Народни дневник
Народни дневник (кинески: 人民日报; пињин: Ренмин Рибао) је званично гласило Централног комитета Комунистичке партије Кине. Пружа директне информације о политици и ставовима КП Кине на више језика.
Историја
[уреди | уреди извор]Лист је основан 15. јуна 1948. а издаван је у округу Пингшан, у Хебеју, све док његове канцеларије нису пресељене у Пекинг у марту 1949. године. Од свог оснивања, „Народни дневник” је био под директном контролом највишег руководства КПК. Денг Туо и Ву Ленгсји били су главни и одговорни уредници од 1948. до 1958. и 1958–1966, али је лист у ствари контролисао Ху Чјаому, лични секретар Мао Цедунга.[1] Новине су званични „гласник“ (喉舌) Централног комитета Комунистичке партије Кине.[2]
Велики број чланака посвећених политичкој личности, идеји или географском фокусу често се узима као знак да се поменути званичник или субјект уздиже.[3][4] Прави се разлика између уводника, коментара и мишљења. Иако сви морају бити одобрени од стране владе, они се оштро разликују по количини званичног ауторитета који садрже по плану – од врха. На пример, иако је мало вероватно да ће неко мишљење садржати ставове супротне ставовима владе, оно може да изражава становиште или може да садржи дебату која се разматра и одражава само мишљења писца: уређивачки пробни балон за процену унутрашње јавно мњење.[5] Насупрот томе, званичан уводник, који је прилично ретко присутан, значи да је влада донела коначну одлуку о неком питању.[5]
Анализа формулације свих бројева Народног дневника од 1995. до 2000. коришћена је у писању „Прве серије стандардизованих облика речи са нестандардизованим варијантним облицима”.[6]:3
„Народни дневник” објављује таблоид „Глобал Тјмс”.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Historian: Hu Qiaomu”. Chinese Revolution (на језику: енглески). 27. 8. 2015. Архивирано из оригинала 7. 4. 2023. г. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ Bandurski, David (2024-05-07). „China's Mouthpieces Go Quiet”. China Media Project (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07.
- ^ Wu, Shufang (3. 9. 2014). „The Revival of Confucianism and the CCP's Struggle for Cultural Leadership: a content analysis of the People's Daily , 2000–2009”. Journal of Contemporary China (на језику: енглески). 23 (89): 971—991. ISSN 1067-0564. S2CID 145585617. doi:10.1080/10670564.2014.882624.
- ^ Weston, Morley J.; Rauchfleisch, Adrian (23. 7. 2021). „Close to Beijing: Geographic Biases in People's Daily”. Media and Communication. 9 (3): 59—73. ISSN 2183-2439. doi:10.17645/mac.v9i3.3966
.
- ^ а б Wu, Guoguang (март 1994). „Command Communication: The Politics of Editorial Formulation in the People's Daily”. The China Quarterly (на језику: енглески). 137 (137): 194—211. ISSN 0305-7410. JSTOR 655694. S2CID 154739228. doi:10.1017/S0305741000034111.
- ^ 国家语言文字工作委员会 (20. 4. 2016). 第一批异形词整理表（试行） (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 21. 11. 2017.
- ^ Branigan, Tania (20. 4. 2009). „China defies media cuts and closures with new newspaper launch”. The Guardian. Архивирано из оригинала 8. 4. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2021.
