Пређи на садржај

Небојша Озимић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Озимић
Небојша Озимић
Лични подаци
Датум рођења( 1962-04-05)5. април 1962. (62 год.)
Место рођењаНиш, Југославија

Небојша Озимић (Ниш, 1962) српски је историчар, књижевник и преводилац. Аутор је више десетина књига и публикација различите тематике, за које је више пута награђиван. Живи и ствара у Нишу . Од 2010. године ради као кустос Народног музеја у Нишу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Небојша Озимић рођен је у Нишу 5. априла 1962. од оца Љубомира и мајке Радојке. Ожењен је супругом Валентином и има два сина Вука и Василија. Основно школовање завршио је у ОШ „Вожд Карађорђе“ у Нишу, а средње у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ и гимназији „27. март“ у Нишу.

Факултетско образовање стекао је на Филозофском факултету у Нишу, на коме је 2003. године дипломирао на катедри за историју.

Током осамдесетих година (1980—1990) интензивно се бавио спортом у атлетском клубу Железничар из Ниша. Као успешни спортиста, бацач диска и кугле, био је вишеструки репрезентативац Србије и јуниорски атлетски репрезентативац СФРЈ.[1]

Од 2010. године ради као кустос у Народном музеју у Нишу.

Након дипломирања радио је као новинар дописник часописа Збивања (1984- 1988), Тајне (1988—1996), уредник часописа Константин (2001), Инсиеме (2002—2004), Pressing (2004), Unus mundus (2004- 2006), Пешчаник (2004), аутор телевизијског серијала Поноћне мистерије (1994—1995), Тајни живот Србије (1997) и Откривања (2002) и наставник историје у више основних и средњих школа у Нишу.

Као историчар и кустос Народног музеја у Нишу Небојша Озимић је од 2011. године до данас уредио, или учествовао у уређивању већег броја изложби и сталних поставки у Нишу и другим градовима:

Део изложбених и музејских поставки Н. Озимића у нишким галаеријама и музејима; (лево) „Хришћанство у Нишу кроз векове“ (2013), (десно) Логор на Црвеном крсту-стална поставка (2013)

Сарадник на пројектима Лексикон Ниша[11], Енцикопедија Константиниана (на италијанском),[12]

Оснивач је хуманитарне организације Помоћ угроженим Нишлијама која је основана 2009. године.[13]

Признања

[уреди | уреди извор]
„11. јануарска награда града Ниша“ која је 2008. додељена Н. Озимићу за животно дело

За вишегодишњи рад у области књижевности, историје и публицистике Небојша Озимић је носилац следећих признања:

  • 1991. Трећа награда за циклус песама - Књижевно друштво Филип Вишњић, Ниш.
  • 1997. Трећа награда за причу на конкурсу часописа Улазница- Зрењанин.
  • 2004. Друге награда на 48. међународном конкурсу Савеза Јеврејских општина Србије за рукопис Јевреји Ниша са Јасном Ћирић[14]
  • 2008. Награда Града Ниша „11. јануар“ , за животно дело
  • 2010. Награда Отисак на 47. сајму књига у Нишу за технолошки третман књиге Константин Велики[15]
  • 2014. Члан Међународне књижевне академије[16]
  • 2015. Награда за афирмацију и неговање традиције и баштине Ниша (са Бојаном Нешић, Марином Влаисављевић, Ивана Груден Милентијевић)за књигу Ниш ратна престоница Србије (1914- 1915), Народни музеј, Ниш, 2014.[17]

Дела

[уреди | уреди извор]

Небојша Озимић је написао више књига са различитом тематиком које се могу сврстати у белетристику, књиге са историјском тематиком и драме. Превео је неколико књига са историјском тематиком, а две његове књиге објављене су и на енглеском језику.

