Пређи на садржај

Нацрт:Иде, Стефан Клаус Алфред

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. Др
Стефан Клаус Алфред Иде
Dr Stefan Ihde
Лични подаци
Пуно имеИде, Стефан Клаус Алфред
Датум рођења24. јул 1962.
Место рођењаИменштат им Алгој, Немачка
ПребивалиштеБеоград, Србија
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеДоктор медицинске стоматологије
Научни рад
АкадемијаМедицина, орална хирургија

Стефан Клаус Алфред Иде ( нем. Stéfan Kláus Álfred Íhde ; рођ. 24 јула 1962. године) је немачки имплантолог и оралнистоматолошки хирург, специјалиста парадонтологије, научник, професор и бизнисмен.

Аутор је 5 монографа, више од 20 међународних патената [1] [2] [3] [4] [5] са више од 130 међународних публикација.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Године 1987. дипломирао је стоматологију на Медицинском факултету Универзитета Јулиус-Максимилијан у Вирцбургу ( нем. Julius-Maximilians-Universität Würzburg). Године 1988. на истом универзитету одбранио је дисертацију на тему „Дијагностичка подударност три методе за одређивање кортизола у серуму и плазми“ и стекао академски степен доктора медицинске стоматологије. Касније је стекао специјалистичко образовање на Универзитету у Нијмегену (хол. Radboud University Nijmegen) [6] са специјализацијом из парадонтологије. У 2013. и 2019. години положио је специјалистичке испите [7] [8] на Московском државном медицинско-стоматолошком универзитету А.И.Евдокимов (рус. Московский государственный медико-стоматологический университет имени А.И. Евдокимова, енг. A. I. Evdokimov Moscow State Medical)  и Харковска медицинска академија за пост-дипломско образовање (рус. Харківська медична академія післядипломної освіти МОЗ України, енг. Kharkiv Medical Academy of Postgraduate Education) [9] у области "хируршка стоматологија".

Практични рад

[уреди | уреди извор]

1988. године почео да ради као стоматолог на одељењу максилофацијалне хирургије у војној болници у Хамбургу . Од 1994. године његово професионално интересовање усмерава ка кортикалној и базалној имплантологија . Пронашао је једноставан начин за потпуно избегавање пери-имплантитиса [10]. Помоћу његове технологије и једноставних медицинских имплантаната могу се лечити разни облици урођених и стечених патологија, дефеката, атрофије коштаног ткива лица и потпуне безубости. Извршио више од 70.000 операција зубних имплантата и фацијалних имплантата (до 2024.).

Научне активности

[уреди | уреди извор]

Као научник, Стефан Иде се бави научним и биомеханичким истраживањима костију лица. Главни научни интерес је фокусиран на адаптацију, консолидацију и обнову коштаног ткива у контексту лечења зубним имплантантима. Од 1996. до 2010. године интензивно се бавио истраживачким и практичним развојем зубних имплантата и протезних конструкција. Његове највеће заслуге у развоју оралне медицине су потпуна и научна примена метода коришћених у области трауматологије на поље оралне имплантологије чиме је комплетно елиминисао потребу за аугментацију костију вилице. На Катедри стоматологије у оквиру Београдског универзитета (2001-2005) и одељења за биомеханику Универзитета Оломоуц (чеш. Palacký University Olomouc) и Универзитета у Прагу (чеш. Univerzitа Karlova v Praze) (2004-2009) је спровео научна, хистолошка, биомеханичка и експериментална истраживања. До 2009. године измислио је неколико врста базалних шрафова и диск импланта за различите клиничке случајеве, укомбиновао их у системе, развио методе уградње[11]. Године 2007. са групом научника први пут је извршио операцију са диск-имплантима које је он измислио, у циљу решавања назалне епипротезе (епитезе) након уклањања цквамоцелуларног карцинома средњег лица код пацијента, ампутације назалног и максиларног дела лица и његове радиоталасне терапије зрачењем. Истраживање овог клиничког случаја спроведено је средствима донације додељеног од стране Министарства образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије[12]. Уз подршку истог министарства, Медицински факултет Универзитета у Београду спровео је вишегодишњу клиничку студију о употреби ове врсте имплантата за фиксирање назалних и орбиталних протеза[13]; такође, научници су спровели истраживања о употреби других врста имплантата за случајеве потпуне атрофије коштаног ткива.[14][15][16]. Лечење имплантима код сложених клиничких случајева, укључујући и након зрачења пацијената и/или који имају значајну атрофију коштаног ткива лица или вилице, редовно спроводе научници на базалним имплантатима које је измислио Штефан Иде.[17][18][19]

