Нацрт:Богић Распоповић
{{преместити|{{замени:PAGENAME}}}} . Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Богић Распоповић" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Librarian 200 (разговор | доприноси) на датум 27. децембар 2024. у 20:48. (освежи) |
Bogić Novičin Raspopović (1882. Martinići kod Danilovgrad – 1941. Vrnica) zvani Đedo, bio je podoficir vojske Kraljevine Crne Gore i učesnik oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine. Pripadnik jedinica koje su 1913. godine, nakon viševjekovne osmanske okupacije, oslobodile Kosovo i Metohiju. Za ovu operaciju, zajedno sa svojim suborcima, odlikovan je spomenicom Prvog balkanskog rata pod nazivom „Osvećeno Kosovo“. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata učestvovao je u ključnim bitkama, među kojima se ističe bitka na Mojkovcu 1916. godine. Nakon bjekstva kralja Nikole iz Crne Gore, Bogić Raspopović nastavio je pružati otpor okupaciji. Za svoje vojne zasluge, stekao je visoka odlikovanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije.
Biografija
Potiče iz porodice koja je generacijama davala sveštenike i koja, prema predanju zabilježenom od strane Vula Kneževića, starinom potiče iz Hercegovine.[1] Porodica je, nakon osmanskog osvajanja oblasti Kosača, prešla u Bjelopavlićku ravnicu i vezuje se za humsko-trebinjske Popoviće.[2] Bogićev otac, Novica, bio je veteran ratova 1875–1878 i učesnik čuvene bitke na Fundini i bitke na Martinićima. Bogić je išao u Podoficirsku školu i stekao vojnu obuku nakon čega je aktivno učestvovao u najvažnijim vojnim operacijama svog vremena. Bio je učesnik Balkanskih ratova, a posebno se istakao tokom oslobađanja Kosova i Metohije 1913. godine, za što je odlikovan spomenicom „Osvećeno Kosovo“. U Prvom svjetskom ratu borio se u bici na Mojkovcu 1916. godine, a nakon kapitulacije kralja Nikole nastavio je pružati otpor neprijatelju, ne slažući se s kraljevom odlukom o napuštanju zemlje. Nakon završetka ratova, kraće je vrijeme boravio u Skoplju, a potom se nastanio na području Kosovu i Metohiji, gdje je radio kao službenik carine u Dreničkom rudniku. U tom periodu aktivno je štitio lokalno stanovništvo, uključujući Srbe, katoličke Janjevce i muslimanske Rome, od djelovanja kačačkih bandi koje su ugrožavale red i sigurnost. U jednoj od akcija protiv bandi, Bogić je bio među organizatorima potjere[3] i privođenja razbojnika pravdi.[4]
Drugi svjetski rat i tragična smrt
[уреди | уреди извор]Албански злочини у Југославији у Другом светском рату
Sa izbijanjem Drugog svjetskog rata, u 59. godini života, stavio se na raspolaganje pokretu otpora. Zbog godina mu je savjetovano da se povuče, ali njegovo prisustvo je podizalo moral boraca. Poginuo je tokom napada na njegov dom, koji su izvele kolaboracionističke snage sastavljene od lokalnih odmetnika. Zajedno sa maloljetnim sinom Čedomirom i dvojicom kumova Bešića,[5] pružio je višesatni otpor brojčano nadmoćnim napadačima.
Njegova pogibija ostala je zapamćena u lokalnom predanju.[6] Kuća je opljačkana, a tijela masakrirana i ostavljena nesahranjena kako bi se zastrašilo lokalno stanovništvo.[7] Bogićeva supruga bila je brutalno pretučena, dok su drugi članovi porodice uspjeli da se spasu zahvaljujući upozorenju prijatelja.
Nasljeđe
[уреди | уреди извор]Otpor koji je pružio Bogić Raspopović tokom napada postao je simbol herojstva i tragične sudbine stanovništva toga kraja u prvoj polovini 20. vijeka. Njegova borba i smrt našli su mjesto u epskoj poeziji i kolektivnom sjećanju.[8] Nakon oslobođenja, kolovođe napada su privedene pravdi, ali imanje porodice Raspopović nikada nije vraćeno.[1][2]
- ^ „Vule Knežević: Pleme Šaranci”. Izdavačka kuća CID (на језику: српски). 2021-05-25. Приступљено 2024-12-15.
- ^ Dinić, Mihailo (1967). Humsko-trebinjska vlastela (на језику: енглески). Naučno Delo.
- ^ „Politika-avgust-1923 hosted at ImgBB”. ImgBB (на језику: српски). Приступљено 2024-12-27.
- ^ „Politika-septembar-1923 hosted at ImgBB”. ImgBB (на језику: српски). Приступљено 2024-12-27.
- ^ „СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО - PDF ΔΩΡΕΑΝ Λήψη”. docplayer.gr. Приступљено 2024-12-15.
- ^ „Smrt Bogića Raspopovića | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-27.
- ^ Božović, Branislav; Vavić, Milorad (1991). Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u drugom svetskom ratu (на језику: српски). Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-040-0.
- ^ „Smrt Bogića Raspopovića | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-27.