Белетристика, преводи и сценарио

[уреди | уреди извор]
Белетристика Текст наслова
Романи
  • Озимић Н. (1996) Дом, роман, Просвета, Ниш[18]
  • Озимић Н. (2009) Премијера, Зограф, Ниш[19]
Приче
  • Озимић Н. (2016) Седим ја тако, Свен, Ниш[20]
  • Озимић Н. (2018) Ајвар блуз, Светионик, Ниш[21]
Песме
  • Озимић Н. (1993) Ништа нам не могу, песме, Књижевна келија Свети Сава, Параћин
  • Озимић Н. (2007) Јека, НКЦ, Ниш[22]
  • Озимић Н. (2010) Народнице, Ниш[23]
  • Озимић Н. (2015) Драгој најдражој, Медивест КТ, Ниш
  • Озимић Н. ( 2024) Тишина, самиздат
  • [24]
Драме и монодраме
  • Озимић Н. (2003) Овим побеђуј, драма, Самиздат, Ниш (изведена; 2003, режија Дејан Крстовић, (2003, Радио Ниш, режија Саша Тодоров))
  • Озимић Н. (2003) На крову, драма, Ниш (изведана; 2004, Месођо, Солун, режија Алеберто Ешкенази)
  • Озимић Н. (2007) Бесане ноћи Драгише Цветковића, монодрама, НКЦ, Ниш (изведена; 2007, Ниш, режија Александар Михаиловић)[25]
  • Озимић Н. (2009) Бој на Чегру, час историје (изведена; 2009, Ниш, режија Милорад Берић)[26]
  • Озимић Н. (2009) Сенке Ћеле куле (изведена; 2009, Ниш, режија Владимир Попадић)[27]
  • Озимић Н. (2013)Последња битка Константина Великог, Радио Београд, јун 2013 ( режија: Зоран Рангелов)[28]
Сценарио
  • Озимић Н. (2012) Поноћна молитва (изведен у режији Бобана Рајковић, продукција ТВ Рача, 2012)[29]
  • Озимић Н, Динчић А. (2014)Кроз жице лагер Ниша (режија Крстић Марија)
  • Озимић Н, Ђорђевић В, (2016)Прича о слободи (режија Ђорђевић Владимир)
  • Озимић Н, (2016) Раднички је љубав Ниша (режија Бобан Рајковић)[30]
  • Озимић Н, (2016) Ниш ратна престоница (режија Ђорђевић Владимир)
Преводи књига
  • Исидор Севиљски, Хроника, Пешић и синови, 2007.[31]
  • Хронике Месопотамије, Пешић и синови, 2007.[32]
  • Списи Персијских владара, Пешић и синови, 2008.[33]
  • Плутарх, Изида и Озирис, Пешић и синови, 2008.[34]

Напомена: Наведена дела у преводу Небојше Озимића су са историјском тематиком.