Његови (с почетка) револуционарни погледи на оралне импланте су се у међувремену проширили по целом свету. Захваљујући његовом раду, стоматологија, као наука, је прошла кроз значајне позитивне промене за пацијенте: третмани коренског канала данас могу бити комплетно елиминисани, док су третмани лечења пародонталних болести постали упитни.

Претходно споменути третмани су и даље део наставног програма на бројним универзитетима зато што испуњавају услове међународне признатости третмана, једнакости, као и захтеве постављене према правилима Болоње. Такође је кроз своје публикације и предавања, као и кроз рад на дугорочним студијама, дошао до закључка да је чување зуба код средњовечне популације (45+ година старости), укључујући разне покушаје лечења истих зуба више пута, тотално погрешан приступ, јер су третмани кортикобазалним имплантима далеко јефтинији, бржи и издржљивији у поређењу са поправкама на зубу.

Показао је да у мастикаторним системима где се више не могу обновити познати основни параметри за правилну функцију (као што су паралелност Камперове равни са равни загриза, идентичан AFMP угао и паралелне APPI равни, као и потпуно избегавање контакта између горње и доње фронталне групе зуба), уклањање зуба представља најбољу терапијску опцију, јер поправке зуба не могу решити опште проблеме у систему. Зато је заговарао и демонстрирао ефикасност „стратешког ресетовања” мастикаторног система.

Аутор је, и ко-аутор више од 130 научних публикација (укључујући истраживачке чланке објављене на 6 страних језика; 7 уџбеника из имплантологије (од којих су три преведена на енглески, шпански, руски, мађарски, пољски, румунски, српски, бугарски [20] )); аутор је научних и едукативних предавања/видео предавања, наставних приручника и научних извештаја. Научно-истраживачки радови научника се објављују у периодичним публикацијама светских медицинских универзитета, [21] [22] [23] међународним медицинским научним и практичним публикацијама индексираним од стране Semantic Scholar[24], NCBI датабазе (PubMed[25], PubMeD Central)[26], Google Scholar[27], Scopus и ORCID регистрима[28]. [29] .

Његове радне истраживачке групе су добиле донације од Министарства науке Србије (2009), Министарства просвете, омладине и спорта Чешке [30] и Чешке научне фондације – Агенције за грантове Чешке Републике (2008) [31] . Године 2019. одликован је почасном наградом ИУРЦ-а (Међународно удружење Црвеног крста, Лондон), персонализованом медаљом „За висок професионализам“ Централног комитета за подршку програмима председника Руске Федерације у области очување јавног здравља [32] (Москва). Има почасну титулу „Народни амбасадор Украјине“ Свеукрајинског народног фонда за унапређење међународне комуникације [33] (2011).

Наставне активности

[уреди | уреди извор]

Члан је наставног кадра Џајпурског стоматолошког колеџа [34] (Индија) - од 2019. године. Стални је предавач у међународној истраживачко-образовној фондацији за имплантологе „International Implant Foundation®“ [35] (Немачка). Такође је организатор и гостујући предавач међународних научних и практичних конференција и програма обуке.

