Нацрт:Видосав Мајсторовић
{{преместити|{{замени:PAGENAME}}}} . Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Видосав Мајсторовић" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Kizule (разговор | доприноси) на датум 18. септембар 2024. у 04:55. (освежи) |
Драган Видосав Мајсторовић (Чачак, 16. октобар 1952) српски је научник, дипломирани инжењер машинства, редовни професор Машинског факултета у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу је завршио у Слатини код Чачка, 1967. године, а средњу Машинско – техничку школу „Змај“ у Земуну, 1971. године, као ђак генерације. Машински факултет је уписао 1971. године, а дипломирао 1976. године. Добио је награду Привредне коморе Београда за најбољи дипломски рад под насловом „Пројекатованје технолошких поступака за групну технологију у ФРА, Чачак“, 1976. године. Исте године је почео да ради као истраживач-сарадник на Машинском факултету у Београду. Магистарски рад, под називом „Информациони систем за планирање и управљње одржавањем у индустрији прераде метала“, под менторством проф. др Владимира Милачића, је одбранио 1981, а докторску тезу под називом „Развој модела експертног система за дијагнозу радних станица у флексибилним технолошким системима, под менторством, проф. др Владимира Милачића, је одбранио 1988. године, за коју је добио награду Привредне коморе Београда 1989. године. 1990. године добио је награду IFIP TC 5.7 за најбољи рад младог истраживача на Конференцији у Бордоу, за рад „Еxpert System in Maintenance – State of the Art“. За асистента-приправника, је изабран 1977. године, асистента, 1983. године, доцента 1989. године, и ванредног професора, 1995. године. За редовног професора је изабран 2000. године. Наставна делатност (предавања и вежбе) и менторство из следећих предмета: Менаџмент квалитетом; Производна метрологија; Машинска обрада; Теорија обраде; Интегрисани менаџмент системи; Нумерички управљане мерне машине; Експертни системи; Менаџмент системом квалитета; Технике инжењерства квалитета, CAI системи; Дигитални квалитет, Вештачка интелигенција и експертни системи. Био је ментор 286 дипломских и мастер радова (од 1989. до 2018. године), 12 магистарских радова и 15 докторских дисертација. Учествовао је у 19 Комисија за одбрану докторских дисертација у земљи и иностранству. Држао је наставу и био члан комисија за одбрану теза на: Универзитету у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Приштини, Нишу, Подгорици, Сарајеву, Зеници, Ријеци, Будимпешти, Бечу и Букурешту.
Научна усавршавања у иностранству
[уреди | уреди извор]Боравио је на страним универзитетима ради усавршавања, посете, предавања или билатералних пројеката: Универзитет Пурду, 1986. (три месеца); Карл Цајс (OPTON - CMM), 1988. (1 месец); Норвешки универзитет науке и технологије - НТМУ, 1989. (1 недеља); Универзитет у Бордо, 1990. (1 недеља); Универзитет у Стретклајда, Гласгов, 1991-1992. (6 месеци), Технолошки универзитет у Бечу (од 1990. године више пута) - (око 3 месеца); Технолошки универзитет у Будимпешти и Мађарска академија науке (oд 1985. године – више пута, око 3 месеца); Универзитет у Јокохами, 1996. (1 недеља); Универзитет у Ерланген-Нирнбургу Фридрих-Александар, oд 1998. – више пута (око 3 недеље); Универзитет у Ротердаму Ерасмус, 2010. (1 недеља); Универзитет у Паризу – машинство, од 1995. године више пута (око 3 месеца); Универзитет у Ставангеру, 2011. (1 недеља); Политехника Милана, од 2010. више пута (1 месец); Универзитет у Тамперу, 2006. (1 недеља); Универзитет у Вроцлаву, од 2011. више пута (1 месец); Универзитет у Хановеру, 2004. (1 недеља); Универзитет у Нанту – 2015. (1 недеља); Технички универзитет Данске – 2014. (1 недеља); Политехнички универзитет у Будимпешти – од 2012. више пута (1 месец); Католички универзитет у Левену - од 2010. више пута (1 месец); Национална виша школа за уметност и занат (ЕНСАМ) у Клуни (Француска) – 2017. (1 недеља); Универзитет технологије у Брну - 2018. (1 недеља); Чешки технички универзитет у Прагу - од 2015. два пута (2 недеље); Словачки универзитет технологије у Братислави – 2016. (1 недеља); Машински факултет, Љубљана, Словенија - од 1985. више пута (2 месец); Технички универзитет у Кошице - од 2010. више пута (1 месец); РВТХ Акен - од 2010. више пута (3 недеље); Универзитет у Штутгарту - од 2012. више пута (2 недеље) итд.
