Народно позориште у Сомбору
 Зграда Народног позоришта у Сомбору | |
| Локација | Трг Косте Трифковића 2 Сомбор  Србија |
|---|---|
| Отворено | 1882. |
| Веб-сајт | |
| www.npozoristeso.co.rs | |
Народно позориште у Сомбору налази се на Тргу Косте Трифковића бр. 2, изграђено је 1882. године, а 1997. године уписано је у регистар споменика културе, као културно добро од великог значаја.[1][2]
Историјат позоришта
[уреди | уреди извор]Први писани траг о почецима позоришног живота у Сомбору потиче из 1578. године, појавом Ибрахима – извођача позоришних сенки у сомборској касаби. 1779. године је забележено извођење комада о лоше васпитаном младићу, од стране наставника Граматикалне школе, фрањевца Герарда Боде и његових ученика. 1813. године забрањено је извођење позоришног комада Иштвана Балога „Црни Ђорђе“ о Првом српском устанку. Следе гостовања мађарских и немачких путујућих трупа која су одржавала представе у хотелу „Ловачки рог“ или у сали Градске куће. Српско дилетантско позориште при учитељској школи извело је током 1840. године Стеријине комаде: „Светислав и Милева“, „Милош Обилић или паднуће Сербскога царства“ и „Тврдица“.
Током 1847 – 1848, и од 1860. године, у Сомбору је представе давало српско Дилетантско позориште, наступајући са богатим репертоаром на српском језику, а током 1880-1881. честа су била гостовања и Српског народног позоришта из Новог Сада. Након првих расправа о изградњи позоришта у Сомбору, 1869. године, и припрема, предлога изградње, организовања одбора, основања Акционарског друштва, расписивања конкурса, одабран је нацрт Адолфа Вајта, купљено је земљиште, и 1. децембра 1881. донета је одлука о изградњи зграде позоришта. Већ 25. новембра 1882. године одржана је прва представа „Rang és mód“ Јожефа Сигетија. Како није имао свој позоришни ансамбл, град је позоришно здање уступао гостујућим српским и мађарским позоришним трупама, као и Српском народном позоришту из Новог Сада и Народном позоришту из Београда. Преуређења унутрашњости зграде и сале, као и реновирања, извршена су већ током прве деценије 20. века, а и током 20-тих и 30-тих година, и коначно 70-80-тих година 20. века.
Први професионални градски позоришни ансамбл настао је из Дилетантског позоришта основаног после 2. светског рата, а прва представа „Палтон Кречет“, руског писца Александра Корњечука, изведена је 7. септембра 1946. године. 1952. године прераста у Народно позориште.[3][4]
Опис зграде и сцене
[уреди | уреди извор]Зграда позоришта је смештена у старом градском језгру, а својим складним и одмереним линијама у духу класицизма представља једно од најрепрезентативнијих позоришта на подручју Војводине. Крајем седамдесетих година XX века извршена је доградња, реконструкција и адаптација, када је додавањем другог крила објекат добио симетричан изглед, сасвим у складу духа времена у коме је настао. Посебан акценат фасади са монументалним прочељем и два крила даје испад у виду трема у приземљу са балконом на спрату и фронтон са тосканским и јонским пиластрима и тимпаноном. Богат ентеријер у барокном стилу, са сликаном и штуко декорацијом, рађен по узору на бечка и пештанска позоришта један је од ретких позоришних простора који је до данас сачуван у аутентичном облику.[1]
Основне карактеристике
[уреди | уреди извор]Народно позориште има две сцене: Велику сцену, са гледалиштем од 300 места, и Студио 99, са гледалиштем од 99 места; две пробне сале, 12 гардероба и 3 радионице.
