Небојша Слијепчевић
Небојша Слијепчевић (Загреб, 1973) хрватски је филмски режисер. Први је добитник награде Златна палма с Филмског фестивала у Кану који долази из Хрватске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Загребу 1973. Дипломирао је филмску режију на загребачкој Академији драмске умјетности.[1] Каријеру је започео као један од аутора хваљеног телевизијског серијала Директ. Режирао је два успјешна дугометражна документарна филма (Гангстер те воли и Србенка), те бројне кратке документарне и игране филмове приказане на најважнијим свјетским фестивалима документарног филма, гдје су освојили више од 40 награда.[2] Добитник је годишње награде Владимир Назор за филмску умјетност 2018. Такође 2018. освојио је награду DOC Alliance у Кану за свој дугометражни документарни филм Србенка.[3]
Његов кратки филм Човјек који није могао шутјети освојио је Златну палму на Канском фестивалу 2024. у категорији најбољег кратког филма.[4] То је прва Златна палма за неки хрватски филм од осамостаљења Хрватске. На свечаној додјели награде Слијепчевић се захвалио цијелој екипи филма и осталим филмовима у конкуренцији те га је посветио мирном отпору насиљу које нам свима може послужити као инспирација. Филм драматизује отмицу и злочин у Штрпцима 1993. када су припадници паравојне групе Бели орлови извукли из воза двадесет четири Бошњака Муслимана и убила их. У средишту филма је Хрват Томо Бузов, кога глуми Драган Мићановић — једини путник из воза који није Муслиман и који се супротставио нападачима.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nebojša Slijepčević art-kino.org Preuzeto 25. svibnja 2024.
- ^ Nebojša Slijepčević croatian.film Preuzeto 25. svibnja 2024.
- ^ Čovjek koji nije mogao šutjeti Nebojše Slijepčevića osvojio Zlatnu palmu u Cannesu Novi list Preuzeto 25. svibnja 2024.
- ^ „Hrvatski film dobio Zlatnu palmu u Kanu”. Danas. Приступљено 29. 12. 2024.
- ^ Bosnia Train Massacre: Cannes Film Hails ‘Forgotten Hero’ Who Confronted Killers balkaninsight.com Преузето 25. 5. 2024.
