На лепом плавом Дунаву
На лепом плавом Дунаву | |
---|---|
Валцер, Јохан Штраус II | |
Година | 1866 |
Премијера | |
Датум | 1867. фебруар 15. |
Локација | Беч, Аустрија |
Диригент | Рудолф Вајнвурм |
„На лепом плавом Дунаву“ (нем. An der schönen blauen Donau), je валцер аустријског композитора Јохана Штрауса II. Валцер је компонован у Бечу 1866. а премијерно је изведен 15. фебруара 1867.[1] [2] на концерту Бечке мушке хорске асоцијације (нем. Wiener Männergesang-Verein).[2]
Након што је Штраус написао оригиналну музику, речи је додао песник Хорског удружења Јозеф Вајл.[3] [4] Штраус је касније додао још музике, а Вајл је изменио неке стихове.[5] Штраус је створио чисто оркестарску верзију за Светску изложбу у Паризу 1867. и у овој форми је изведба постигла велики успех.[1] Инструментална верзија је данас далеко најчешће извођена. Алтернативни текст написао је Франц фон Гернерт: Дунав тако плав (нем. Donau so blau).
„На лепом плавом Дунаву“ је премијерно изведен у Сједињеним Државама у инструменталној верзији 1. јула 1867. у Њујорку, а у Великој Британији у хорској верзији 21. септембра 1867. у Лондону на концертима на променади у Ковент Гардену.
Белешке о композицији
[уреди | уреди извор]Композиција почиње проширеним уводом у тоналитету А-дура са светлуцавим (тремоло) виолинама и рогом са познатом темом валцера, на који одговарају стакато акорди дувача, у пригушеном тону. Накратко се уздиже у гласан пролаз, али брзо се спушта у исту мирну природу почетних тактова. Контрастна и брза фраза у Д-дуру предвиђа валцер пре него што три тихе бас ноте које се померају надоле „уведу“ прву главну мелодију валцера.
Прва тема валцера је познати мотив трозвука који се лагано уздиже и који свирају виолончела и хорне у тоници (Д-дур), уз пратњу харфе; ритам бечког валцера је наглашен на крају сваке фразе од 3 ноте. Валцер 1А тријумфално завршава своје кругове мотива, потом следи валцер 1Б у истом тону, уз преовлађавајуће пријатно расположење. Валцер 2А тихо клизи (и даље у Д-дуру) пре кратке контрастне средње деонице у Б-дуру. Цео део се понавља.
Мирнији валцер 3А уводи се у Ге-дур пре краткотрајне мелодијске фразе осме ноте (валцер 3Б). Затим се свира гласна Интрада (увод) у г-молу. Валцер 4А почиње у романтичном расположењу (у Ф-дуру) пре радоснијег валцера 4Б у истом тону.
После још једног кратког увода у А, каденцирања у фис-молу, звучни кларинети дају потресну мелодију валцера 5А у А. Валцер 5Б је врхунац, наглашен ударима чинела.
Завршница подсећа на раније делове (3А и 2А) пре него што бесни акорди уводе рекапитулацију романтичног валцера 4А. Идила је прекинута док се валцер враћа назад на чувену тему валцера 1А, тј. варијацију 1А, која садржи дијалог са фрулама, жицама и тихим роговима, повезујући се са брзим одломком осме ноте у последњих неколико тактова: поновљени тонички акорди ојачани бубњевима и јасним звуком.
Типична изведба „На лепом плавом Дунаву“ траје око 10 минута, са седмоминутним главним делом, након чега следи троминутна завршница.
Инструменти
[уреди | уреди извор]„На лепом плавом Дунаву“ се препоручује за следећи састав оркестра:
- Дувачки инструменти:
- Лимени дувачки инструменти:
- Удараљке:
- Жичани инструменти:
Хорска верзија
[уреди | уреди извор]„На лепом плавом Дунаву“ је прво написан као песма за карневалски хор (за бас и тенор), са прилично сатиричним текстом (Аустрија је управо изгубила рат са Пруском).[6] Првобитни наслов се односио и на песму о Дунаву у родном граду песника Карла Исидора Бека, Баји у Мађарској, а не у Бечу. Касније је Франц фон Гернерт написао нове строфе, које делују „званичније“. У колони лево у оригиналу је текст песме на немачком, у колони десно је текст песме у слободном преводу на српски:
Donau so blau, |
Дунав тако плав, |
У популарној култури
[уреди | уреди извор]Посебно осећање Бечлија везано за Штраусову мелодију учинило је „На лепом плавом Дунаву“ незваничном државном химном Аустрије.
Сажета верзија дела је коришћена од стране Варнер Брос за њихове кратке анимиране филмове из серије Весела мелодија (енгл. Merrie Melody) из 1943.[7]
„На лепом плавом Дунаву“ је коришћен у филму Стенлија Кјубрика из 1968. 2001: Одисеја у свемиру. После скока из праисторијске прошлости човечанства у његову свемирску будућност, прве две трећине Штраусове мелодије се чују док се свемирски брод приближава и пристаје свемирској станици. Завршница Штраусове мелодије траје док друга свемирска летелица путује од станице до Месеца. Мелодија се затим понавља преко завршних шпица филма.[8]
„На лепом плавом Дунаву“ се такође користи и у Нетфликс серији из 2021. Игра Лигње, и то сваки пут кад треба да означи почетак нове игре. [9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „The Story Behind The Blue Danube”. Приступљено 2015-09-29.
- ^ а б „The Blue Danube by Johann Strauss II”. Songfacts. Приступљено 2015-09-29.
- ^ „The Story Behind The Blue Danube”. Приступљено 2015-09-29.
- ^ Palmer, Alan (1997). Twilight of the Habsburgs: The Life and Times of Emperor Francis Joseph. New York: Atlantic Monthly Press. стр. 180. ISBN 0-87113-665-1.
- ^ „Cheltenham Symphony Orchestra: program notes”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г.
- ^ „The Story Behind The Blue Danube”. Приступљено 2015-09-29.
- ^ A Corny Concerto: Blue Danube (на језику: енглески), Приступљено 2023-02-04
- ^ Kolker, Robert (2006). Stanley Kubrick's 2001: A Space Odyssey: New Essays (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 91. ISBN 9780199724369. Приступљено 19. 7. 2019.
- ^ Beek, Michael (18. 10. 2021). „Squid Game soundtrack: what pieces of classical music are used in Squid Game and who composed the score?”. BBC Music Magazine. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступљено 19. 6. 2023.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Лојд, Норман, Златна енциклопедија музике (Lloyd, Norman, The Golden Encyclopedia of Music, New York: Golden Press, a division of Western Publishing, 1968.)
- Џерон Х. К. Темплман "На лепом плавом Дунаву у Њујорку" (Jeroen H. C. Tempelman, "By the Beautiful Blue Danube in New York", Vienna Music, no. 101 (Winter 2012), pp. 28–31)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ноте за "На лепом плавом Дунаву", John Church Company, 1868; via Ball State University