Корисна површина објекта: 4474 m²
Број етажа: подрум+П+1
Ширина/дубина/висина сцене: ВС: 15,5 м/12 м/14 м
Ширина/висина порталног отвора: ВС: 8,2 м/4,5-6,5м
Ширина/дубина просценијума: ВС: 9 м/1,2 м
Корисна ширина цугова: ВС: 12-14 м
Ширина/дубина оркестарске јаме: ВС: 9 м/3,6 мм (40 учесника)
Величина сцене 99: 9x6 м, висина 4,5 м [5][6]
Репертоар
[уреди | уреди извор]У Сомбору су режирали најистакнутији редитељи свије генерације: Мата Милошевић, Марко Фотез, Јован Путник, Славољуб Стевановић Раваси, Љубомир Драшкић, Дејан Мијач, Паоло Мађели, Вида Огњеновић, Љубиша Ристић, Јагош Марковић, Горчин Стојановић, Кокан Младеновић и многи други. Извођени су најзначајнији домаћи и светски позоришни класици, али и нова, авангардна драмска литература.
Најновији репертоар за 2020. годину чине: „Кад би Сомбор био Холивуд“ – Кокан Младеновић, „Ово није државни посао“ - Даница Грубачки, „Тенор на зајам“ - Кен Лудвиг, „Кисеоник“ – Софија Мијатовић, „Самоубица“ – Николај Ердман, „Дует за солисту“ – Том Кемпински, „Семпер идем“ – Ђорђе Лебовић, „Папа Јована“ – Леа Јевтић, „Сумњиво лице“ – Бранислав Нушић.[5][7] Током паузе у раду позоришта од марта 2020. године (пандемија), у позоришту се врши сређивање архивске грађе позоришта. Врши се адаптација простора, уређивање и сортирање архивске грађе, што се реализује сопственим ресурсима. Очекује се и реализација пројекта дигитализације архиве.[8]
Фестивал Позоришни маратон
[уреди | уреди извор]Од 1993. године свака позоришна сезона завршава се фестивалом Позоришни маратон. Током три дана и три ноћи, једна за другом, смењују се представе гостујућих позоришта, позоришних група и студената драмских факултета. Маратон завршава представа Народног позоришта Сомбор која је имала премијеру у претходној сезони. Маратон прате програми попут промоција књига, концерата, трибина, изложби, са гостима из земље и иностранства.[9] Ово правило прекршено је само 2008. и 2014. године, када је маратон трајао чак седам дана. На Маратону се уручује и награда, установљена 1992. године – „Никола Пеца Петровић“ за најуспешнијег позоришног менаџера. Ово је начин да се очува успомена на управника који је Народно позориште сврстао у ред најбољих позоришта у земљи.[10]
- Глумац на огњишту: сто десет година сомборског позоришног здања (1882—1992), Кескеновић, М. 1992.
- Пола века сомборског позоришта: Јосип Јасеновић Жига: мали ансамбл као велики театар, Кујунџић, М. 1997.
- Путујуће групе и изградња позоришне зграде у Сомбору 1882. године, Каич, К. 1993.
- Сомбор, стр. 297-321, у ед. Позоришни живот у Србији: 1944-1986, Волк, П. 1990.
- Народно позориште у Сомбору, Сладић, М. 2008.
- Четрдесет година професионалног позоришта у Сомбору, Зрнић, М. 1986.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „почетналиста споменикатериторијални приступпројективременска осапретрага english ЗГРАДА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „Narodno pozorište Sombor”. hocupozoriste.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ Stepanović, Milan. „SOMBORSKO POZORIŠTE”. ravnoplov.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ Радмиловић, Горица. „КАД БИ СОМБОР БИО ХОЛИВУД”. infant.rs. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ а б „Народно позориште Сомбор”. npozoristeso.co.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ а б „NARODNO POZORIŠTE SOMBOR”. scen.uns.ac.rs. Архивирано из оригинала 02. 01. 2022. г. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „Народно позориште Сомбор отвара летњу сцену "Двориште"”. dnevnik.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „Сређивање архивске грађе Народног позоришта Сомбор”. rts.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ СОМБОР”. sombor.rs. Приступљено 13. 6. 2020.
- ^ „NARODNO POZORIŠTE SOMBOR - TEATAR ČIJE PUNE SALE IZAZIVAJU DIVLJENJE”. 025info.rs. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020.