Национални паркови Србије
Национални парк је заштићено подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.[1]
Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.
Национални паркови
[уреди | уреди извор]У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите.
Национални парк Фрушка гора
[уреди | уреди извор]Национални парк Фрушка гора је основан 1960. године. Налази се на северозападу Србије, у Панонској низији. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу њене највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.
Национални парк Ђердап
[уреди | уреди извор]Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.
Национални парк Тара
[уреди | уреди извор]Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.
Национални парк Копаоник
[уреди | уреди извор]Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.
Национални парк Шар-планина
[уреди | уреди извор]Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.
Национални паркови у поступку заштите
[уреди | уреди извор]Национални парк је у поступку заштите када заводи за заштиту природе доставе студију заштите надлежном органу и када Министарство заштите животне средине обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства. Тренутно су у поступку заштите два национална парка, Кучај-Бељаница и Стара планина, а док се не донесе акт о проглашењу они се сматрају заштићеним и примењују се мере прописане у студији заштите.[2]
Слика | Име | Година покретања поступка | Површина у ha | Локација |
---|---|---|---|---|
Национални парк Кучај-Бељаница | 2022. | 45.372 | ||
Национални парк Стара планина | 2022. | 120.908 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Паркови природе Србије
- Резервати природе Србије
- Предели изузетних одлика Србије
- Списак локалитета Светске баштине у Србији
- Седам српских чуда
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Национални парк” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022.
- ^ „Природна добра у поступку заштите” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022.