Неандерталац

Неандерталац; Временски распон: Плеистоцен PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
	H. neanderthalensis лобања
Статус угрожености
	; Изумро (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Primates
Подред:	Haplorhini
Инфраред:	Simiiformes
Породица:	Hominidae
Потпородица:	Homininae
Племе:	Hominini
Род:	Homo
Врста:	†H. neanderthalensis
Биномно име
	†Homo neanderthalensis; King, 1864
	Области за које се зна да их је неандерталац насељавао
Синоними
	Homo stupidus (Haeckel 1866); Homo mousteriensis (Klaatsch 1909); Palaeoanthropus neanderthalensis; H. s. neanderthalensis;

Неандерталац (лат. Homo neanderthalensis,^[4]^[5] Homo neanderthalensis или Homo sapiens neanderthalensis)^[6] је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије од пре око 400.000 до 40.000 година.^[7]^[8]^[9]^[10] Име је добио по долини реке Неандер, код Диселдорфа у Немачкој, где су пронађени његови фосилизовани остаци 1856. године.

Они су били снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак, али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде, здепасте удове и снажно грађено тело, прилагођено условима сурове климе Леденог доба.

Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине и поткапине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.

Неандерталци се датују у 120.000 до 350.00 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса, високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1.200-1.600 cm³.

Подела

Неандерталце можемо поделити у три групе:

пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска)
пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базична форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу)
класични неандерталац — класична група са израженим одликама. Ова врста је изумрла пре 30.000 година, а недавно је у пећини Пештурина у Јелашничкој клисури код Ниша (Србија) пронађен зуб (горњи кутњак) тог изумрлог неандерталца,^[11] док је у Црној Гори (Црвена Стијена, Никшић) пронађен зуб неандерталца и жрвањ (млински камен).^[12]

Одлике неандерталаца

старост — 100.000-40/35.000 година
висина тела — 160—165 cm
мождана запремина — 1.200-1.600 cm³
одлике лобање: раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост
одлике лица:лат. Fossa canina недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадак (супротно од форме савременог човека)
посткранијални скелет: карактеристике хоминида
култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника

Живот неандерталаца

Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими, користили су само предњи део.

Неандерталци су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније и обредне ритуале. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, као и разне орнаменте за самоукрашавање што указује на то да су веровали у загробни живот. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад.

Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва.

