Пређи на садржај

Национални парк Бенуе

Координате: 8° 22′ 6.679″ N 13° 52′ 4.816″ E / 8.36852194° С; 13.86800444° И / 8.36852194; 13.86800444
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Бенуе (вишезначна одредница).
Национални парк Бенуе
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бенуе
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бенуе
Мјесто Камерун
Координате8° 22′ 6.679″ N 13° 52′ 4.816″ E / 8.36852194° С; 13.86800444° И / 8.36852194; 13.86800444
Површина1800 km²
Основано1968. године

Национални парк Бенуе је национални парк у Камеруну, налази се под УНЕСКО зашитом у оквиру програма Човек и биосфера.[1] Површине је 1800 km², а са његове источне стране налази се река Бенуе, која кроз парк пролази у дужини од 100 km.[2]
Преко северног дела парка постоји пут до града Чолир. Западну границу парка чини пут који повезује градове Гаруа на северу и Нгаундере на југу.[3][4]

Област је основана 1932. године као резерват природе, 1968. године постала је национални парк, док је 1981. ушла у програм Човек и биосфера.[4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Парк је смештен у североистичном делу Камеруна у Бенуе региону. Простире се кроз појасе савана и влажна подручја шума са саванама између градова Гаруа и Нгаундере на југу.[5] У оквиру парка налази се река река Бенуе која тече ка његовој источној граници.[2] Парк се налази на надморској висини између 250 и 760 м. Највиши предели обухватају велике камене масиве, док су најнижи делови равнице и шуме.[4][1]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Карактеристично станиште у парку су травнате површине, заједно са неколико типова шумовитих предела где преволађује Isoberlinia. Друга шумска подручја обухватају мешовите травњаке, суве и полу—зимзелене обалне шуме дуж реке Бенуе и њених главних притока.

У парку се налази мала популација од 30 камерунских лавова.[6][7] Слонови, пегаве хијене, мочварне антилопе и мајмуни, такође су присутни у парку.

На простору националног парка доминантни су велики копитари као што су антилопа, коб антилопа, Alcelaphus buselaphus major, мочварна антилопа и афрички биво.[3]

Афрички дивљи пас је такође присутан у парку, а овај национали парк познат је и по колонијама нилских коња.[8][2]
Заједно са нилским коњима у речним пределима парка живе и крокодили.

На простору парка забележено је 306 различитих врста птица. Током сушне сезоне речна подручја овог парка пружају уточиште за велики број птица, а оне укључују врсте Streptopelia hypopyrrha, Pluvianus aegyptius, Merops bulocki, Drymocichla incana, Ptilopachus petrosus и Musophaga violacea.[4][9]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Већина становништа парка бави се сточарством. Део њих баве се заштитом парка и учитељским послом.[10][1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Nchami, John (18. 9. 2010). „Putting the park in the hands of the people”. Science in Africa. Архивирано из оригинала 29. 11. 2010. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  2. ^ а б в „WILDLIFE NATIONAL PARKS”. Consulate of the Republic of Cameroon - Sydney, Australia. Архивирано из оригинала 18. 02. 2011. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  3. ^ а б Hudgens, Jim; Trillo, Richard (2003). The rough guide to West Africa. Rough Guides. стр. 1241. ISBN 978-1-84353-118-0. 
  4. ^ а б в г „BirdLife IBA Factsheet CM007 - Bénoué National Park”. BirdLife International. Архивирано из оригинала 03. 01. 2009. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  5. ^ Antelopes : global survey and regional action plans. Union internationale pour la conservation de la nature et de ses ressources. Antelope Specialist Group, IUCN. 1990. стр. 159. ISBN 978-2-8317-0016-8. Приступљено 19. 9. 2010. 
  6. ^ Heptner, V. G.; Sludskii, A. A. (1992) [1972]. „Lion”. Mlekopitajuščie Sovetskogo Soiuza. Moskva: Vysšaia Škola [Mammals of the Soviet Union, Volume II, Part 2]. Washington DC: Smithsonian Institution and the National Science Foundation. стр. 83—95. ISBN 978-90-04-08876-4. 
  7. ^ Marjolein Schoe, Hans H. De Iongh, Barbara M. Croes: Humans displacing lions and stealing their food in Bénoué National Park, North Cameroon. African Journal of Ecology. Volume 47, Issue 3, pages 445–447, September 2009.
  8. ^ Woodroffe, Rosie; Ginsberg, Joshua Ross; Macdonald, David Whyte (1997). The African wild dog: status survey and conservation action plan. IUCN/SSC Candid Specialist Group. стр. 20—22. ISBN 978-2-8317-0418-0. 
  9. ^ „Bird Watching in Cameroon”. Архивирано из оригинала 19. 9. 2010. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  10. ^ Walker, Matt (24. 7. 2009). „Lions in Cameroon are having their kills stolen from under their noses by hungry villagers.”. BBC. Приступљено 19. 9. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Woodroffe, Rosie; Ginsberg, Joshua Ross; Macdonald, David Whyte (1997). The African wild dog: status survey and conservation action plan. IUCN/SSC Candid Specialist Group. стр. 20—22. ISBN 978-2-8317-0418-0. 
  • Antelopes : global survey and regional action plans. Union internationale pour la conservation de la nature et de ses ressources. Antelope Specialist Group, IUCN. 1990. стр. 159. ISBN 978-2-8317-0016-8. Приступљено 19. 9. 2010. 
  • Hudgens, Jim; Trillo, Richard (2003). The rough guide to West Africa. Rough Guides. стр. 1241. ISBN 978-1-84353-118-0. 
  • Mayakaa, Theodore B. Wildlife Co-Management in the Benoue National Park-Complex, Cameroon: A Bumpy Road to Institutional Development, Elsevier, World Development, Volume 30, Nummer 11, 2002, Seiten 2001 – 2016 (16).
  • Mayakaa, Theodore B.; Stigter, Johannes D.; Heitkönig, Ignas M.A.; & Prins, Herbert H.T. A population dynamics model for the management of Buffon’s kob (Kobus kob kob) in the Bénoué National Park Complex, Cameroon, 2001.
  • Stark, M. A. "Relationship between fire and basal scarring on Afzelia africana in Benoue National Park", Cameroon African Journal of Ecology, Volume 24 Issue 4, Seiten 263 – 271.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Национални парк Бенуе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Бенуе&oldid=26948249”