Нацрт:Мирко Буњевчевић
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Мирко Буњевчевић" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник MareBG (разговор | доприноси) на датум 23. јануар 2025. у 02:53. (освежи) |
Мирко Буњевчевић (рођен 5. фебруара 1978) је српски бивши професионални фудбалер који је играо на позицији бека. Тренутно је тренер у Омладинској академији Црвене звезде.
| Мирко Буњевчевић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Мирко Буњевчевић | ||
| Надимак | Буња | ||
| Датум рођења | 5. Фебруар | ||
| Место рођења | Карловац, СФРЈ, СФРЈ | ||
| Висина | 1,86 m | ||
| Позиција | Одбрамбени | ||
| Јуниорска каријера | |||
| — | Хајдук Сплит | ||
| — | Динамо Загреб | ||
| — | Графичар Београд | ||
| — | Раднички Београд | ||
| — | Петроба Гоја Војнић | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1998-2001 | Рад | 39 | (?) |
| 2001-2003 | Копер | 52 | (4) |
| 2003 | Мура | 16 | (2) |
| 2004-2006 | Арсенал Кијев | 55 | (1) |
| 2006 | Хајдук Кула | 12 | (1) |
| 2007-2009 | Зорја Луганск | 32 | (2) |
| 2009 | Чукарички | 11 | (1) |
| 2010-2011 | АЗАЛ | 44 | (3) |
| 2011-2014 | Земун | 31 | (0) |
| 2014-2015 | Бродарац 1947 | 21 | (1) |
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођен у Карловцу ( СР Хрватска , СФР Југославија ), фудбалом је почео да се бави од малих ногу, заједно са старијим братом Гораном Буњевчевићем који је касније постао српски репрезентативац . Њихов таленат убрзо су уочили најистакнутији хрватски клубови ХНК Хајдук Сплит и НК Динамо Загреб који су их довели у своје омладинске селекције. Касније су се преселили у српску престоницу Београд, а након извесног периода играња са РФК Графичар Београд , 5 година старији Горан, своју врхунску каријеру започиње преласком у ФК Рад , који је тада играо у Првој лиги СР Југославије , док Мирко је наставио да игра у омладинском рангу са ФК Раднички Београд .
Након стеченог сениорског искуства играјући једну сезону са нижелигашем ИМ Раковицом , његова каријера ће пукнути 1998. године када се придружио ФК Раду , клубу за који је његов брат успешно представљао четири сезоне и због чега је потписао уговор за локалну Црвену звезду. Београд годину дана пре доласка Мирка. Међутим, овај период је генерално био много тежи за фудбал у Србији, пошто је земља у то време доживела рат на Косову, НАТО бомбардовање и велика политичка превирања.
Тако се Мирко, након три сезоне у Раду, први пут преселио у иностранство, тако што је у лето 2001. прешао у словеначки ФК Копер. Играће две и по сезоне у Првој лиги Словеније , прве две са Копром, и пол сезоне. са НК Мура . Играо је са Копром у УЕФА Интертото купу 2002. где су поражени од шведског Хелсингборга ИФ (0–1; 0–0) у првом колу.
Почетком 2004. године потписао је уговор са ФК Арсенал Кијев почевши од скоро пет година проведених у украјинској Премијер лиги . Постао је стандардни играч у тиму који је сакупио 55 лигашких наступа за две и по године које је провео у Кијеву. Клуб је имао резултате на средини табеле, завршавајући на 9., 9. и 12. у сезонама које је тамо провео. Напустио је Арсенал у лето 2006. и вратио се у Србију где је био један од појачања ФК Хајдук Кула за њихову кампању у Купу УЕФА 2006/07 . Међутим, након тесног пораза у гостима у њиховим везаним мечевима против бугарског ПФЦ ЦСКА Софија (1–1; 0–0), њихова европска кампања је приведена крају. Буњевчевић је одиграо остатак прве половине сезоне са Хајдуком у Суперлиги Србије , али се током зимске паузе вратио у Украјину појачавајући новопромовисани премијерлигаш ФК Зорју из Луганска . Клуб је изненађујуће постао редован на средини табеле углавном комбиновањем домаћих играча са Буњевчевићем и другим појачањима.
У лето 2009. поново се вратио у Суперлигу Србије, овог пута у београдски ФК Чукарички , али ће остати само пола сезоне, пошто ће се током зимске паузе придружити азербејџанском Олимпик Бакуу. Клуб је тек улазио у нову еру, а управо је имао своје прво европско учешће где су изгубили од, игром случаја, српске екипе, ФК Војводине . Убрзо након што им се придружио Буњевчевић, клуб је из спонзорских разлога преименован у АЗАЛ ПФЦ . Током сезоне 2009/10 АЗАЛ је завршио на 7. месту у лиги, међутим на почетку сезоне је постављен нови тренер Назим Сулејманов и он је покренуо револуцију у клубу, чему је Буњевчевић много допринео у архивирању 4. места на крају сезоне. Премијер лига Азербејџана 2010–11 , пошто је те сезоне био стартер у 31 од 32 лигашка меча. Тај резултат их је довео до квалификација за УЕФА Лигу Европе 2011–12 , међутим њихова европска кампања завршила је разочарањем пошто су изгубили у првом колу квалификација од белоруског ФЦ Минска (1–1; 1–2). Како је дух био на високом нивоу, тренер Сулејманов је пре меча обећао да ће поднети оставку ако екипа заврши пораженом, а како богатство није било на његовој страни, обећање је одржао и то је и учинио. У следећој зимској паузи отишао је и Мирко Буњевчевић. Током периода који је провео са АЗАЛ-ом, клуб је два пута стигао до полуфинала Купа Азербејџана .
Буњевчевић се вратио у Србију током зимске паузе сезоне 2011/12 и придружио се историјском ФК Земун . Они су пролазили кроз велику кризу пошто су претходног лета испали у Српску лигу Београд , једну од четири трећелигаша Србије.