Види још

Референце

^ Howell, F. Clark (1957). „The evolutionary significance of variation and varieties of 'Neanderthal' man”. The Quarterly Review of Biology. 32 (4): 330—47. JSTOR 2816956. PMID 13506025. doi:10.1086/401978. Foley, Tim. TalkOrigins Archive. „Neanderthal or Neandertal?”. 2005.
^ Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066.
^ Camp, C. L; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1.
^ „Neanderthal in ODE”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 22. 04. 2019.
^ „'Neanderthal' in Random House Dictionary (US) & Collins Dictionary (UK)”. Dictionary.com.
^ Pääbo 2014, стр. 237
^ Higham, T.; Douka, K.; Wood, R.; Ramsey, C.B.; Brock, F.; Basell, L.; Camps, M.; Arrizabalaga, A.; Baena, J.; C. Barroso-Ruíz; C. Bergman; C. Boitard; P. Boscato; M. Caparrós; N.J. Conard; C. Draily; A. Froment; B. Galván; P. Gambassini; A. Garcia-Moreno; S. Grimaldi; P. Haesaerts; B. Holt; M.-J. Iriarte-Chiapusso; A. Jelinek; J.F. Jordá Pardo; J.-M. Maíllo-Fernández; A. Marom; J. Maroto; M. Menéndez; L. Metz; E. Morin; A. Moroni; F. Negrino; E. Panagopoulou; M. Peresani; S. Pirson; M. de la Rasilla; J. Riel-Salvatore; A. Ronchitelli; D. Santamaria; P. Semal; L. Slimak; J. Soler; N. Soler; A. Villaluenga; R. Pinhasi; R. Jacobi (2014). „The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance”. Nature. 512 (7514): 306—09. Bibcode:2014Natur.512..306H. PMID 25143113. doi:10.1038/nature13621. „We show that the Mousterian [the Neanderthal tool-making tradition] ended by 41,030–39,260 calibrated years BP (at 95.4% probability) across Europe. We also demonstrate that succeeding 'transitional' archaeological industries, one of which has been linked with Neanderthals (Châtelperronian), end at a similar time.” Higham, T. (2011). „European Middle and Upper Palaeolithic radiocarbon dates are often older than they look: problems with previous dates and some remedies” (PDF). Antiquity. 85 (327): 235—49. doi:10.1017/s0003598x00067570.
^ Pinhasi, R.; T.F.G. Higham; L.V. Golovanova; V.B. Doronichev (2011). „Revised age of late Neanderthal occupation and the end of the Middle Paleolithic in the northern Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 108 (21): 8611—16. Bibcode:2011PNAS..108.8611P. PMC 3102382 . PMID 21555570. doi:10.1073/pnas.1018938108. „The direct date of the fossil (39,700 ± 1,100 ¹⁴C BP) is in good agreement with the probability distribution function, indicating at a high level of probability that Neanderthals did not survive at Mezmaiskaya Cave after 39 ka cal BP. [...] This challenges previous claims for late Neanderthal survival in the northern Caucasus. [...] Our results confirm the lack of reliably dated Neanderthal fossils younger than ≈40 ka cal BP in any other region of Western Eurasia, including the Caucasus.”
^ Galván, B.; C.M. Hernández; Mallol, C.; Mercier, N.; Sistiaga, A.; Soler, V. (2014). „New evidence of early Neanderthal disappearance in the Iberian Peninsula” (PDF). Journal of Human Evolution. 75: 16—27. PMID 25016565. doi:10.1016/j.jhevol.2014.06.002.
^ McKie, Robin (2. 6. 2013). „Why did the Neanderthals die out?”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2017.
^ „Први поуздано идентификовани фосил неандерталца у Србији”. Политика. 18. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2019.
^ Кадић, В. (4. 12. 2012). „Никшић: Црвена стијена мамац за археологе”. Вечерње новости. Приступљено 20. 4. 2019.

