Пређи на садржај

Небојша Ђурановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Ђурановић
Небојша Ђурановић у атељеу
Лични подаци
Датум рођења(1968-00-00)1968.(56/57 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство

Небојша Ђурановић (Београд, 1968) српски је уметник у области ликовног стваралаштва. Члан је сликарско–графичке секције УЛУПУДС –а.

Дипломирао је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду 1998. године у класи професора Растка Ћирића.[1] Током 2001. и 2005. године, боравио је на вишемесечним стручним усавршавањима у Француској. Био је члан стручног жирија за израду споменика Стефану Немањи у Београду.

Уметнички рад

[уреди | уреди извор]

О његовом раду писали су Никола Кусовац, Срето Бошњак, Драган Јовановић Данилов, Дејан Ђорић и Здравко Вучинић.

Објавио је 2005. године књигу Средњовековна Србија, као аутор текста и илустрације, у издању издавачке куће Прометеј Нови Сад.[2] Године 2015. објављена је монографија Хроника тела са сликама и цртежима из периода 2000 — 2015.[3] године у издању издавачке куће Evro book, са 170 страна у тиражу од 1000 примерака. Био је аутор илустрација у делу Библија у 365 слика и прича, објављене 2016. године, у издању Evro book, Београд. Као аутор текста и илустрација године 2018. објављује монографију Српски витезови у доба Немањића, у издању издавачке куће Evro book.[4]

Године 2019. у периоду април – септембар, на 126 билборда широм Београда представљене су репродукције његових слика из циклуса о средњовековној Србији.

Илустровао је са 60 слика књигу Књига о Београду Горана Весића, 2019. године, као и другу књигу истог аутора Књига о Београду 2, са 60 слика, обе у издању Прометеја, Нови Сад. Исте године слике су изложене у Галерији Прогрес.

Године 2020. за свечану салу Скупштине града радио је слику Деспот Стефан под бедемима Београда, димензије 2,5x6,5m.[5][6]

Његове слике налазе се у приватним и музејским колекцијама широм света. Живи и ради у Београду, у статусу самосталног уметника.

Деспот Стефан под бедемима Београда

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]
Сасвим је био праву Драган Јовановић Данилов када је написао: „Мудрост Небојше Ђурановића јесте у томе што је пронашао властиту меру те најприроднију форму и поступак за свој уметнички темперамент”. Стога ће увек остати празних руку они га траже тамо где он није пристао, нити икада намеравао да се нађе. Радознало залажење у неистражене просторе материје и духа, као јединог поступка којим са доказује припадност актуелним, да не кажемо авангардним, уметничким токовима, за њега никада није представљало стваралачки изазов. Био је остао, понављам, изразити носталгичар, уметник који непрестано трага за оним тананим вибрацијама устрепталих осећања који се јављају у сусрету са лепотом сваке врсте, од лепоте младости до лепоте емоција што се јављају пред делима великих мајстора кичице или под утицајем узаврелих патриотских осећања при спознаји витешке прошлост сопстевеног народа. Укратко, он јесте пркосни традиционалиста новог кова, истанчаног укуса и особеног сензибилитета.
Никола Кусовац, марта 2022. године: Пркосни традиционалиста

Учествовао је на више самосталних и бројним колeктивним изложбама у земљи и иностранству.

  • 1995. Музеј града – кућа Крсмановић, Београд
  • 1995. Музеј Војводине, Нови Сад
  • 1996. Галерија Санта Марија, Будва
  • 2000. Руски дом, Београд
  • 2001. Југословенски културни центар, Париз
  • 2007. Културни центар, Рашка
  • 2008. Галерија QUCERA, Београд[7]
  • 2008. Велика Галерија Дома војске, Београд.
  • 2010. Галерија Сингидунум, Београд
  • 2010. Ликовни салон Дома културе Чачак
  • 2010. Галерија КЦ „Лаза Костић”, Сомбор
  • 2011. Ликовна галерија КЦ, Врбас
  • 2014. Галерија РТС-а, Хол, Београд
  • 2015. Културни центар, Вршац
  • 2015. Културни центар, Параћин
  • 2017. Contemplor Galerie, Беч
  • 2018. Изложба једне слике Крунисање Стефана Првовенчаног, Галерија РТС-а, Хол, Београд[8]
  • 2019. Галерија Прогрес, Слике о Београду, Београд
  • 2020. Деспот Стефан под бедемима Београда, Скупштина града, Београд[9]
  • 2024. Велика Галерија Дома војске, Београд[10][11]
  • 2024. Галерија савремене уметности, Ниш
  • 2024. Музеј Војводине, Нови Сад
  • 2024. Културни центар, Зрењанин[12]
  • 2024. Културни центар, Шабац[13]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је више награда и признања, између осталих:

