Наталија Гончарова
Наталија Гончарова | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Наталија Сергејевна Гончарова |
Датум рођења | 4. јун 1881. |
Место рођења | Тула, Русија |
Датум смрти | 17. октобар 1962.81 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Уметнички рад | |
Правац | Футуризам |
Најважнија дела |
Наталија Сергејевна Гончарова (рус. Ната́лья Серге́евна Гончаро́ва; Тула, 4. јун 1881 — Париз, 17. октобар 1962) била је руски авангардни сликар, костимограф, писац, илустратор и сценски дизајнер. Њена прабаба-тетка била је Наталија Николајевна Гончарова, жена песника Александра Пушкина.
Биографија
[уреди | уреди извор]Наталија Гончарова је рођена у Тули на имању свог оца, познатог архитекте и математичара, Сергеја Гончарова.[1] 1891. године породица се преселила у Москву, где је она 1901. уписала Московску школу сликарства, вајарства и архитектуре.[2] Ту је упознала Михаила Ларионова, који је такође био студент исте школе. Касније су они формирали животну везу.
Ларионов и Гончарова су оснивачи двеју важних руских уметничких група: “Jack of Diamonds” (1909-1911) и много радикалније “Магарећи реп” (1912-1913). Магарећи реп је замишљен као намеран прекид утицаја европске уметности и успостављање независне руске школе модерне уметности.[3] Како год, утицај руског футуризма је видљив и у даљим радовима Гончарове. У почетку преокупирана иконописом и примитивизмом руске народне уметности, Гончарова је постала позната због својих футуристичких радова, као што је „Бициклиста“, и својих рајонистичких радова. Као вође московских футуриста, Гончарова и Ларионов су организовали провокативна вечерња предавања у истом тону као и њихове италијанске колеге. Гончарова је такође била укључена у графички дизајн - писање и илустровање књиге у футуристичком стилу.[4]
Гончарова је била и члан Плавог јахача, авангардне групе основане 1911. године. 1915. године она је почела да дизајнира костиме за балет и настанила се у Женеви.[5] У Париз се преселила 1921. године, где је дизајнирала низ сценографија из Дјагиљевљевих балета.
Она и Ларионов постали су француски држављани 1939. године.[6]
Умрла је у Паризу, 1962. године.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Аутопортрет (1907)
-
Жене са грабуљама (1907)
-
Khorovod (1910)
-
Бициклиста (1913)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 155. ISBN 978-0-8109-6924-7.
- ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 156. ISBN 978-0-8109-6924-7.
- ^ Gray, Camilla (1962). The Great Experiment: Russian Art 1863-1922. London: Thames and Hudson. стр. 87.
- ^ „MoMA.org | Interactives | Exhibitions | 2002 | The Russian Avant-Garde Book 1910 - 1934”. www.moma.org. Приступљено 05. 03. 2016.
- ^ Norton, Leslie. Léonide Massine and the 20th Century Ballet . McFarland. 2004. ISBN 978-0-7864-1752-0. стр. 12.
- ^ "Natalia Goncharova" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Solomon R. Guggenheim Museum, Retrieved 24 May 2015.
- ^ Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 163. ISBN 978-0-8109-6924-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gray, Camilla (1962). The Great Experiment: Russian Art 1863-1922. London: Thames and Hudson. стр. 87.
- Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 156. ISBN 978-0-8109-6924-7.
- Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 155. ISBN 978-0-8109-6924-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Наталија Гончарова на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Great Soviet Encyclopedia
- Information on Goncharova
- "The Art of Natalia Goncharova" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2012), Grinnell College