Научни радови из историје

[уреди | уреди извор]
Врста научног дела Назив књиге, научног чланка
Књиге
„Милански едикт“, Н. Озимића
Периодика
  • Идеја потопа у делима ЕП О ГИЛГАМЕШУ и БИБЛИЈА, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXI, 1-4, 1999. СКЦ, Ниш, 63 –71
  • Култ Св. Арсенија I у српском народу, Зборник III-IV, Завичајни музеј, Рума, 1999—2000, 47 –56
  • Казна за дело прељубе у законицима Старог и Средњег века, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXII, 1-4, 2000., СКЦ, Ниш, 1-34
  • Натпис на Потерној капији у северозападном делу Нишке тврђаве – сведок немира с почетка XVIII столећа, Зборник радова Филозофског факултета, вол. XXX, Унивезитет у Приштини, Блаце, 2001., 409 – 413[47]
  • Константин Велики у Црквеним историјама Евсевија из Цезареје и Сократа Схоластика, КУЛТ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА, Данте Алигијери- Пунта, Ниш, 2001., 39 – 43 (потпуни превод на италијански језик у истом Зборнику, Цонстантино ил Гранде нелле Сторие Еццлесиастицхе ди Еусебио ди Цесареа е ди Соцрате Сцоластицо, 38- 43)
  • Прилог проучавању Цинцара у нишкој трговини и индустрији крајем 19. и почетком 20. столећа, Зборник, 11, Народни музеј, Ниш, 2002., 139-144
  • Нишки Цинцари у културном и политичком животу Ниша, КУЛТУРНИ И ЕТНИЧКИ ИДЕНТИТЕТИ У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ БАЛКАНА, ЦБС-ЈУНИР, Ниш, 2002, 153- 158
  • Византијске паралеле – Константин I и Јустинијан I, НИШ И ВИЗАНТИЈА, Ниш, 2003., 63 – 75[48]Приступљено 3.3.2015.
  • Однос Јевреја Ниша према династији Карађорђевића, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXV, 1-4, 2003., 87- 92
  • Константин Велики и антички Ниш, Научни подмладак – Хуманитас, вол. XXXV, 3-4, 2003., 85- 96
  • Одговорност владара – издаја или живот (Стефан Немања, Кнез Лазар, Милош Обреновић, Милан Недић ), Пресинг, 40, децембар 2002- јануар 2003, СИИЦ, Ниш, 2003, 6-7
  • Сто година Мајског преврата, Пресинг, 41, април-мај, Ниш, СИИЦ, 2003.,11 -13
  • Епископи Ниша од 4—6. столећа, Пешчаник, 1, Историјски архив, Ниш, 2004.,6-12[49] Приступљено 3.3.2015.
  • Две успеле хрестоматије историјских текстова, Пешчаник, 1, Историјски архив, Ниш, 2004.,
  • Улога реда Темплара у ширењу византијског утицаја у западној Европи, НИШ И ВИЗАНТИЈА, II, Ниш, 2004., 97 – 104[50]
  • Непознати Мојсије, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 9- 21
  • Рођење из воде, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 23 – 38
  • Узми овај бакрени котао, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004., 39 – 47
  • Ликиније и Срби, УНУС МУНДУС, 13- 14, НКЦ, Ниш, 2004.,49 – 58
  • Питагора и матернитетске мистерије, НИШ И ВИЗАНТИЈА, IV, НКЦ, Ниш, 2006, 509-514.[51]Приступљено 3.3.2015.
  • Најстарији помени Срба на античким картама, СУНЦЕ-СТАРЕШИНА СЛОВЕНСКОГ НАРОДА, ЕЕКЦ СФЕРА, Нови Сад, 2007, 73 -79
  • Порекло светог Никите Ремезијанског Ремезијанског, СВЕТИ НИКИТА ИЗ РЕМЕЗИЈАНЕ, Центар за црквене студије, Ниш, 2007., 31 – 40
  • Роман провинце Thrace in „Armenian history” by Moses of Coherne, УНИВЕРСИТЕТСКИ ЧЕТЕНИЯ И ИЗСЛЕДОВАНИЯ ПО БЪЛАГСКА ИСТОРИЯ, международен семинар СМОЛЯН, 11-13 МАЙ 2006, Университетско издателство“ Св. Климент Охридски“, София, 2008, 17-24
  • Константин Велики и култ Аполона, НИШ И ВИЗАНТИЈА, V, НКЦ, Ниш,2007., 495- 501
  • Галеријев едикт о толеранцији (311), АНТИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ, Друштво за античке студије Србије/ Архив Срема, Београд, 2007, 228-239
  • Симболика рибе и хришћанство, Друштво за античке студије Србије/ Архив Срема, Београд, 2008,
  • Др Петар Петровић и његов допринос проучавању епиграфике у Србији, Друштво за античке студије Србије/ Службени гласник, Београд, 2009, 256-268
