија бива отказана. Под притиском свог станодавца (Власта Велисављевић), Зоран се сели из свог стана.
Током Зоранове селидбе, Јелена се враћа у Београд и њихова веза поново почиње. Убрзо, Зоран одлази на посао и захтева да му се врати посао, нешто што му онемогућава његов Уредник (Радош Бајић). Те вечери, Зоран одлази на место где је први пут био нападнут и, уочивши човека за којег мисли да је Нападач, почиње да га прогони. Сутрадан Јелена покушава да одврати Зорана од потраге, али он њу шамара и одлази да пронађе Нападача. Те вечери Зоран проналази човека за којег мисли да је Нападач и брутално га изудара. Жртва Зорановог напада бива полицијски Инспектор, чињеница коју Зоран не примећује, одлазећи од места злочина у ноћ.
Улоге
[уреди | уреди извор]- Слободан Ћустић — Зоран
- Ивана Михић — Јелена
- Радош Бајић — Уредник
- Данило Лазовић — Инспектор у полицији
- Вера Чукић — Јеленина мајка
- Душан Јанићијевић — Јеленин отац
- Светозар Цветковић — Зоранов друг глумац
- Драган Јовановић — Новинар
- Власта Велисављевић — Газда
- Љубомир Ћипранић — Сељак
- Снежана Савић — Певачица
- Војин Кајганић — Лекар
- Мирко Влаховић — Рањеник
- Љиљана Јовановић — Озбиљна жена
- Бранко Цонић — Човек са наочарима
- Стојана Пејић — Дактилографкиња у полицији
- Иван Петковић — Студент
- Момо Капор — Момо Капор (глуми самог себе)
- Милић од Мачве — Милић од Мачве (глуми самог себе)
- Драгош Калајић — Драгош Калајић (глуми самог себе)