Насиха Капиџић Хаџић
Насиха Капиџић Хаџић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. децембар 1932. |
Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 22. септембар 1995.62 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
Универзитет | Београдски универзитет |
Занимање | књижевник, пјесник за дјецу |
Књижевни рад | |
Језик стварања | бошњачки |
Гимназија Бања Лука Филозофски факултет |
Насиха Капиџић Хаџић (6. децембар 1932. – 22. септембар 1995)[1][2] била је босанскохерцеговачки аутор и пјесник за дјецу. Њена прва књига за дјецу, „Маскенбал у шуми”, објављена је 1962. године.
Младост
[уреди | уреди извор]Насиха Капиџић Хаџић рођена је у Бањој Луци 6. децембра 1932. године, иако неки извори тврде да је рођена 6. новембра 1931. године. У дјетињству имала је операцију ноге и носила је гипс, због чега је била „прикована” за кревет. Шестогодишња Насиха почела је први пут да пише током свог опоравка.[3]
Основну и средњу школу завршила је у Бањој Луци, а студирала је на Филозофском факултету у Београду. Била је професор у бањалучкој гимназији, а затим је прешла у Сарајево, гдје је била уредник у Образовном и Дјечијем програму Радио Сарајева. Након тога, рад је наставила у издававчком предузећу „Веселин Маслеша” гдје је, до пензионисања, радила као уредник едиције за дјецу и омладину.[2]
Насиха је писала поезију за дјецу, поетско-прозне записе и дрмаске текстове, критике и есеје о дјечјој књижевности. Њена дјела уврштена су у низ антологија и читанки за основне школе. Њене драмске игре за дјецу извођене су на радију и у позоришту.[1]
Имала је ћерку по имену Аида.[4] Умрла је у Сарајеву 22. септембра 1995. године.[1][5]
Родна кућа Насихе Капиџић Хаџић у Бањој Луци проглашена је националним спомеником.[1][6]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Маскенбал у шуми, 1962.[7]
- Везени мост, 1965.[8]
- Од змаја до витеза, 1970, 1981.
- Скривена прича, 1971.
- Посланица тиха, 1972.
- Кад си била мала, 1973.
- Сан о ливадици, 1974.
- Од твог града до мог града, 1975.[9]
- Глас дјетињства, 1975.
- Шаре мог шешира, 1977.
- Лилипут, 1977.
- Шаре дјетињства, 1977.
- Догађај у Лонципунуму, 1977.
- Лете, лете ласте, 1981.
- Врбаска успаванка, 1981.
- Дјечија позорница, 1982.
- Вујо, Вучко, Вук
- Крило и шапа
- Трчимо за сунцем
- Тај патуљак
- Пјетлић, сврака и прољеће[10]
- Сто вукова
- Шума и пахуљице
- Ненина башта
- Под бехаром моје јање спава
- Сјенице
Награде
[уреди | уреди извор]- Двадесетседмојулска награда
- Шестоаприлска награда града Сарајева
- награда Змајевих дјечијих игара
- награда „Веселин Маслеша”
- двије награде издавачког предузећа „Свјетлост”[1][11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Насиха Капиџић Хаџић”. Гимназија Бања Лука. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г.
- ^ а б „Nasiha Kapidžić-Hadžić: Dječija pjesnikinja koju rado čitamo i danas”. Impuls (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Sjećanje na Nasihu Kapidžić - Hadžić | Radio Sarajevo”. web.archive.org. 04. 03. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Unuka Nasihe Kapidžić-Hadžić u društvu nobelovaca i predsjednika”. Klix.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 09. 12. 2018.
- ^ sarajevo.co.ba (22. 09. 2015). „Sjećanje: Nasiha Kapidžić-Hadžić”. SARAJEVO.co.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika”. old.kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Maskenbal u šumi - Nasiha Kapidžić-Hadžić | Knjiga.ba knjižara”. www.knjiga.ba. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Vezeni most - Nasiha Kapidžić-Hadžić | Knjiga.ba knjižara”. www.knjiga.ba. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ Abadžija, Maja. „Oslobođenje - Stihovi Nasihe Kapidžić-Hadžić bude sneno dijete u čovjeku”. Oslobođenje d.o.o. (на језику: бошњачки). Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Pjetlić, svraka i proljeće - san o livadici - Nasiha Kapidžić-Hadžić | Knjiga.ba knjižara”. www.knjiga.ba. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Historija.ba - Rođena Nasiha Kapidžić - Hadžić”. www.historija.ba. Приступљено 12. 12. 2018.