  • Елементи учења претхришћанских филозофа у Христовом учењу, Зборник Центра за црквене студије, Ниш, 2009., 117-121
  • Јевреји у логору на Црвеном крсту, Зборник Народног музеја, бр.20, Народни музеј, Ниш, 2012,253-262
  • Хапшење угледних Нишлија октобра 1941, Пешчаник, бр.10, Историјски архив, Ниш, 2011, 112- 120
  • Сећање Видосава Стевановића на дане проведене у логору на Црвеном крсту у пролеће 1942, Зборник Народног музеја, бр.21, Народни музеј, Ниш, 2012,87-92[52]
  • Константин Велики и верска толеранција, Пешчаник, бр.11, Историјски архив, Ниш, 2013,16- 25
  • Култ Константина Великог и Немањићи, Митолошки зборник,31, Центар за митолошке студије, Рача, 2013, 95-109
  • Лесковачки дани др Велизара Пијаде, Лесковачки зборник, 53, Народни музеј, Лесковац,2014,293 - 304
  • Суђење Јовану Чемерикићу председнику нишке општине за време нишке окупације, Зборник Народног музеја, бр.22, Народни музеј, Ниш,2013,185- 198
  • Драгиша Цветковић и нишки Јевреји у Другом светском рату, Зборник Народног музеја, бр.23, Народни музеј, Ниш,2014, 131-142[53]
  • Избеглице у Нишу за време окупације, Лесковачки зборник LX, Народни музеј, Лесковац, 2015, 172-185[54]
  • Порекло архиепископа Арсенија Сремца, Митолошки зборник, 33, Центар за митолошке студије, Рача, 2015.
  • Димитрије Давидовић - лик и дело, Зборник Народног музеја, бр.24, Народни музеј, Ниш, 2016, 51-57|}
  • Радојица Станковић и Драгиша Цветковић Праведници међу народима који то неће никада бити, Лесковачки зборник LVII, 2017, Лесковац,261-271[55]
  • [[Драгиша Цветковић]] и приступање [[Тројни пакт|Тројном пакту]], Лесковачки зборник LVIII, 2018, Лесковац, 199 - 213
  • Белешка Хранислава Савковића о догађају на Светог Саву 1942, Топлички зборник 3,2018, Прокупље,139-145
  • Судбине и важност логорских лекара – заточеника логора на Црвеном крсту, Зборник радова са X научног скупа: Историја медицине, фармације, ветерине, и народна здравствена култура, књ. 9, Зајечар 2019,  141-149 (са Дејаном Антићем)[56]
  • Последњи дани логора на Црвеном крсту, Зборник Народног музеја, број 28/29, Ниш, 2020, 83-94
  • Меморијални спомен комплекси као чувари културе сећања, Митолошки зборник,број 44, Центар за митолошке студије,Рача, 2021, 391-398
  • Оснивање Меморијалног комплекса 12. фебруар, Toплички зборник 6, 2021, Прокупље,115-145
  • Заставе радних бригада из збирке Народног музеја у Нишу, Зборник Народног музеја, број 30, Ниш, 2021, 147-156
  • Последњи дани логора на Црвеном крсту, Зборник Народног музеја, број 28/29, Ниш, 2020, 83-94
  • Неговање успомене на бекства из нишког логора у послератном периоду, Зборник Народног музеја, број 31, Ниш, 2022, 81-90
  • Хапшење Андона Андоновића и његово довођење у логор на Црвеном крсту 1943.године, Зборник Народног музеја, број 31, Ниш, 2022, 123-133
  • Студенти медицине и лекари жртве логора на Црвеном крсту, Историја медицине,фармације, ветерине и народна здравствена култура, књ.12, Зајечар,2023, 79-90
  • Јеврејска заједница у Нишу: живот и страдање током 1941.године, у : Србија 1941, Спомен-парк ,,Крагујевачки октобар“, Крагујевац, 2023, 117-136
  • Прогон и стрељање Рома из нацистичког концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу (1941–1944), у: Цивилне жртве Другог светског рата (1939-1945),Спомен-парк ,,Крагујевачки октобар“, Крагујевац, 2023, 247-262
  • Учесници Балканских ратова заточеници нацистичког логора на Црвеном крсту, 110 година од мобилизације Гвозденог пука 1912. – српска војска у историји и традицији, Прокупље, 2023, 174- 179
  • Формирање збирке Меморијални комплекс 12.фебруар,Зборник Народног музеја, број 32, Ниш, 2023, 49- 60

