Народи Књиге
Народи Књиге (арап. أهل الكتاب, ahl al-kitāb), или Народи Писма, исламски је израз који се односи на Јевреје, Сабијце и хришћане.[1][2] Такође се користи и у јудаизму и односи се на јеврејски народ, а припадници неких хришћанских деноминација израз користе за себе.
Куран користи израз за означавање Јевреја, Сабијаца и хришћана у различитим контекстима, од вјерских полемика до одломака који истичу заједницу вјере међу онима који посједују монотеистичке списе. Израз је касније проширен и на друге вјерске заједнице које су потпале под муслиманску власти, укључујући Сике, па чак и хиндусе. Историјски гледано, ове заједнице су биле предмет дими уговора у исламској држави. Куран с поштовањем говори о Народима Књиге и дозвољава брак између муслимана и жене која припада Народима Књиге (Јевреји и хришћани); у случају муслиманско-хришћанског брака, који треба да се уговори тек након дозволе хришћанске стране, хришћански супружник не би требало да буде спријече да иде у цркву ради молитве и богослужења, према Мухамедовом завјету.[3][4]
У јудаизму израз „народ Књиге” (хебр. עם הספר, Am HaSefer)[5] почео се односити и на Јевреје и на Тору.[6]
Припадници неких хришћанских деноминација, као што су баптисти, методисти, адвентисти,[7][8] као и пуританци и шејкери, прихватили су израз „народ Књиге” за самоозначавање.[9][10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Куран 22:17
- ^ Esposito, John L. (2003). The Oxford Dictionary of Islam (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-512558-0.
- ^ Ahmed, Akbar S. (2013). Postmodernism and Islam: Predicament and Promise (на језику: енглески). Routledge. стр. 62. ISBN 978-1-134-92417-2. „The Quran speaks favourably of the people of the Book. For example, Surah 3, verse 199, carries a universal message of goodwill and hope to all those who believe, the people of the Book irrespective of their religious label--Christian, Jew or Muslim. Muslims can marry with the people of the Book”
- ^ Timani, Hussam S.; Ashton, Loye Sekihata (2019). Post-Christian Interreligious Liberation Theology (на језику: енглески). Springer Nature. стр. 196. ISBN 978-3-030-27308-8. Приступљено 27. 4. 2021.
- ^ Olitzky, Kerry M.; Isaacs, Ronald H. (1992). A Glossary of Jewish Life (на језику: енглески). Jason Aronson. стр. 127. ISBN 978-0-87668-547-1.
- ^ Jeffrey, David L. (1996). People of the Book: Christian Identity and Literary Culture (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-4177-3. Приступљено 27. 4. 2021. „Though first intended pejoratively, "People of the Book" in Jewish tradition came to be accepted with pride as a legitimate reference to a culture and religious identity rooted fundamentally in Torah, the original book of the Law.”
- ^ Johnsson, William G. (фебруар 2010). „Adventists and Muslims: Five Convictions — How to build on what we have in common”. Adventist World Magazine. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 2014-06-14.
- ^ „Who we are”. PoBPublications.com. People of the Book Publications. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. Приступљено 2011-07-23.
- ^ Paterson, Dr Andrea C. (2009). Three Monotheistic Faiths – Judaism, Christianity, Islam: An Analysis and Brief History (на језику: енглески). AuthorHouse. ISBN 978-1-4520-3049-4. Приступљено 27. 4. 2021. „Baptists are "people of the Book". The Bible serves as a guide for faith and practice, instructing local churches and individual believers on faith, conduct, and polity. Scripture is also the final authority in determining faith and practice, and is the Word of God which is revealed to the Church in order that God's people may know God's will.”
- ^ Jeffrey, David L. (1996). People of the Book: Christian Identity and Literary Culture (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-4177-3. Приступљено 27. 4. 2021. „Nor is it unusual that the badge should be worn proudly as one means of resisting further denigration: one need only think of Puritans, Methodists, Quakers, and Shakers. In fact, the first of these groups are foremost in the Christian tradition who claimed the term in question, proud themselves to be in their own way identified as "a People of the Book". In the early Christian experience the New Testament was added to the whole Jewish "Tanakh" (an acronym from Torah, the Law, Nebi'im, the prophets, and Kethubim, the other canonical writings). This larger anthology, which after St. Jerome's translation tended more and more to be bound up as a single volume, had for those to whom the Christian missionaries came bearing it all the import of a unified locus of authority: "the Book".”
Литература
[уреди | уреди извор]- Boekhoff-van der Voort, Nicolet (2014). „Ahl al-Kitab (People of the Book)”. Ур.: Fitzpatrick, Coeli; Walker, Adam Hani. Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God [2 volumes] (на језику: енглески) (2 изд.). ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-178-9. Приступљено 27. 4. 2021.
- al-Qaradawi, Yusuf (1985). Non-Muslims in Muslim societies. American Trust Publications.
- Peters, Frank (2010). People of the Book: Oxford Bibliographies Online Research Guide (на језику: енглески). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-980629-4. Приступљено 27. 4. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „The Books of the People of the Book - Hebraic Collections: An Illustrated Guide (Library of Congress - African & Middle Eastern Division)”. www.loc.gov (на језику: енглески). US Library of Congress, Hebraic Collections. Приступљено 27. 4. 2021.
