Национални парк Ваденско море (Шлезвиг-Холштајн)
Национални парк Ваденско море | |
---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
![]() Поглед из ваздуха на национални парк | |
Мјесто | Северно море, Шлезвиг-Холштајн ![]() |
Најближи град | Хусум, Тенинг |
Координате | 54° 27′ 23″ N 8° 38′ 47″ E / 54.45639° С; 8.64639° И |
Површина | 4415 km² |
Основано | 1. октобар 1985. године |
Национални парк Ваденско море (нем. Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer) је национални парк стациониран у Шлезвиг-Холштајн, најсевернијој савезној држави Немачке на подручју које се налази уз Ваденско море.
Парк је основан 1. октобра 1985. године од стране парламента Шлезвиг-Холштајн, законом о националном парку из 22. јула 1995. године, који је значајно проширен 1999. године. Заједно са Националним парком Воденско море у Доњој Саксонији, Националним парком Ваденско море у Хамбургу и са деловима Лабе који не спадају у резерват природе, формирају немачки део Ваденског мора.
Овај национални парк протеже се од немачко—данске морске границе на северу, све до ушћа реке Лабе. Парк се простире и у Северно—фризијском подручју, где обухвата делове Северно-Фризијских острва и групу малих острва Халиген. Национални парк настањује велики број биљних и животињских врста, карактеристичних за подручја Ваденског мора, посебно велики број морских свиња, морских утви (Tadorna tadorna) и биљних врста из рода Zostera.
Парк покрива површину од 4415 km² и највећи је национални парк у Немачкој. Око 68% површине парка је под водом, а 30% је периодично суво. Од 1990. године парк је ушао у састав Унеско у оквиру програма Човек и биосфера, а 26. јуна 2009. године проглашен је светском баштином.
Географија
[уреди | уреди извор]Подручје парка
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Karte_Nationalpark_Schleswig-Holsteinisches_Wattenmeer.png/220px-Karte_Nationalpark_Schleswig-Holsteinisches_Wattenmeer.png)
Национални парк покрива подручје Шлезвига-Холштајна, обале Северног мора, све до границе са Данском на северу и ушћа реке Лабе на југу. У северном делу, граница националног парка се простире на 19 км територијалног мора, док на југу достиже границу на око 4,8 km територијалног мора.[1] Морски насип и плаже нису део националног парка, тако да самим тим нису ни под заштитом.[2] У оквиру парка и заштитне зоне не налазе се насељена острва у мору, укључујући пет немачких Северсно-фрискијих острва, највеће острво Халиген, острва Лангенес, Хоге, Греде и Еланд.[3][4]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Слана вода, плима и јаки ветрови карактеристични су за подручје Националног парка Ваденско море. Само изузетно специјализовани организми могу се прилагодити животу на овом простору. Парк настањује велики број миграционих птица, нарочито у пролеће и јесен, када се хране. У овом националном парку пописано је 700 биљних и 2500 животињских врста, од кога је 10% њих ендемично..[5]
Биљке
[уреди | уреди извор]Zostera једина је цветна биљка у Ваденском мору која има могућност да живи под водом. Биљке су углавном стациониране у северном делу парка и покривају површину од 6000 хектара.[6][7][8] На мочварним земљиштима националног парка карактеристичне су Puccinellia maritima, Hordeum marinum, слатинска боквица и Carex distans.[7] У долинама се могу наћи мале количине биљака, због екстермних услова, а врсте које тамо расту укључују усколисни ветрогон (Eriophorum angustifolium), росуљу и ливадску линцуру (Gentiana pneumonanthe).[8]
Животиње
[уреди | уреди извор]У оквиру националног парка, у водама Ваденског мора живи велики број водених свиња, сивих фока и обичних туљана, којих према попису администрације националног парка из 2017. има 13.000. Скоро половина популације обичних туљана угинула је током епидемије 1988. и 2002. године.[9][10] Број сивих фока у парку је 140 и углавном настањују пешчане пределе у близини острва Амрум.[11]
Преко националног парка током године прође више од 10 милиона птица, нарочито у пролеће и јесен, што га чини подручјем где је смештено највише птица у Европи.[5] Парк настањују врсте као што су белолика гуска, кривокљуни спрудник, велика царска шљука, речни галеб, остригар, сабљарка, гриваста гуска и многе друге.[12] Последњих година број птица се изузетно смањио, а претпоставља се да је главни разлог за то развој туризма.[13]
На простору парка настањено је преко 200.000 патака, што је редак примерак у свету оволиког броја патака на једном подручју [14]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Legler, стр. 189–208
- ^ Rudolf Eugen Kelch. Viel Lärm um nichts oder wie Schleswig-Holstein sein Nationalparkgesetz novelliert. als pdf Архивирано 2011-07-19 на сајту Wayback Machine
- ^ BfN: Landschaftssteckbrief
- ^ CWSS, стр. 19–30
- ^ а б MLUL, стр. 11–31
- ^ „Bundesamt für Seeschifffahrt und Hydrographie: „Seegräser und Grünalgenbestand im Schleswig-holsteinischen Wattenmeer"”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2018. г. Приступљено 23. 04. 2018.
