Нацрт:Фејкњуз трагач
![]() | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}} . Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Фејкњуз трагач" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник MareBG (разговор | доприноси) на датум 8. јануар 2025. у 22:18. (освежи) |
Издавач | Новосадска новинарска школа |
---|---|
Главни уредник | Иван Суботић |
Оснивање | 2017. |
Језик | српски |
Седиште | Нови Сад |
Веб-сајт | fakenews.rs |
Фејкњуз трагач (FakeNews Tragač, engleski: FakeNews Tracer) је један од првих фектчекинг медија на Балкану[1].
Фектчекинг је од енглеског fact-checking што значи провера чињеница.
Овај медиј бави се екстерном (не унутар свог медија) пост-хок (након што је он објављен) анализом садржаја који објављују други медији и проверава тврдње које су у њима изречене[1].
Оснивач Фејкњуз трагача је Новосадска новинарска школа[1], а главни и одговорни уредник је Иван Суботић[2].
Оснивање и чланства у међународним мрежама
[уреди | уреди извор]Први текст на сајту Фејкњуз трагача објављен је 24. децембра 2017. године[3]. У тренутку оснивања, дужност главне и одговорне уреднице вршила је Вања Ђурић.[2] Након неколико месеци, уредничку палицу преузима Стефан Јањић и медиј се формално заводи у регистар медија који води Агенција за привредне регистре 31. маја 2018. године[4].
На свој први рођендан, 2018. године Фејкњуз трагач почиње да додељује признање Златног Пинокија[5]. Заједно са сребрним и бронзаним Пинокијом, он се сваке године додељује медијима у Србији који су, према мониторингу Фејкњуз трагача имали највећи број емитованих лажних или манипулативних вести.
2020. године Фејкњуз трагач учествује у оснивању Мреже фектчекерских организација југоисточне Европе (SEE Check)[6].
Од марта 2023, чланица су Међународне мреже фектчекера (IFCN)[7].
Крајем 2024. године главни и одговорни уредник постаје Иван Суботић[8].
Значајне деконструкције
[уреди | уреди извор]Плагиране колумне Жике Шаренице
[уреди | уреди извор]Од 101 колумне које је Живорад Николић - Жика Шареница потписао за дневни лист Курир, најмање 74 биле су преписане[9]. Фалсификовање је установио[10], а потом и 15 месеци помно пратио Милован Николић, заменик уредника Фејкњуз трагача. Зоран Кесић снимио је скеч за своју емисију 24 минута на основу ове анализе.[11] Трагач је 2019. године доделио посебног Црног Пинокија Живораду Николићу.[12]
Спортска психолошкиња Саша Средановић
[уреди | уреди извор]Саша Средановић представљала се месецима као спортска психолошкиња Фудбалског клуба Барселона која је завршила специјалистичке студије спортске психологије на универзитету у Мастрихту[13]. Бивши новинар Фејкњуз трагача, сада Раскрикавања, Стефан Косановић, открио је да су обе ове тврдње измишљене[14]. Исто је урадио и за тврдњу да је Србија једина земља која са спортистима није послала и спортског психолога[15]. Косановић је за ову анализу 2023. добио награду Драган Јањић коју додељују Независно удружење новинара Србије и агенција Бета[16] и специјалну похвалу АПИС за истраживачко извештавање о спорту[17].
Разбијање мита о грчком пилоту који зауставља НАТО авионе
[уреди | уреди извор]Стефанос Панајотис, сваких неколико месеци појављивао се на интернету као измишљени јунак који је изнова умро, а који је углавном наводни грчки пилот који је „одбио да учествује у бомбардовању СРЈ”[18]. У последњих неколико итерација Стефанос Панајотис представљан је сликом Ванђела Ђулеа, тада представником грчке националне мањине у скупштини Албаније[19]. Бивши заменик уредника Фејкњуз Трагача, Лазар Човс, деконструисао је ову измишљотину[20].
Започет тренд анализе броја људи на јавним скуповима
[уреди | уреди извор]Фејкњуз трагач у домаћој јавности један је од првих портала који се бавио деконструкцијом медијских тврдњи о наводном броју људи на скуповима[21][22][23]. Заједно са Александром Губашем, дефинисали су и стандардизовали неке од методологија које данас користи специјализована организација Архив јавних скупова.