Истраживачке области
[уреди | уреди извор]Истраживачке области проф. Мајсторовића су: Производна метрологија; Национална инфраструктура квалитета; Инфраструктура квалитета ЕУ; Развој пословних концепата и пословна стандардизација; Менаџмент истраживачко-развојним јединицама; Развој, планирање, менаџмент и мониторинг пројеката; Избор и примена напредне технологије и опреме за производњу; Експертско знање у увођењу и примени информационих технологија; Производна аутоматизација; Унапређење квалитета МСО; Менаџмент тоталним квалитетом; Пословна изврсност; Технике инжењерства квалитета; Обрада метала резањем; Примена координатних мерних машина; Систем менаџмента квалитетом; Интегрисани менаџмент системи; Експертни системи; Интелигентни технолошки системи; Дигиталне фабрике; Дигитална производња; Дигитални квалитет и Индустрија 4.0. Проф. Мајсторовић је са Carl Zeiss, Germany, успоставио Демо центар, на Машинском факултету, од 1987. до 1998. године.
Објављени радови
[уреди | уреди извор]Објавио је преко 600 радова, од тога преко 400 у међународним часописима, зборницима међународних Конференција и књигама издатих у Србији и код страних издавача. Урадио је преко 200 пројеката (домаћих, међународних), а у већини њих је био руководилац. Има 52 референцe на SCI/WoS листи, са 1528 цитата, h-index 21, RG score 31.54 (мaj 2024). На CIRP GA и CIRP Procedia има 16 референци (најзначајније светске референце за област Производног машинства). Одржао је 103 предавања по позиву, у земљи (57) и у свету (46) (на Конференцијама, као и за студенте Докторских студија). Објавио је 45 књига, монографија и приручника, у земљи (28) и у свету (17). Члан је 32 IPC (EB) Међународних Конференција и Часописа (домаћих/међународних). На IFIP Конференцији, одржаној 1990. године у Бордоу, добио је награду за најбољи рад – Expert Systems in Maintenance – State of the Art. Код Elsevier и Nort Holand, The Netherlands, и Springer, Germany, као аутор/уредник, објавио је 19 Монографија и Зборника радова. Био је уредник специјалних издања часописа: International Journal “Computers in Industry“ (ScienceDirect) и International Journal “Total Quality Management“ (Emerland Publishing). Члан је IPC најпрестижније CIRP Конференције “Manufacturing Systems“, oд 2002. године, затим “CIRP Conference on Intelligent Computation in Manufacturing Engineering“, од 2006. итд.