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енциклопедија Ниша - спорт, Ниш, 2015, 246. Приступљено 21. априла 2015.
  2. ^ „Izložba "Tramvajem kroz Niš" : Kultura : Južne vesti”. Juznevesti.com. Приступљено 17. 3. 2013. 
  3. ^ „Prezentacija Narodnog muzeja iz Niša u Galeriji RTS-a”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 3. 1. 2016.  Текст „ MEĐUNARODNI RADIO SRBIJA ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Нова поставка у логору на Црвеном крсту Вести на сајту РТС од 12. априла 2013, Приступљено 21. мај 2013.
  5. ^ РТС :: Отворена изложба "Ниш - ратна престоница Србије"
  6. ^ „Приступљено 18. јануара 2016.”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2015. 
  7. ^ 26.3.2016.
  8. ^ а б „Obeleženo 76 godina od proboja Logora na Crvenom krstu(VIDEO) | TV Zona Plus”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 12. 02. 2018. 
  9. ^ [VIDEO] Otvorena izložba u Memorijalnom kompleksu "12. februar" | Belle Amie
  10. ^ Izložba o oslobođenju Niša u Drugom svetskom ratu | Grad
  11. ^ Приступљено 21. априла 2015.
  12. ^ {{ authors[i].name }} (18. 6. 2013). „Приступљено 21. априла 2015.[http://www.treccani.it/catalogo/catalogo_prodotti/Le_edizioni_d_arte/costantino.html Приступљено 21. априла 2015”. Scribd.com. Приступљено 23. 4. 2015.  Спољашња веза у |title= (помоћ)[мртва веза]
  13. ^ O nama | Pomoć ugroženim Nišlijama Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2015)[непоуздан извор?]
  14. ^ „Диплома Савеза Јеврејских општина Србије”. Приступљено 17. 3. 2013. 
  15. ^ „Dodeljene nagrade na Sajmu knjiga”. Juznevesti.com. Приступљено 17. 3. 2013. 
  16. ^ „''Членови На Меѓународната Книжевна Академија “Македонија Презент''”. Makedonijaprezent.com.mk. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 23. 4. 2015. 
  17. ^ НТВ Ниш Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2015) Приступљено 3. марта 2015.
  18. ^ Nebojsa Ozimic (Author). „Dom: Roman: Amazon.co.uk: Nebojsa Ozimic: 9788674552599: Books”. Amazon.co.uk. Приступљено 23. 4. 2015. 
  19. ^ Озимић, Н. „„Премаијера“”. Nebojsaozimic.wordpress.com. Приступљено 17. 3. 2013. [непоуздан извор?]
  20. ^ „Промоција књигеСедим ја тако аутора Небојше Озимића”. 
  21. ^ „Ајвар блуз историчара Небојше Озимића и његова библиографија на промоцији у Нишу”. 
  22. ^ „IMAGE”. Nebojsa.ozimic.9f.com. Приступљено 23. 4. 2015. [мртва веза]
  23. ^ „Nove knjige Nebojše Ozimića i Biljane Stanojević : Kultura : Južne vesti”. Juznevesti.com. Приступљено 23. 4. 2015. 
  24. ^ Nebojša Ozimić, Dragoj najdražoj, Medivest KT, 2015 Приступљено 31.03.2015.[непоуздан извор?]
  25. ^ „Monodrama Besane Noći Dragiše Cvetkovića”. YouTube. 2. 5. 2011. Приступљено 23. 4. 2015. 
  26. ^ „HTML Online Editor Sample”. Forumteatar.com. Архивирано из оригинала 06. 12. 2009. г. Приступљено 17. 3. 2013. 
  27. ^ Babović, S. „Senke Ćele-kule | Kultura”. Novosti.rs. Приступљено 17. 3. 2013. 
  28. ^ Приступљено 7. децембра 2017.[мртва веза]
  29. ^ „Završeno snimanje "Ponoćne molitve" - Radio Televizija Kragujevac - Javni servis Šumadije”. Rtk.co.rs. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2013. 