  • 2007. и 2010. Годишња награда УЛУПУДС-а,
  • 2008. Прва награда Мали формат,
  • 2013. Палета „Ђура Јакшић”, Пожаревац,
  • 2018. Сајам књига, Награда УЛУПУДС-а за илустрацију књиге Српски витезови у доба Немањића.[14]

Галерија

[уреди | уреди извор]
Циклус Средњевековна Србија
Циклус Хроника тела
  1. ^ „Nebojša Đuranović: Slike u bojama tonske lestvice”. TOP Srbija. Приступљено 4. 12. 2024. 
  2. ^ „Srednjovekovna Srbija Nebojša Đuranović”. Knjižara. Приступљено 4. 12. 2024. 
  3. ^ „Nebojša Đuranović - hronika tela”. Korisna knjiga. 
  4. ^ „Beogradski izdavač Evro Book je za ovogodišnji Sajam knjiga objavio vrijednu knjigu “Srpski vitezovi u doba Nemanjića”, u tvrdom povezu, većeg formata i na dvije stotine četrdeset strana.”. ИН4С. Приступљено 4. 12. 2024. 
  5. ^ Đorić, Dejan. „POGLED ISKOSA - Đuranovićev "Despot Stefan" - AKADEMSKI slikar Nebojša Đuranović (Beograd, 1968) privukao je pažnju slikom "Krunisanje Stefana Prvovenčanog", urađenom 2018.” (Novosti). Приступљено 4. 12. 2024. 
  6. ^ Васиљевић, Бранка. „Деспот Стефан у сали Скупштине града Дело академског сликара Небојше Ђурановића „Деспот Стефан под бедемима Београда” од данас ће улепшавати простор у коме се доносе важне градске одлуке”. Политика. Приступљено 4. 12. 2024. 
  7. ^ „Centar za kulturu i obrazovanje i galerija Qucera Vas pozivaju na otvaranje izložbe slika Nebojše Đuranovica, 3.aprila 2008. u 20h, Miška Kranjca 7, Rakovica”. arte. Приступљено 4. 12. 2024. 
  8. ^ „Магија и слава једног платна. У београдској Галерији РТС у току је изложба само једне слике, а на захтев публике ова изложба је продужена до краја децембра!”. Печат. Приступљено 4. 12. 2024. 
  9. ^ „Омаж блиставом владаоцу средњовековне Србије. У престоници освануо „Деспот Стефан Лазаревић под бедемима Београда. Печат. Приступљено 4. 12. 2024. 
  10. ^ Vasiljević, Branka. „Kulturom sećanja u borbu za očuvanje državnosti Izložba dvojice autora – vajara Zorana Ivanovića i slikara Nebojše Đuranovića – posvećena obeležavanju 220 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka i 189 godina od donošenja Sretenjskog ustava u Domu Vojske Srbije” (Politika). Приступљено 4. 12. 2024. 
  11. ^ „УМЕТНИЧКИ ПРИКАЗ БОРБЕНОСТИ И ХРАБРОСТИ СРПСКОГ НАРОДА: Изложба поводом 220 година од Првог српског устанка”. Espreso. Приступљено 4. 12. 2024. 
  12. ^ Harmonija opstanka“ naziv je izložbe slika Nebojše Đuranovića koja će se predstaviti od 24. oktobra do 5. novembra u Velikom salonu Kulturnog centra Zrenjanina.”. I love Zrenjanin. Приступљено 4. 12. 2024. 
  13. ^ „Небојша Ђурановић Изложба „Љубав и друга сновиђења. Културни центар Шабац. Приступљено 4. 12. 2024. 
  14. ^ „Monografija “Srpski vitezovi u doba Nemanjića” autora Nebojše Đuranovića, u izdanju IK “Evro Book”, ponudila je najbolju “klasičnu ilustraciju”, mišljenje je žirija “Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti”.”. Danas. Приступљено 4. 12. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]