Стручне активности
[уреди | уреди извор]Проф. Мајсторовић је био председник Националне организације за квалитет – ЈУСК од 2009 - 2018. године, председник и оснивач Академије за квалитет ЈУСК-а од 2010. године до 2018. године и председник и оснивач ЈУСК ICQ Конференције од 1991. до 2018. године (одржано је 27 Међународних конвенција за квалитет са по 18 домаћих/страних коференција). Био је организатор и ко-председник међународног семинара “Intelligent Manufacturing Systems” od 1985. до 1991. год. у Дубровнику. Зборнике радова штампао је Elsevier Science Publisher, Aмстердам. Био је организатор и ко-председник IFIP Working Conference: Diagnostic and Preventive Maintenance Strategies in Manufacturing Systems у Дубровнику 1987. год и организатор и ко-председник IFIP W.G.5.3 Working Conference on Computer Integrated Quality System in CIM Systems у Београду, 1989. год. Био је председник Националне технолошке платформе Manufuture од 2007. године, главни и одговорни уредник часописа – International Journal “Advanced Quality“, од 1995. год. Био је председник и оснивач међународних конференција: “Total Quality Management – Advanced and Intelligent Approaches“, од 2001. до 2017. године (одржано 9 конференција); “Тhe Balkan Conference of Quality – The Balkan as a region of Quality“, од 2005. до 2017. године (одржано 13 конференција); “Manufuture in Serbia“, од 2009. до 2017. године (одржано 10 конференција); “Industry 4.0 in Serbia“, од 2016. до 2020. године (одржано 5 конференција), а Зборнике радова је штампао Springer, Немачка. Све напред наведене Конференције су одржане уз подршку CIRP, IFIP, IFAC и IMEKO организација, као и ЕC EU, Брисел. Такође, организовао је и био председник 10. Конференције CIRP STC A “Product Life Cycle – Quality Management Issues“, у Београду, 2004. године, 12. Конференције IMEKO TC 14 “Measurement and Quality Control - Cyber Physical Issue“, 2019. године у Београду и 41. Конференције IFIP TC 5.7 APMS 2020 “The Path to Digital Transformation and Innovation of Production Management Systems“, 2020. године у Новом Саду. Био је члан Панела за Индустрију 4.0 Копаоник бизнис форума (КБФ) од 2018. године и WEF (World Economic Forum, Davos) од 2020. године. Био је члан Савета за квалитет РС (1994 - 2001. године) и Одбора за машинство МНТ Р Србије (1994 - 2000. године) итд. Организовао је и успоставио национални покрет за Индустрију 4.0, организујући 41. домаћи и међународни Панел на ову тему (до маја 2024.год.), који се и даље организује.
Чланство у међународним организацијама
[уреди | уреди извор]Проф. Мајсторовић је члан следећих организација: CIRP (International Institution for Production Research), Paris, France (од 1995); IFIP (International Federation for Information Processing), Geneva, Swiss (од 1998); IFAC (International Federation for Automation and Control), Vienna, Austria (од 1999); IMEKO (International Confederation for Measuring), Budapest, Hungary (од 1998); JUSE (Japanese Union Scientist and Engineers), Tokyo, Japan (од 1996); ASQ (American Society for Quality), Milwaukee, USA (од 2000); Удружења Србије за квалитет и стандардизацију (ЈУСК), генерални секретар/председник (од 1992. до 2018); EOQ (European Organization for Quality) Board (од 2000 до 2018.); ЈУПИТЕР асоцијација, Београд, Србија (од 1977); TOS (Team of Specialists) UN (United Nations) ECE (Economic Commision for Europe), Geneva, Swiss (од 2002 - 2018); WG EFQM/EOQ for Education, Brussels, Belgium (од 2000 - 2018); Task Group – IQC IEEC for QA and NQP, (од 2001 - 2018); Југословенска/српска асоцијација за одржавање (од 1976); Члан Борда НТП ЕУ (од 2007). Званични је рецезент ЕК за ФП програм/Хоризонт 2020, Фабрике будућности, итд.
Награде
[уреди | уреди извор]Добитник је награде „Павле Станковић“ за лични допринос развоју Производног машинства у Југославији/Србији, 2018. године и Награде града Београда за науку за 2019. годину и многих других.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- www
.semanticscholar .org /author /V .-Majstorovic /2607483 - scholar
.google .com /scholar?hl=sr&as _sdt=0%2C5&q=vidosav+majstorovic&oq=v - orcid
.org /0000-0001-9534-8461 - www
.scopus .com /authid /detail .uri?authorId=6603288002 - link
.springer .com /search?new-search=true&query=Vidosav+Majstorovic&dateFrom=&dateTo=&sortBy=relevance