Народна библиотека „Др Милован Спасић” Рековац
Оснивање | 12. октобар 1928. |
---|---|
Локација | Рековац Србија |
Врста | јавна библиотека |
Обим | 34.989 |
Директор | Биљана Томић |
Адреса | Краља Петра Првог 56, Рековац |
Веб-сајт | https://bibliotekarekovac.rs/ |
Народна библиотека „Др Милован Спасић” Рековац је основана 12. октобра 1928. године,[1] ангажовањем групе левачких интелектуалаца са професором књижевности Петром Поповићем. Библиотека је у почетку била у просторијама Основне школе у Рековцу и поред ученика, користили су је и грађани Рековца и околних села. Њоме су руководили просветни радници Илић Раковић, Драган Степановић и Крста Чабрић.
Данас Библиотека носи име по Миловану Спасићу, родом из Рековца, доктору филозофије, академику и првом српском библиотекару.
Историјат
[уреди | уреди извор]Од 1963. године Библиотека ради у саставу Радничког универзитета „Душан Поповић”. Решењем Скупштине општине Рековац од 27. септембра 1974. године спајањем универзитета из Рековца и Белушића, спајају се и библиотеке. На тај начин се стварају и услови за нормалан рад и развој. Отворена су одељења за децу и одрасле, читаоница, магацин са књигама, сала за састанке са 20 седишта, Галерија, канцеларија за управника.
Раднички универзитет „Душан Поповић”, 1986. године, мења делатност у Народну библиотеку, која самостално почиње да ради од 1. октобра исте године. НИРО „Политика” из Београда 12. октобра 1987. године библиотеци даје име „Рибникар” (по презимену оснивача Политике).[2] Библиотека је имала два огранка у Белушићу и Драгову. Нова библиотека је смештена у адаптираној и лепо сређеној згради. У саставу Библиотеке су се налазиле Галерија и биоскоп. У фонду је било 30.000 књига и 1500 чланова.
Библиотека данас
[уреди | уреди извор]Библиотека се налази у центру Рековца у посебној згради. Укупан књижни фонд износи 34.989 јединица. У приземном делу је Позајмно одељење за децу и галеријски простор. На спрату Библиотеке се налази Позајмно одељење за рад са одраслим корисницима са читаоницом од 20 читалачких места, лисни алфабетски каталог и каталог по наслов у за дечију књигу, завичајна збирка, радни простор где се врши стручна обрада.
Данас Библиотека свој рад остварује преко следећих одељења: Позајмно одељење за одрасле кориснике са читаоницом и Завичајном збирком, Позајмно одељење за децу до 14 година, Служба за обављање админстративних послова и Подручна одељења у Белушићу и Драгову. У Установи је запослено шест радника. Библиотечке послове у Библиотеци обављају три радника, два са високом стручном спремом и одговарајућим библиотечким звањима и један са вишом спремом.
Библиотека је пуноправна чланица Виртуелне библиотеке Србије (ВБС) и корисник програма COBISS од 2008. године. Укључена је у библиотечко-информациони систем Србије, COBISS/3, ради се стручна обрада књига и електронска позајмица.
Признања
[уреди | уреди извор]Народна библиотека „Др Милован Спасић” је 1978. године добитник награде „Милорад Панић Суреп” за постигнуте резултате у развоју библиотекарске делатности.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Министар Вукосављевић на обележавању деведесет година постојања Народне библиотеке „Др Милован Спасић” у Рековцу”. Министарство културе и информисања. Приступљено 18. 4. 2019.
- ^ „Како су Рибникари протерани из Рековца”. Политика. Приступљено 18. 4. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- „Народна библиотека „Др Милован Спасић” Рековац”. Фејсбук страница. Приступљено 18. 4. 2019.