Разбијање митова о обележјима Србије у међународним институцијама
[уреди | уреди извор]Митови који се годинама деле по мрежама добијају различите облике, преносе их медији без икакве провере и они постају део колективног сећања. Да су нека од ових сећања лажна, попут оног да у холу Црвеног крста у Женеви стоји табла са натписом „Буди хуман као што је Србија била 1885.”[24][25][26] или да на улазу у зграду Уједињених нација у Њујорку стоји слика Стјепана Филиповића[27][28], утврдила је Данка Михајловић, сарадница Фејкњуз трагача. Сличан мит о томе да је америчка НАСА слику фреске Белог анђела из манастира Милешева послала у свемир[29], деконструисао је Стефан Косановић.
Низ текстова о лажним лековитим препаратима
[уреди | уреди извор]Фејкњуз трагач током година објавио је низ текстова[30] који деконструишу медијске објаве о наводним лековитим својствима неких препарата које наизглед рекламирају јавне личности. Овакви текстови значајни су за медијску писменост и за реакције за мрежама, јер може да се понуди релевантан извор људима који поделе овакав садржај. Једну велику анализу урадио је заједно са другим фектчекинг порталом Раскрикавање[31].
Низ текстова о лажним наградним играма
[уреди | уреди извор]Такође из разлога медијског описмењавања публике, Фејкњуз трагач је током година објавио велики број текстова који се баве деконструкцијом лажних наградних игара у којима објашњавају механизме преваре, механизме врбовања људи, како се извлачи новац и ко од тога профитира. Према мерачу са сајта, један од најчитанијих текстова на ту тему је текст о лажном сајту са елементима коцкања Меџик анбокс[32] за који постоје основи да се верује да су га направили домаћи јутјубери.
Разбијање мита да је Александар Вучић најбољи студент права у историји Правног факултета
[уреди | уреди извор]Често се у домаћој јавности наводи информација да је председник Републике Србије и бивши министар информисања Александар Вучић најбољи студент у историји Правног факултета у Београду. Међутим, како то обично бива са информацијама за које не знамо одакле су потекле, није то баш тако. Због чега није и који су све могући параметри приликом изрицања овакве једне оцене, објаснио је бивши главни и одговорни уредник Фејкњуз трагача Стефан Јањић, који је заправо награђен за најбољег студента Филозофског фалутета [33] у тексту У потрази за најбољим студентом права.
Низ текстова говора мржње према Албанцима
[уреди | уреди извор]На стотине текстова написаних тако да подстичу говор мржње према Албанцима у Србији објавили су домаћи таблоиди током 2019. године. Више новинара и уредника Фејкњуз трагача написали су серију текстова деконструкције неких од ових текстова који су садржали манипулације чињеницама и пласиране неистине. [34]
Златни Пинокио
[уреди | уреди извор]Златни, сребрни и бронзани Пинокио су признања која Фејкњуз трагач сваке године додељује медијима у Србији који су, према мониторингу, имали највећи број емитованих лажних и манипулативних вести[35].
2018.[36]
[уреди | уреди извор]2019.[37]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Информер;
- Сребрни Пинокио: Ало;
- Бронзани Пинокио: Курир;
- Црни Пинокио: Живорад Жика Николић;
2020.[38]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Ало;
- Сребрни Пинокио: Информер;
- Бронзани Пинокио: Србија данас;
2021.[38]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Ало;
- Сребрни Пинокио: Информер;
- Бронзани Пинокио: Еспресо;
2022.[38]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Информер;
- Сребрни Пинокио: Ало;
- Бронзани Пинокио: Српски телеграф;
2023.[38]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Информер;
- Сребрни Пинокио: Нулта тачка;
- Бронзани Пинокио: Српски телеграф;
2024.[39]
[уреди | уреди извор]- Златни Пинокио: Информер;
- Сребрни Пинокио: Ало;
- Бронзани Пинокио: Српски телеграф;
Финансирање
[уреди | уреди извор]Оснивач и издавач медија Фејкњуз трагач је невладина организација Новосадска новинарска школа. [1]
Ова организација финансирају домаћа министарства и стране фондације и амбасаде.
Покретање пројекта Фејкњуз Трагач подржало је Министарство спољних послова Чешке Републике у оквиру програма Transformation Cooperation (2017).[1]
Рад Фејкњуз Трагача су до сада кроз различите пројекте подржавали[1]:
- Национална задужбина за демократију (НЕД) (2019-2023),
- Европска задужбина за Демократију (ЕЕД) (2021-2022) и Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој” (2022 -2023).