  30. ^ „Приступљено 23.4.2016.”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2016. г. Приступљено 23. 4. 2016. 
  31. ^ „Hronika sveta; Istorija Gota, Sveva i Vandala Isidor Seviljski (autor) Vladimir Stojanović Hadži, Nebojša Ozimić (prevod)”. Knjizara.com. Приступљено 23. 4. 2015. 
  32. ^ „Hronike Mesopotamije, broširani povez, Pešić i sinovi”. Knjizara.com. 2007. ISBN 978-86-7540-080-6. Приступљено 23. 4. 2015. 
  33. ^ „Spisi persijskih vladara, Nebojša Ozimić (prevod), Pešić i sinovi”. Knjizara.com. 2008. ISBN 978-86-7540-088-2. Приступљено 23. 4. 2015. 
  34. ^ „Izda i Oziris, Nebojša Ozimić (prevod), Pešić i sinovi”. Knjizara.com. 2008. ISBN 978-86-7540-089-9. Приступљено 23. 4. 2015. 
  35. ^ Озимић Н. Цинцари Ниша, фељтон Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2010)
  36. ^ „Војсковођа, Цар Светац (1997, 2002) 3. октобар 2009”. Nebojsaozimic.wordpress.com. Приступљено 17. 3. 2013. [непоуздан извор?]
  37. ^ „Nebojša Ozimić”. Niscafe.com. Приступљено 17. 3. 2013. 
  38. ^ „Предња корица књиге Милански едикт”. Приступљено 17. 3. 2013. 
  39. ^ „Car Konstantin-legenda i stvarnost, 24. мај 2010”. Nebojsaozimic.wordpress.com. 24. 5. 2010. Приступљено 17. 3. 2013. [непоуздан извор?]
  40. ^ [1], Приступљено 15. 4. 2013.
  41. ^ „COBISS/OPAC | Грешка”. Vbs.rs. Приступљено 17. 3. 2013. [мртва веза]
  42. ^ COBISS/OPAC | Greška[мртва веза], Приступљено 15. 4. 2013.
  43. ^ „''Жртве лагера Ниш'', Народни музеј, Нишки културни центар, Медивест КТ, Ниш, 2014. Насловна страна књиге на енглеском језику”. Приступљено 23. 4. 2015. 
  44. ^ Jedinstvena knjiga o Lageru Niš | Aktuelno
  45. ^ „Šta se dešavalo u Nišu oktobra 1944. godine”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2015. 
  46. ^ Ivana Gruden Milentijević, Nebojša Ozimić - Niški Jevreji u logoru na Sajmištu | Nebojsa Ozimic and Gruden Ivana - Academia.edu
  47. ^ „Članak”. SCIndeks. Приступљено 23. 4. 2015. 
  48. ^ „Page Title”. Nisandbyzantium.org.rs. Приступљено 23. 4. 2015. 
  49. ^ „Istorijski Arhiv Niš”. Arhivnis.co.rs. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 23. 4. 2015. 
  50. ^ „Приступљено 3.3.2015”. Nisandbyzantium.org.rs. Приступљено 23. 4. 2015. 
  51. ^ „Page Title”. Nisandbyzantium.org.rs. Приступљено 23. 4. 2015. 
  52. ^ Сећање Видосава Стевановића на дане проведене у логору на Црвеном крсту у пролеће 1942, Зборник Народног музеја, бр.21, Народни музеј, Ниш, 2012,87-92 | Nebojsa Ozimic - Acade...
  53. ^ Nebojša Ozimić - Sudjenje Jovanu Čemerikiću, predsedniku niške opštine (1942—1944) | Nebojsa Ozimic - Academia.edu
  54. ^ Izbeglice u Nišu u vreme okupacije (1941—1944) | Nebojsa Ozimic - Academia.edu
  55. ^ https://www.academia.edu/33002097/Radojica_Stankovi%C4%87_i_Dragi%C5%A1a_Cvetkovi%C4%87_Pravednici_me%C4%91u_narodima_koji_to_nikada_ne%C4%87e_biti. Приступљено 13. маја 2017
  56. ^ „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, књ. 9, зборник радова са X научно-стручног скупа одржаног 1–2. новембра 2018. у Зајечару, Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар, 2019. | Историјски архив Тимочка крајина Зајечар” (на језику: српски). 2023-03-02. Приступљено 2023-12-09. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Озимић&oldid=28709540”