Пређи на садржај

Национални паркови Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Национални парк је заштићено подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја.[1]

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Национални паркови

[уреди | уреди извор]

У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите.

ИД Слика Назив Општине/Градови Рег. Локација Прогл. Површ.
(ha|ac|m2)
ИУЦН катег. Напомена
НП01 Национални парк Ђердап Мајданпек, Кладово, Голубац ЈИС 44° 33′ 06″ С; 21° 57′ 49″ И / 44.5518° С; 21.9637° И / 44.5518; 21.9637 1974. 63.786|48 II
НП02 Национални парк Шар-планина Штрпце, Призрен, Сува Река, Качаник КМ 42° 11′ 58″ С; 20° 56′ 49″ И / 42.19939606° С; 20.9468385° И / 42.19939606; 20.9468385 1986. 22.805|43 II
НП03 Национални парк Фрушка гора Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Шид, Нови Сад В 45° 09′ 49″ С; 19° 45′ 25″ И / 45.16353842° С; 19.75688513° И / 45.16353842; 19.75688513 1960. 26.672|00 II
НП04 Национални парк Тара Бајина Башта ШЗС 43° 54′ 05″ С; 19° 27′ 09″ И / 43.90148652° С; 19.45253344° И / 43.90148652; 19.45253344 1981. 24.991|82 II
НП05 Национални парк Копаоник Рашка, Брус ШЗС 43° 18′ 52″ С; 20° 48′ 47″ И / 43.314462° С; 20.81316443° И / 43.314462; 20.81316443 1981. 11.969|04 II
НП06 Национални парк Стара планина Пирот, Зајечар, Књажевац, Димитровград ЈИС 43° 26′ 04″ С; 22° 31′ 29″ И / 43.43432324° С; 22.52461701° И / 43.43432324; 22.52461701 120.908|20|96 II у поступку заштите
НП07 Национални парк Кучај-Бељаница Деспотовац, Жагубица, Бор, Бољевац ЈИС 44° 05′ 14″ С; 21° 46′ 57″ И / 44.08721574° С; 21.78242937° И / 44.08721574; 21.78242937 45.371|62|00 II у поступку заштите

Национални парк Фрушка гора

[уреди | уреди извор]

Национални парк Фрушка гора је основан 1960. године. Налази се на северозападу Србије, у Панонској низији. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу њене највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка 16. века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.

Национални парк Ђердап

[уреди | уреди извор]

Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.

Национални парк Тара

[уреди | уреди извор]

Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике.

Национални парк Копаоник

[уреди | уреди извор]

Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.

Национални парк Шар-планина

[уреди | уреди извор]

Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.

Национални паркови у поступку заштите

[уреди | уреди извор]

Национални парк је у поступку заштите када заводи за заштиту природе доставе студију заштите надлежном органу и када Министарство заштите животне средине обавести јавност о поступку покретања заштите природног подручја на интернет страници Министарства. Тренутно су у поступку заштите два национална парка, Кучај-Бељаница и Стара планина, а док се не донесе акт о проглашењу они се сматрају заштићеним и примењују се мере прописане у студији заштите.[2]

Слика Име Година покретања поступка Површина у ha Локација
Национални парк Кучај-Бељаница 2022. 45.372
Национални паркови Србије на карти Србије
Национални паркови Србије
Национални парк Стара планина 2022. 120.908
Национални паркови Србије на карти Србије
Национални паркови Србије

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Национални парк” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022. 
  2. ^ „Природна добра у поступку заштите” (на језику: српски). Завод за заштиту природе Србије. Архивирано из оригинала 28. 09. 2022. г. Приступљено 28. 9. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]