Главне публикације

[уреди | уреди извор]

1. „Моделирање преноса оптерећења и дистрибуције енергије напрезања пре и после зарастања базалних зубних имплантата на мандибуларној чељусти“ [36] ;

  1. „Процена стабилности краниофацијалних имплантата методом анализе резонантне фреквенције“ [37] ;
  2. „Тродимензионално одређивање фузионе зоне између дисталне максиле и птеригоидне плоче сфеноидне кости и препоруке за процедуру лечења имплантатима“ [38] ;
  3. „Анатомија, карактеристике и полне корелације (диморфизам) туберо-палато-птеригоидног региона у одраслој популацији – студија у једном центру заснована на 3Д штампаним моделима” [39] ;
  4. „Флексибилни угаони зубни имплантати: поређење еластичних и пластичних својстава материјала на основу експерименталних података о материјалу имплантата и ФЕА“ [40] ;
  5. „Диференцијална дијагноза идиопатске коштане цисте коришћењем дигиталне волуметријске томографије (ДВТ)“ [41] ;
  6. „Временска анализа обраде тврдог и меког болуса” [42] ;
  7. „Метода за коришћење анализе коначних елемената за моделирање контакта кост-базални имплантат” [43] ;
  8. „Индикације за употребу кортикобазалних имплантата вилице и одговарајуће технике лечења“ [44] ;
  9. „БОИ Принциплес: Цлиницал, Сциентифиц анд Працтицал Гуиделинес фор 4-Д Дентал Имплантологи“, уџбеник, ур. Спрингер Сциенце / Хеиделберг, 2005 [45] (рецензија 2006. од стране Ј. Е. Вареса, доктора медицинских наука, професора и шефа одељења хируршке стоматологије и краниофацијалне хирургије Лавовског националног медицинског универзитета ).
  10. „Поређење и дефиниција патолошких симптома периимплантата и постепене терапије за базалне и завојне импланте“ [46] ;
  11. „Рестаурација атрофиране доње вилице коришћењем базалних осеоинтегрисаних имплантата и фиксних протеза“ [47] ;
  12. „Функционална адаптација висине периимплантатне кости након имплантације БОИ у мандибулу” [48] ;
  13. „Примарна стабилност и преживљавање двостепених имплантата са конусним компресионим завртњима.
  14. „Последице протрузије кортикобазалног имплантата у назалним и максиларним синусима” [49] .

Посао

[уреди | уреди извор]

Од 1989. постаје власник и председник групе компанија Др. Ихде Дентал (Dr. Ihde Dental)[50], шеф одељења за развој, претклиничка и клиничка истраживања. Компанију је 1954. године основао његов отац Клаус Ихде као малу породичну малопродајну радњу која је продавала стоматолошке материјале и потрепштине. Након смрти његовог оца 1989. године, Стефан Иде је преузео компанију и окренуо је ка развоју, истраживањима и производњи имплантата и осталих стоматолошких материјала. Компаније укључене у групу налазе се у Швајцарској, Немачкој, Белорусији, Украјини, Русији, а такође су специјализоване за научно-истраживачки и специјализовани образовни рад. Група компанија има сопствене лабораторије и мрежу партнерских стоматолошких клиника; филијале у Црној Гори, Србији, Шпанији, Украјини, Индији, Белорусији.

Критика

[уреди | уреди извор]

Крајем 1990-их, базална имплантација се није сматрала научно доказаном методом лечења, а од самог почетка своје каријере у науци, Стефан Ихде је углавном користио сопствене производне погоне за већи део истраживања и развоја, што му је вероватно омогућило да избегне бирократска кашњења. Међутим, и то је значајно успорило афирмацију његових изума на националном нивоу – све до 2002. године, у државним швајцарским и до 2007. године у немачким приватним осигуравајућим медицинским кућама, метода протетике коришћењем диск имплантата није била призната као научно доказан и медицински неопходан третман, а такође се сматрало скупљим у поређењу са традиционалним методама денталне имплантације [51] [52] [53] [54] .

