Национални парк Западна обала
Национали парк Западна обала | |
---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
![]() Гранитне формације изнад Лангебан лагуне | |
Мјесто | Западни Кејп ![]() |
Најближи град | Лангебан |
Координате | 33° 5′ 30″ S 18° 2′ 0″ E / 33.09167° Ј; 18.03333° И |
Површина | 363 km² |
Основано | 1985. године |
Управљачко тијело | Национални паркови Јужне Африке |
Национални парк Западна обала је национални парк који се налази 120 км од Кејптауна у провинцији Западни Кејп у Јужној Африци. Површине је 363 km², а границу му чини Атлантски океан са западне стране и обални пут Р27 који почиње од града Изерфонтејн, све то Лангебанске лагуне на југу. За национални парк проглашен је 1985. године, а познат је по великом броју врста птица и цветних биљкама које цветају у периоду од августа до септембра, посебно у Постберг резервату за биљне врсте, који се налази у оквиру националног парка.[1] Парк је заједно са острвом у Салдана заливу означен као битно подручје за птице од стране организације BirdLife International.[2]
Историја заштите
[уреди | уреди извор]Лангебан лагуна проглашена је као природна резерва 1973. године. Забринутост око стања Лангебан лагуне и суседног залива Салдана довела је до предлога 1976. године да се Лангебан лагуна, острво и околно земљиште хитно прогласе као резерват природе. Национални парк Лангебан је проглашен 1985. године, након дугог процеса, а проширен је 1987. године када је у парк укључено земљиште којем је управљало Одељење за шумарство и суседне фарме. Исте године је још 1800 хектара земљишта око Постберга укључено као "уговорни национални парк". Проширење се наставило од тада. Њено име је промењено у Национални парк Западне обале 1987. године.[3]
Флора
[уреди | уреди извор]Иако су хиљаде мигрирајућих птица важан део парка, цветне биљке такође представљају атракцију. Парк је састављен од различитих врста станишта — финбоса и лагуна, због чега је флора поприлично разнолика. Током августа и септембра долази до пролиферације годишњих пролећних цветник биљака у националном парку.[4]
Фауна
[уреди | уреди извор]Дивље животиње које настањују парк укључују велике антилопе као што је еланд антилопа, Alcelaphus buselaphus caama, Damaliscus pygargus, куду, орикс антилопа и врсте Raphicerus campestris, капска планинска зебра, ној и дујкер. Остале мање животиње укључују дугоуху лисицу, каракала и врсту Galerella pulverulenta.[5]
Током зимских миграција пристиже велики број животињских врста, посебно у септембру када стижу са северне хемисфере, а у марту се окупљају у великом броју како би се хранили пре повратне миграције. Парк је познат и по великом броју птица које долазе током зима у ове топлије крајеве. Calidris canutus, Calidris alba, Calidris minuta, спрудник убица, Tringa stagnatilis, Xenus cinereus, Calidris ferruginea, Arenaria interpres, Charadrius hiaticula, Pluvialis squatarola, Tringa nebularia, Numenius phaeopus, Numenius arquata и Limosa lapponica су најређе врсте птица на простору парка. Мала бела чапља и Tadorna cana су стални становници овог парка, као и ружичасти фламинго и ружичасти несит који живе у дубљим водама парка. У парку је такође присутна ретка врста птица Charadrius pallidus.[6]
Лагуна је изузетно битна за птице селице, подручје је такође један од предмета Рамсарске конвенције.[7]
Делове који окружују лагуну настањују врсте Afrotis afra, Pternistis capensis, Scleroptila afra, Anthoscopus minutus, Melaniparus afer, Myrmecocichla formicivora, Crithagra albogularis, Crithagra flaviventris, Calendulauda albescens, Sylvia subcoerulea, Telophorus zeylonus и Emberiza capensis, а све су често виђене у парку. Врсте птица попут Circus maurus и Circus ranivorus такође настањују парк.
Приобална острва у ушћу лагуне су важне колоније за узгој врста Larus dominicanus, Chroicocephalus hartlaubii, магарећи пингвин, вранац и чигра.[6]
Резерват Постберг
[уреди | уреди извор]Подручје Постберга, где се могу видети теписи пролећног цвећа, отворен је за посетиоце само током месеца августа и септембра. Најчешће цветне врсте на овом подручју су Arctotis hirsuta, Heliophila coronopifolia, Moraea fugax, Carpobrotus edulis, Carpobrotus acinaciformis, Dorotheanthus bellidiformis, Dimorphotheca pluvialis и Ursinia anthemoides.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chittenden, Hugh (1992). Top Birding Spots in Southern Africa. Southern. стр. 367. ISBN 1 86812 419 3.
- ^ „Important Bird Areas factsheet: West Coast National Park and Saldanha Bay islands.”. BirdLife International. Приступљено 7. 5. 2012.
- ^ West Coast National Park Management Plan For the period 2013 -2023 (PDF) (Извештај). South African National Parks. 2013.
- ^ а б „Vegetation”. South African National Parks. South African National Parks. Приступљено 9. 7. 2017.
- ^ „Mammals”. South African National Parks. South African National Parks. Приступљено 23. 10. 2016.
- ^ а б „Birding in West Coast National Park”. South African National Parks. South African National Parks. Приступљено 23. 10. 2016.
- ^ „Langebaan”. The Ramsar Convention Secretariat. Приступљено 23. 10. 2016.