- Европска унија кроз пројекат „Супротстављање дезинформацијама у Србији: прва линија одбране” (2022-2025),
- International Fact-Checking Network Global Fact Check Fund, 2024-2025,
- ЕУ & Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit кроз пројекат AI Verify: Fact-Checking the AI Manipulation Landscape, 2024-2025),
- CFI Développement Médias (2023-2024).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „O nama”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ а б Janjić, Stefan (2024-12-27). „Ivan Subotić je novi urednik FakeNews Tragača”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2024-12-24). „Sedmi rođendan FakeNews Tragača”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Медиа - My ASP.NET Application”. aplikacije3.apr.gov.rs. Приступљено 2024-12-28.
- ^ BIZLife (2018-12-25). „Pinokio - za medije sa najviše lažnih vesti”. BIZlife (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Check, S. E. E. (2021-11-07). „About us - SEE Check” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „ИФЦН чланице”. ifcncodeofprinciples.poynter.org. Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2024-12-27). „Ivan Subotić je novi urednik FakeNews Tragača”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2020-04-23). „Žikina štrpkanja: The end”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2018-12-11). „Žikina pozajmljenica: Najmanje 29 kolumni Živorada Nikolića objavljenih u Kuriru su plagijati”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ 24 minuta sa Zoranom Kesićem - Zvanični kanal (2018-12-15), Šarenica plagijata | ep157deo04, Приступљено 2024-12-28
- ^ Janjić, Stefan (2019-12-18). „Zlatni Pinokio za „Informer“, Srebrni za „Alo“, a Bronzani „Kuriru“”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Saša Sredanović, žena koje nema - Vreme” (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2023-01-24). „Sportska psihološkinja Saša Sredanović se lažno predstavlja javnosti”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2022-12-11). „Još barem pet evropskih timova nije imalo psihologa na Mundijalu”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2023-06-30). „Stefanu Kosanoviću Nagrada „Dragan Janjić“ za 2023.”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Santa Susanna gala: Meet the 2023 winners!”. www.aipsawards.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Miletić, Miljana (2021-01-29). „Stefanos Panajotis nije “ponovo umro” jer nije nikada ni postojao”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Vanđel Dule postao Stefanos Panajotis - dfcme.me” (на језику: me). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-08-20). „Upokojeni Grk koji je 1999. zaustavljao NATO avione zapravo je albanski poslanik”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2021-04-05). „Licitiranje brojem demonstranata: od stotinak do 20.000”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-01-26). „Portal NS Uživo slagao da je na protestu u Novom Sadu bilo 350 ljudi”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-01-26). „Informer o protestima: Četiri laži u jednom tekstu”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2020-04-11). „Ne, u holu Crvenog krsta u Ženevi nema table "Budi human kao što je Srbija bila"”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „BUDITE HUMANI KAO ŠTO JE SRBIJA TO BILA! Srbi su prekinuli RAT da bi pomogli neprijatelju i time zadivili svet”. Ekspres.net (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Давидов-Кесар, Данијела. „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године”. Politika Online. Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2020-06-29). „Ne, fotografija Stjepana Filipovića ne nalazi se na ulazu zgrade UN”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Слика Стјепана Филиповића на вешалима је у УН, али га се Хрватска стиди”. Politika Online. Приступљено 2024-12-29.
- ^ Janjić, Stefan (2020-07-19). „Beli anđeo nije poslat u svemir”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Kvazinauka Archives”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2021-12-29). „Mreža firmi na Balkanu i manipulativna prodaja magičnih preparata”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-01-30). „Jutjuberima velike nagrade, a vi ste možda prevareni”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ „Stefan Janjić”. Conference 2024 (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-05-01). „Hleba i igara ljudskim životima”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2023-12-23). „Zlatni Pinokio za Informer, Srebrni za Nultu tačku, a Bronzani Srpskom telegrafu”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ BIZLife (2018-12-25). „Pinokio - za medije sa najviše lažnih vesti”. BIZlife (на језику: српски). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2019-12-18). „Zlatni Pinokio za „Informer“, Srebrni za „Alo“, a Bronzani „Kuriru“”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ а б в г Janjić, Stefan (2023-12-23). „Zlatni Pinokio za Informer, Srebrni za Nultu tačku, a Bronzani Srpskom telegrafu”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-28.
- ^ Janjić, Stefan (2024-12-21). „Zlatni Pinokio za Informer, Srebrni za Alo, a Bronzani Srpskom telegrafu”. FakeNews Tragač (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-29.