- ^ а б CWSS, стр. 89–93
- ^ а б Schutzstation Wattenmeer: „Pflanzen im Watt"
- ^ Bettina Reineking: Seal epidemic 2002: Information on Dead Seals in the North Sea, Wadden Sea and the Kattegat/Skagerrak Area in 2002. Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2015) Common Wadden Sea Secretariat, 2003, accessed 10 November 2011.
- ^ Anders Galatius et al.: Aerial surveys of Harbour Seals in the Wadden Sea in 2017. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2017) Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
- ^ Sophie Brasseur et al.: TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2017) Comman Wadden Sea Secretariat, 2017, accessed 10 November 2017.
- ^ CWSS, стр. 94–100
- ^ Landesamt 2001, стр. 64–67
- ^ CWSS, стр. 53
Литература
[уреди | уреди извор]- Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2017, 2017, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2017)
- Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2015, 2015, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2017)
- Christiane Gätje: Sozio-ökonomisches Monitoring in der Nationalpark-Region - SÖM-Bericht 2014, 2014, LKN.SH - Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017)
- Dirk Legler (2006). Die Organisation deutscher Nationalparkverwaltungen. ISBN 978-3-8329-1978-8.. Nomos, Baden-Baden.
- Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): Wattenmeermonitoring 2000 – Schriftenreihe des Nationalparks Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer, Sonderheft, Tönning 2001
- Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer (Hrsg.): SÖM-Bericht 2008 als pdf[мртва веза]
- Landesamt für den Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer / Landesamt für den Nationalpark Niedersächsisches Wattenmeer / Umweltbundesamt (Hrsg.): Umweltatlas Wattenmeer. Bd. 1 (Nordfriesisches und Dithmarscher Wattenmeer), Verlag Ulmer, Stuttgart. ISBN 978-3-8001-3492-2.
- Martin Stock; et al. (2005). Salzwiesen an der Westküste von Schleswig-Holstein 1986–2001. ISBN 978-3-8042-0703-5. . Boyens Buchverlag, Heide.
- Ministerium für Landwirtschaft, Umweltschutz und Ländliche Räume des Landes Schleswig-Holstein (MLUL) (Hrsg.): Bericht zur Überprüfung des Biosphärenreservats Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer und Halligen durch die UNESCO. Berichtszeitraum 1990 bis 2005. Juni 2005 als pdf[мртва веза]
- Robert Habeck et al.: "Eckpunktevereinbarung zur Miesmuschelkulturwirtschaft im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer", Kiel 2015, LKN.SH Nationalparkverwaltung, als PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018)
- Sophie Brasseur; et al. (2017). TSEG Grey Seal surveys in the Wadden Sea and Helgoland in 2016 - 2017. , Common Wadden Sea Secretariat, als PDF
- Wanner, A., Stock, M., Jensen, K.: Salzmarschen im Nationalpark Schleswig-Holsteinisches Wattenmeer - Vegetationsveränderungen in den letzten 20 Jahren., 2014, Natur und Landschaft 89, 17-25.