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ИДЕ, Стефан — Автор — База патентов Беларуси”. bypatents.com. Архивирано из оригинала 2021-09-08. г. Приступљено 2021-09-08. 
  2. ^ ФИПС (2017-06-20). „Патент на изобретение № 2622377 (о), Бюллетень Роспатента № 17, 2017”. www1.fips.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2021-09-15. г. Приступљено 2021-09-15. 
  3. ^ „Патент на изобретение № 2547726 (ф), Бюллетень Роспатента N 10–2015, 10.04.2015”. www1.fips.ru (на језику: рус.). Архивирано из оригинала 2021-09-15. г. Приступљено 2021-09-15. 
  4. ^ „Stefan Ihde Inventions, Patents and Patent Applications - Justia Patents Search”. patents.justia.com. Архивирано из оригинала 2021-09-08. г. Приступљено 2021-09-08. 
  5. ^ „Google Patents”. patents.google.com. Архивирано из оригинала 2021-09-11. г. Приступљено 2021-09-11. 
  6. ^ „Radboud Universiteit”. Radboud Universiteit (на језику: холандски). Архивирано из оригинала 2021-07-28. г. Приступљено 2021-07-31. 
  7. ^ „Постановление Правительства РФ от 07.02.1995 N 119 "О порядке допуска к медицинской и фармацевтической деятельности в Российской Федерации лиц, получивших медицинскую и фармацевтическую подготовку в иностранных государствах" (с изменениями и дополнениями) (документ утратил силу) | ГАРАНТ”. base.garant.ru. Архивирано из оригинала 2021-08-29. г. Приступљено 2021-08-29. 
  8. ^ „Легализация и трудоустройство | Украинский Медицинский Совет”. MCU (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2021-09-05. г. Приступљено 2021-09-05. 
  9. ^ „ХМАПО – Харківська медична академія післядипломної освіти” (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 2021-09-25. г. Приступљено 2021-09-14. 
  10. ^ „Периимплантит (K10.2) — Sibmeda”. sibmeda.ru. Архивирано из оригинала 2021-08-01. г. Приступљено 2021-09-17. 
  11. ^ „Описание операций | Oneway Biomed зубные имплантаты”. swissbiomed.ru. Архивирано из оригинала 2022-05-25. г. Приступљено 2022-06-12. 
  12. ^ V.Konstantinovic, V.Lazic, S.Ihde (2010). „Fixation of nasal epithesis on basal (disc) implants” (на језику: енглески). 21 (1) (Journal of Craniofacial Surgery изд.): 33—36. ISSN 1049-2275. doi:10.1097/SCS.0b013e3181c3626c. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  13. ^ V.Konstantinovic, F.Ivanjac, V.Lazic, I.Djordjevic (2020). „Survival rate of disk and screw-type implants used for the retention of extraoral prostheses” (на језику: енглески) (The Journal of Prosthetic Dentistry изд.). ISSN 0022-3913. doi:10.1016/j.prosdent.2020.07.023. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  14. ^ Kiran Patel, Sonal Madan, Deval Mehta, Setu P. Shah, Vaibhav Trivedi (2021). „Basal implants: An asset for rehabilitation of atrophied resorbed maxillary and mandibular jaw – A prospective study” (на језику: енглески). 11 (1) (Annals of Maxillofacial Surgery изд.): 64. ISSN 2231-0746. doi:10.4103/ams.ams_446_20. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  15. ^ Aleksandar Lazarov (2019). „Immediate Functional Loading: Results for the Concept of the Strategic Implant®”. 9 (1) (Annals of Maxillofacial Surgery изд.): 78—88. ISSN 2231-0746. doi:10.4103/ams.ams_250_18. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  16. ^ „Evaluation of the Success of Strategic Implant® Placement for Immediate Loading Prosthesis in Edentulous Cases”. www.longdom.org. Архивирано из оригинала 2021-09-14. г. Приступљено 2021-10-14. 
  17. ^ Vivek Gaur, S. Mahendra Perumal, Faizur Rahmaan, Łukasz Pałka (2021). „A practical approach to orofacial rehabilitation in a patient after inferior maxillectomy and rhinectomy with mono framework construction supported on a zygomatic implant placed in the glabella: a case report”. 43 (1) (Maxillofacial Plastic and Reconstructive Surgery изд.): 25. ISSN 2288-8586. doi:10.1186/s40902-021-00312-8. „13” 
