Небојша Ранђеловић
Небојша Ранђеловић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 10. јун 1967. |
| Место рођења | Ниш, СР Србија, СФРЈ |
| Политичка странка | Социјалдемократска партија Србије Раније: Либерално-демократска партија |
Небојша Ранђеловић (Ниш, 10. јун 1967) редовни је професор Правног факултета Универзитета у Нишу, на Катедри за правно-историјске науке.
Образовање
[уреди | уреди извор]Основну и средњу школу је завршио у Нишу. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу, где је стекао звање Дипломирани правник 1991. године. Ту је и магистрирао 1998. године, а затим и докторирао 2003.[1][2]
Професионално ангажовање
[уреди | уреди извор]Године 1992. постаје директор Студентског културног центра у Нишу. Након тога, 1999. године постаје асистент Правног факултета Универзитета у Нишу. Године 2004. постаје доцент, затим ванредни професор 2009. године, а онда и редовни професор 2013. године. Као гостујући предавач био је ангажован на Правном факултету Универзитета у Ријеци (Република Хрватска) и на Високим студијама одбране и безбедности.[1][2]
Државне и друштвене функције
[уреди | уреди извор]Од 2007. године до 2012. године је био народни посланик у Народној Скупштини Републике Србије. Године 2012. постаје одборник у Скупштини Града Ниша, а 2016. године помоћник градоначелника Ниша за високо образовање. Поред тога, од 2004. године до 2010. године је био Председник Арбитраже КСС. Сада је на функцији државног секретара у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[3]
Потпредседник је СДПС-а.[1][2]
Одабрана библиографија
[уреди | уреди извор]- „Српски парламент на Крфу“, монографија
- „Српско државно тужилаштво 1804-2004“, монографија
- „Протоколи Париског конгреса – Србске новине 1856. године“, монографија
- „Историја права II – Основи српске историје права“, уџбеник
- „Основи уставне историје југословенских народа“, уџбеник
- „Одабрани извори из државноправне историје јужнословенских народа“, монографија
- „Србија и Турска од Париског до Берлинског конгреса“, монографија
- „Позив на прогон – антијеврејска и антимасонска кампања у листу Време 1940.“, монографија.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Небојша Ранђеловић”.
- ^ а б в „Небојша Ранђеловић”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 07. 05. 2020.
- ^ „Небојша Ранђеловић – Економска Школа Ниш” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18.