Литература

Pääbo, Svante (2014). Neanderthal Man: In Search of Lost Genomes. New York: Basic Books. стр. 237.
Camp, C. L.; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1.
Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066.
Д. Срејовић, Лексикон религија и митова древне Европе, Палеолитска религија, Beograd 1992
Boë, Louis-Jean; Heim, Jean-Louis; Honda, Kiyoshi; Maeda, Shinji (2002). „The potential Neandertal vowel space was as large as that of modern humans”. Journal of Phonetics. 30 (3): 465—84. doi:10.1006/jpho.2002.0170.
Lieberman, Philip (октобар 2007). „Current views on Neanderthal speech capabilities: A reply to Boe et al. (2002)”. Journal of Phonetics. 35 (4): 552—63. doi:10.1016/j.wocn.2005.07.002.
Serre, David; Langaney, André; Chech, Mario; Teschler-Nicola, Maria; Paunovic, Maja; Mennecier, Philippe; Hofreiter, Michael; Possnert, Göran; Pääbo, Svante (2004). „No Evidence of Neandertal mtDNA Contribution to Early Modern Humans”. PLoS Biology. 2 (3): e57. PMC 368159 . PMID 15024415. doi:10.1371/journal.pbio.0020057.
Wild, Eva M.; Teschler-Nicola, Maria; Kutschera, Walter; Steier, Peter; Trinkaus, Erik; Wanek, Wolfgang (2005). „Direct dating of Early Upper Palaeolithic human remains from Mladeč”. Nature. 435 (7040): 332—35. Bibcode:2005Natur.435..332W. PMID 15902255. doi:10.1038/nature03585.
Zilhão, João; Davis, Simon J. M.; Duarte, Cidália; Soares, António M. M.; Steier, Peter; Wild, Eva (2010). Hawks, John, ур. „Pego do Diabo (Loures, Portugal): Dating the Emergence of Anatomical Modernity in Westernmost Eurasia”. PLOS One. 5 (1): e8880. Bibcode:2010PLoSO...5.8880Z. PMC 2811729 . PMID 20111705. doi:10.1371/journal.pone.0008880. Генерални сажетак – ScienceDaily (27. 1. 2010).
Derev'anko, Anatoliy P.; Powers, William Roger; Shimkin, Demitri Boris (1998). The Paleolithic of Siberia: new discoveries and interpretations. Novosibirsk: Institute of Anthropology and Ethnography. ISBN 978-0-252-02052-0. OCLC 36461622.
Lunine, Jonathan I. (2013). Earth: Evolution of a Habitable World. Cambridge University Press. 327. ISBN 978-0-521-85001-8.
Reich (2018). Who We Are And How We Got Here – Ancient DNA and the New Science of the Human Past. Pantheon Books. ISBN 978-1-101-87032-7.
Diamond, Jared (20. 4. 2018). „A Brand-New Version of Our Origin Story”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2018.
Sankararaman, Sriram; Mallick, Swapan; Dannemann, Michael; Prüfer, Kay; Kelso, Janet; Patterson, Nick; Reich, David (2014). „The genomic landscape of Neanderthal ancestry in present-day humans”. Nature. 507 (7492): 354—57. Bibcode:2014Natur.507..354S. PMC 4072735 . PMID 24476815. doi:10.1038/nature12961.
Vattathil, S.; Akey, J.M. (2015). „Small amounts of archaic admixture provide big insights into human history”. Cell. 163 (2): 281—84. PMID 26451479. doi:10.1016/j.cell.2015.09.042.

Спољашње везе

Homo neanderthalensis
Поређење лобање неандерталца и хомо сапиенса
Kreger, C. David (30. 6. 2000). „Homo neanderthalensis”. ArchaeologyInfo.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 23. 5. 2009.
O'Neil, Dennis (12. 5. 2009). „Evolution of Modern Humans: Neandertals”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 23. 5. 2009.
New Portuguese skull may be an early relative of Neandertals — article by Ann Gibbons at Science, March 13, 2017.
In Neanderthal DNA, Signs of a Mysterious Human Migration — article by Carl Zimmer, NY Times, July 4, 2017
„Homo neanderthalensis”. The Smithsonian Institution. 14. 2. 2010.
„Neanderthal DNA”. International Society of Genetic Genealogy. Архивирано из оригинала 17. 6. 2006. г. : Includes Neanderthal mtDNA sequences
Panoramio — The Neandertal foot prints' (photo of ≈25K years old fossilised footprints discovered in 1970 on volcanic layers near Demirkopru Dam Reservoir, Manisa, Turkey)
Did better mothering defeat the Neanderthals?
My Great-great-great Grandfather's a Neanderthal
Ancient tryst fortified human immune system
Neanderthal-human hybridisation hypothesis
Neanderthal hybridisation and Haldane's rule Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2014)
Neanderthal Studies Professional Online Service (NESPOS) fossil overview
Human Timeline (Interactive) — Smithsonian, National Museum of Natural History (August 2016).

[naming-1] Howell, F. Clark (1957). „The evolutionary significance of variation and varieties of 'Neanderthal' man”. The Quarterly Review of Biology. 32 (4): 330—47. JSTOR 2816956. PMID 13506025. doi:10.1086/401978. Foley, Tim. TalkOrigins Archive. „Neanderthal or Neandertal?”. 2005.

[2] Romeo, Luigi (1979). Ecce Homo!:A Lexicon of Man. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. стр. 92. ISBN 978-9027220066.

