Невен Мајсторовић
Невен Мајсторовић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Невен Мајсторовић | ||
Датум рођења | 17. март 1989. | ||
Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||
Држављанство | Србија | ||
Висина | 193 cm | ||
Информације о каријери | |||
Смеч | 325 cm | ||
Блок | 315 cm | ||
Позиција | либеро/примач | ||
Јуниорска каријера | |||
Црвена звезда | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
2007—2009 2009—2013 2013—2015 2015—2016 2016—2017 2017—2018 2018—2020 2020—2021 2021—2022 |
Црвена звезда Јединство Партизан Чарни Радом Рен Аркада Галаци Крајова Политехника Лублин Раднички Крагујевац | ||
Репрезентативна каријера | |||
Године | Репрезентација | ||
2014—2021 | Србија | ||
Невен Мајсторовић (Београд, 17. март 1989) је бивши српски одбојкаш. Играо је на позицији примача сервиса и либера.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Мајсторовић је професионалну каријеру започео у Црвеној звезди, са којом је, у сезони 2007/08, освојио Суперлигу Србије. Није се наметнуо као прво рјешење на позицији либера, па је 2009. прешао у редове Јединства из Старе Пазове, клуба који је наступао у другом рангу такмичења. У новој средини се опробао у улози примача сервиса и то прилично успјешно. Већ у првој сезони (2009/10) је изборен пласман у елитни ранг, у ком ће се клуб из Старе Пазове задржати две године.
Невен је, далеко од пажње шире јавности, напорно радио, сазријевао, што није промакло оку Милана Ђуричића који га је 2013. довео у Партизан.[1] Након две сезоне проведене у табору београдских црно-белих, Мајсторовић је прешао у редове пољског прволигаша Чарног Радома.[2] Играо је затим за француски Рен, румунске клубове Галаци и Крајову, пољску Политехнику Лублин а последњу сезону је одиграо у Радничком из Крагујевца након чега је у априлу 2022. завршио играчку каријеру.[3]
Репрезентативна каријера
[уреди | уреди извор]Добре игре у једном од најквалитетнијих српских клубова препоручиле су га Игору Колаковићу који га је уврстио на списак репрезентативаца за наступе у 2014. години. Иако је у Партизану играо на позицији примача, селектори српске репрезентације (прво Колаковић, потом и Грбић) су га користили као либера.
Освојио је златну медаљу на Европском првенству 2019. у Француској као и у Светској лиги 2016. у Кракову.[4][5] Сребрну медаљу има из Светске лиге 2015. у Рио де Жанеиру а бронзану са Европског првенства 2017. у Пољској.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Majstorović: Nikada se nisam predavao | Ostali sportovi | Novosti.rs
- ^ „volimpartizan.net | Offline[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Емотивно збогом Невена Мајсторовића”. zurnal.rs. 14. 4. 2022. Приступљено 14. 4. 2022.
- ^ b92 (29. 9. 2019). „Srbija je šampion Evrope!”. Приступљено 30. 9. 2019.
- ^ „SRBIJI SVETSKA LIGA 2016. – Game over… Next level”. odbojka-volleyball.com. Приступљено 14. 4. 2022.