  18. ^ Ana Todorović, Igor Đorđević, Vitomir Konstantinović, Danica Popović, Vojkan Lazić (2017). „Implant retained nasal epithesis: Case report” (Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu) (на језику: хорв.). 2 (64) (Stomatološki glasnik Srbije изд.): 94—99. ISSN 0039-1743. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  19. ^ Stefan Ihde, Łukasz Pałka, Maciej Janeczek, Piotr Kosior, Jan Kiryk, Maciej Dobrzyński (2018-04-29). „Bite Reconstruction in the Aesthetic Zone Using One-Piece Bicortical Screw Implants”. Case Reports in Dentistry (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-12-08. г. Приступљено 2021-09-18. 
  20. ^ „Учебники по имплантологии” (PDF) (на језику: англ.). Архивирано из оригинала (PDF) 2021-09-14. г. Приступљено 2021-09-14. 
  21. ^ Sigmar Kopp, Halina Panek, Stefan Ihde, Bela Lieb (2009). „Clinical Problems with Implant Installation in Geriatric Patients” (на језику: енглески). 46 (4) (Dental and Medical Problems изд.): 486—493. ISSN 1644-387X. 
  22. ^ Н. В. Спиридонов (2017). „Особенности Ортопедического Протокола При Протезировании С Применением Имплантатов В Концепции Strategicimplant (базальные Имплантаты)” (на језику: руски). Казанский государственный медицинский университет: 494—501. 
  23. ^ „Biomedical papers of the Medical Faculty of the University Palacký, Olomouc, Czechoslovakia. - NLM Catalog - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Архивирано из оригинала 2021-09-14. г. Приступљено 2021-08-29. 
  24. ^ „S. Ihde Semantic Scholar”. www.semanticscholar.org. Архивирано из оригинала 2021-08-19. г. Приступљено 2021-08-19.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  25. ^ „Stefan Ihde - Search Results - PubMed”. PubMed. Архивирано из оригинала 2021-08-18. г. Приступљено 2021-08-18.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  26. ^ „Search: Stefan Ihde”. NCBI. Архивирано из оригинала 2021-12-08. г. Приступљено 2021-08-18.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  27. ^ „Академия Google”. scholar.google.com. Приступљено 2021-08-21. 
  28. ^ ORCID. „Stefan Ihde (0000-0002-2604-3944)”. orcid.org. Архивирано из оригинала 2021-08-19. г. Приступљено 2021-08-19.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  29. ^ ORCID. „Stefan Ihde (0000-0002-2604-3944)”. orcid.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-08-19. г. Приступљено 2021-08-19. 
  30. ^ „Ihde, Stefan”. smile.stomf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 2021-10-06. г. Приступљено 2021-09-30. 
  31. ^ „Grant Agency of the Czech RepublicGrant Agency of the Czech Republic [106/06/0849]”. smile.stomf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 2021-10-06. г. Приступљено 2021-09-30. 
  32. ^ „Комитет”. www.comppp.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2021-08-14. г. Приступљено 2021-08-14. 
  33. ^ „ПРО ФОНД”. ukrnarposol (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2021-10-06. г. Приступљено 2021-10-06. 
  34. ^ „Jaipur Dental College-Best Dental College in Rajasthan & North India.”. Best Dental College in North India (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-08-14. г. Приступљено 2021-08-14. 
  35. ^ „IF Teachers”. www.implantfoundation.org. Архивирано из оригинала 2021-10-16. г. Приступљено 2021-10-16. 
  36. ^ Sigmar Kopp, Jiri Kuzelka, Tomas Goldmann, Lucie Himmlova, Stefan Ihde (2011-02-01). „Modeling of load transmission and distribution of deformation energy before and after healing of basal dental implants in the human mandible” (саит) (на језику: енглески). 56 (1) (De Gryter Brill изд.): 53—58. ISSN 1862-278X. doi:10.1515/bmt.2010.053. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= (помоћ)
  37. ^ „Europe PMC”. europepmc.org. Архивирано из оригинала 2021-12-08. г. Приступљено 2021-08-17. 
  38. ^ Stefan Ihde, Łukasz Pałka, Sławomir Jarząb, Maciej Janeczek, Karolina Goździewska-Harłajczuk (2021-01). „Three-Dimensional Determination of the Fusion Zone between the Distal Maxilla and the Pterygoid Plate of the Sphenoid Bone and Considerations for Implant Treatment Procedure” (на језику: енглески). 11 (1) (Applied Sciences изд.): 30. doi:10.3390/app11010030. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |date= (помоћ)
  39. ^ Stefan Ihde, Łukasz Pałka, Sławomir Jarząb, Maciej Janeczek, Karolina Goździewska-Harłajczuk (2021-01). „The Anatomy, Features and Sex Correlations (Dimorphism) of Tubero–Palato–Pterygoid Region among Adult Population—Single Center Study Based on 3D Printed Models” (на језику: енглески). 11 (12) (Applied Sciences изд.): 5450. doi:10.3390/app11125450. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |date= (помоћ)
  40. ^ Tomas Goldmann, Stefan Ihde, Jiri Kuzelka, Lucie Himmlova (2008-12). „Bendable vs. angulated dental implants: consideration of elastic and plastic material properties based on experimental implant material data and FEA”. 152 (2) (Biomedical Papers of the Medical Faculty of the University Palacky, Olomouc, Czechoslovakia изд.): 309—316. ISSN 1213-8118. doi:10.5507/bp.2008.049. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |date= (помоћ)
  41. ^ „Differential diagnosis of stafne idiopathic bone cyst with Digital Volume Tomography (DVT)”. 
  42. ^ „Time analysis of hard and soft bolus processing”. 
  43. ^ Stefan Ihde, Tomas Goldmann, Lucie Himmlova, Zoran Aleksic (2008-07). „The use of finite element analysis to model bone-implant contact with basal implants”. 106 (1) (Oral Surgery, Oral Medicine, Oral Pathology, Oral Radiology, and Endodontics изд.): 39—48. ISSN 1528-395X. doi:10.1016/j.tripleo.2007.12.005. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |date= (помоћ)
  44. ^ „Статьи журнала «Институт Стоматологии»: «Показания к применению кортикобазальных челюстных имплантатов1 и соответствующие методики лечения»”. instom.spb.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2021-08-26. г. Приступљено 2021-08-26. 
  45. ^ „Search Results”. www.springer.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-08-17. г. Приступљено 2021-08-17. 
  46. ^ „DENTALE IMPLANTOLOGIE - PDF Téléchargement Gratuit”. docplayer.fr. Архивирано из оригинала 2021-08-27. г. Приступљено 2021-08-27. 
  47. ^ S. Ihde (2001). „Restoration of the Atrophied Mandible Using Basal Osseointegrated Implants and Fixed Prosthetic Superstructures” (Implant dentistry изд.). doi:10.1097/00008505-200101000-00011. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  48. ^ „Adaptations fonctionnelles de la hauteur de l’os péri-implantaire après implantation de BOI dans la mandibule”. 12 (4) (Implantodontie изд.). 2003-12-01: 23—33. ISSN 1158-1336. doi:10.1016/j.implan.2003.10.002. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= (помоћ)
  49. ^ Fadia Awadalkreem, Abdelnasir Gafar Ahmad, Stefan Ihde, Motaz Osman (2020-01). „Effects of Corticobasal Implant Protrusion inside the Nasal and Maxillary Sinus”. 10 (1) (Annals of Maxillofacial Surgery изд.): 114—121. doi:10.4103/ams.ams_42_20. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year=, |date= (помоћ)
  50. ^ „Implant Systems”. www.implant.com. Архивирано из оригинала 2021-08-23. г. Приступљено 2021-08-23. 
  51. ^ „Disk-Implantate haben sich bewährt”. www.onlineurteile.de. Архивирано из оригинала 2021-12-08. г. Приступљено 2021-09-17. 
  52. ^ Scherff, Dyrk. „Richtersprüche: Privatpatienten erstreiten sich eine bessere Behandlung”. FAZ.NET. Архивирано из оригинала 2021-12-08. г. Приступљено 2021-09-17. 
  53. ^ „Юридический портал Германии”. Dejur.org (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2021-08-27. г. Приступљено 2021-08-27. 
  54. ^ „Решение Швейцарского Федерального Суда по делу K 151/00 09.12.2002”. relevancy.bger.ch (на језику: нем.). Архивирано из оригинала 2021-08-29. г. Приступљено 2021-08-29. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Иде,_Стефан_Клаус_Алфред&oldid=28899319”