[3] Camp, C. L; Allison, H. J.; Nichols, R. H. (1964). Bibliography of Fossil Vertebrates 1954—1958. New York: The Geological Society of America, Inc. стр. 556. ISBN 978-0-8137-1092-1.

[4] „Neanderthal in ODE”. Oxford Dictionaries. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 22. 04. 2019.

[5] „'Neanderthal' in Random House Dictionary (US) & Collins Dictionary (UK)”. Dictionary.com.

[Pääbo2014-6] Pääbo 2014, стр. 237

[higham2014-7] Higham, T.; Douka, K.; Wood, R.; Ramsey, C.B.; Brock, F.; Basell, L.; Camps, M.; Arrizabalaga, A.; Baena, J.; C. Barroso-Ruíz; C. Bergman; C. Boitard; P. Boscato; M. Caparrós; N.J. Conard; C. Draily; A. Froment; B. Galván; P. Gambassini; A. Garcia-Moreno; S. Grimaldi; P. Haesaerts; B. Holt; M.-J. Iriarte-Chiapusso; A. Jelinek; J.F. Jordá Pardo; J.-M. Maíllo-Fernández; A. Marom; J. Maroto; M. Menéndez; L. Metz; E. Morin; A. Moroni; F. Negrino; E. Panagopoulou; M. Peresani; S. Pirson; M. de la Rasilla; J. Riel-Salvatore; A. Ronchitelli; D. Santamaria; P. Semal; L. Slimak; J. Soler; N. Soler; A. Villaluenga; R. Pinhasi; R. Jacobi (2014). „The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance”. Nature. 512 (7514): 306—09. Bibcode:2014Natur.512..306H. PMID 25143113. doi:10.1038/nature13621. „We show that the Mousterian [the Neanderthal tool-making tradition] ended by 41,030–39,260 calibrated years BP (at 95.4% probability) across Europe. We also demonstrate that succeeding 'transitional' archaeological industries, one of which has been linked with Neanderthals (Châtelperronian), end at a similar time.” Higham, T. (2011). „European Middle and Upper Palaeolithic radiocarbon dates are often older than they look: problems with previous dates and some remedies” (PDF). Antiquity. 85 (327): 235—49. doi:10.1017/s0003598x00067570.

[pinhasi2011-8] Pinhasi, R.; T.F.G. Higham; L.V. Golovanova; V.B. Doronichev (2011). „Revised age of late Neanderthal occupation and the end of the Middle Paleolithic in the northern Caucasus”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 108 (21): 8611—16. Bibcode:2011PNAS..108.8611P. PMC 3102382 . PMID 21555570. doi:10.1073/pnas.1018938108. „The direct date of the fossil (39,700 ± 1,100 ¹⁴C BP) is in good agreement with the probability distribution function, indicating at a high level of probability that Neanderthals did not survive at Mezmaiskaya Cave after 39 ka cal BP. [...] This challenges previous claims for late Neanderthal survival in the northern Caucasus. [...] Our results confirm the lack of reliably dated Neanderthal fossils younger than ≈40 ka cal BP in any other region of Western Eurasia, including the Caucasus.”

[galvan2014-9] Galván, B.; C.M. Hernández; Mallol, C.; Mercier, N.; Sistiaga, A.; Soler, V. (2014). „New evidence of early Neanderthal disappearance in the Iberian Peninsula” (PDF). Journal of Human Evolution. 75: 16—27. PMID 25016565. doi:10.1016/j.jhevol.2014.06.002.

[10] McKie, Robin (2. 6. 2013). „Why did the Neanderthals die out?”. The Guardian. Приступљено 6. 4. 2017.

[11] „Први поуздано идентификовани фосил неандерталца у Србији”. Политика. 18. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2019.

[12] Кадић, В. (4. 12. 2012). „Никшић: Црвена стијена мамац за археологе”. Вечерње новости. Приступљено 20. 4. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика