Пређи на садржај

Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

[1] Нежељена дејства комбиноване оралне контрацепције чини низ поремећаја, као што су: венска тромбоза, повећани ризик за инфаркт миокарда и цереброваскуларни инсулт, ризик за карцином дојке.[2][3][4][5]

Logynon — једно од комбинованих оралних контрацептива.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва хормонска пилула, под називом Еновид ®, је одобрен од стране Савезне агенције за лекове (ФДА) у мају 1960. године и састојала се од местранола и норетистерона.[7]

Током година орални контрацептиви су еволуирали постепеним снижавањем садржаја етинил естрадиола (ЕЕ), увођењем 17β естрадиола и многих различитих прогестина. Стандардни режим омогућава терапију од 21 дан таблетом која садржи стероиде и интервал без пилула од 7 дана.[8]

Недавно су одобрени континуирани или продужени режими. Да би се побољшала усаглашеност, развијени су алтернативни начини комбиноване оралне контрацепције, као што су вагинални или трансдермални путеви.

Према Уједињеним нацијама, 2009. године, просечан глобални проценат жена које користе контрацепцију и живе у браку или у заједници био је 62,7%. Орална контрацепција је временом од 8,8% преваленције достила ниво од 15,4% у развијенијим земљама.света. Више од 100 милиона жена широм света користи оралну контрацепцију. Међутим, како се сваке годинеи даљње повећава број нежељених трудноћа, то шуказује на чињеницу да контрацепцију још треба промовисати.[9]

Основне информације

[уреди | уреди извор]
Комбинована контрацептивна средства, омогућавају младим женама заштићено ступање у сексуалне односе

Комбинована орална контрацепција подразумева групу лекова који у свом саставу имају обе врсте главних женских полних хормона, естрогене и прогестагене и представља једно од највећих достигнућа на пољу јавног здравства у 20 веку. Поред добро познатих контрацептивних позитивних дејстава, комбинована орална контрацепција има и читав низ повољних ефеката за многе органске и функционалне поремећаје, као што су: поремећаји циклуса, дисменореја, пременструални синдром, мигрене, стања хиперандрогенизма, оваријалне цисте, ендометриоза, миоми, пелвична инфламациона болест, превенција остеопорозе, реуматоидни артритис, мултипла склероза, астма, те превенцију бенигних тумора дојке, оваријалних, ендометријалних и колоректалних карцинома.[10][11]

Међутим, комбинована контрацепција поред читавог низа напред наведених позитивних ефеката, може потенцирати прокоагулантне, а слабити фибринолитичке механизме, што и код лекара и код пацијената изазива сумњу и страх да ће неки од ових препарата, посебно они са већим дозама етинил естрадиола, повећати ризик за настанак венског тромбоемболизма.[12]

Ризици и користи од нових прогестина који се користе у контрацепцији зависе од њихове молекуларне структуре, врсте и дозе повезаног естрогена и начина примене.[13]

Различити начини пушења дувана негативно утичу на оралну контрацепцију
Фактори ризика

Ови ефекти комбиноване контрацепције не могу се посматрати независно (изоловано) од осталих фактора ризика који су често присутни код адолесценаткиња које користе комбиновану контрацепцију као што су:[14][15]

  • гојазност,
  • пушење,
  • седентарни начин живота...
Животна доб

Ризик нежељеног дејства комбиноване оралне контрацепције расте и са годинама - па је тако у адолесценцији, значајно најнижи.[16][17]

Нежељена дејства

[уреди | уреди извор]
Нарушен ситем каогулације, који се често описује као „каскада“, састоји се од групе протеина који међусобно делују у стварању угрушка богатог фибрином, може изазвати нежељене последице
Ултразвучна слика која показује крвни угрушак у левој заједничкој феморалној вени, као један од ризикa при употреби комбиноване оралне контрацепције
Тромбоза у артеријама срца, једна је од најчешћих локализација васкуларних промена при употреби комбиноване оралне контрацепције

Тромбофилија

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији ризик представљају тромбофилије — стања урођених или стечених аномалија хемостазних механизама које увећавају склоност ка тромбозама.[18]

Ризик се процењује на 3:10.000 лечених и мањи је од ризика који се може регистровати у трудноћи.

Венска тромбоза

[уреди | уреди извор]

Ризик од стварања крвних угрушака у венама ногу (тромбоза дубоких вена, иако није увек озбиљан проблем) нешто је већи у првој години примене лека. Међутим, уколико се угрушак помери и запуши артерију плућа, што је веома ретко, то може узроковати плућну емболију, коју карактерише бол у леђима, отежано дисање, губитак свести и смрт.[19]

Учесталост

Број случајева појаве тромбозе код жена које, без обзора да ли су користе орално контрацептивно средство као што је нпр. лек који садржи два синтетска хормона — естроген и прогестерона (левоноргестрел и етинилестрадиол) у:[20][21]

  • 5:100.000 жена које не узимају комбинована орална контрацептивна средства и нису трудне, формираће се крвни угрушак, годишње.
  • 15:100.000 жена које узимају комбинована орална контрацептивна средства, формираће се крвни угрушак, годишње
  • 60:100.000 жена које су трудне (не узимају лек), имаће крвни угрушак, тромбозу, годишње.

Артеријска тромбоза - срчани или мождани удар

[уреди | уреди извор]

Одређени ризик при употреби комбиноване оралне контрацепције постоји и за појаву артеријске тромбозе, када се доста ретко, крвни угрушак може формирати и у крвним судовима срца (узрокујући срчани удар) или на мозгу (узрокујући мождани удар). Код здравих и младих жена појава ових компликација је веома ретка.[22]

Већи ризик од стварања крвног угрушка имају старије генерације жена, код којих комбинована орална контрацепција повећавале ризик за инфаркт миокарда и централни инсулт, ако су пацијентице:[23]

  • пушачи,
  • уколико су оне или неко из породице имале тромбозу,
  • претерана гојазност (повећане вредности масти (липида) у крви)
  • неки веома редак поремећај који може повећати ризик од настајања тромбозе
  • висок крвни притисак
  • оштећење срчаних залистака и неправилан/убрзан срчани рад (преткоморска фибрилација)
  • недавни порођај порођај,
  • шећерна болест,
  • стемске болести: еритематозни лупус, Кронова болест или улцерозни колитис (запаљење црева)
  • хемолитички уремички синдром (поремећај у коме крвни угрушак угрожава функцију бубрега),
  • измењена црвена крвна зрнца – српастог облика
  • прележано крварење на мозгу (субарахноидално крварење)
  • мировање због веће хируршке интервенције или због неке болести.

Ризик за инфаркт миокарда расте са годинама, а посебно када се комбинованој оралној контрацепцији придодају и други фактори ризика.[а]

Карцином дојке

[уреди | уреди извор]
Комбинована орална контрацепција са синтетским прогестеронима може повећати ризик за развој карцинома дојке

Постоје докази да комбинована орална контрацепција са синтетским прогестеронима може повећати ризик за развој карцинома дојке. Међутим утврђено је да ризик за лобуларни карцином дојке након дуже употребе постоји само код жена у пременопаузи старијих од 40 година, док је у адолесценткиња овај утицај незнатан.[24]

Учесталост

Број случајева појаве рака дојке код жена које користе орално контрацептивно средство као што је нпр. лек који садржи два синтетска хормона — естроген и прогестерона (левоноргестрел и етинилестрадиол) је:[20]

  • 16:10.000 оболелих, међу женама које никада нису узимале комбинована орална контрацептивна средства, до 35. године живота.
  • 17-18:10.000 оболелих, међу женама које које су узимале комбинована орална контрацептивна средства током 5 година у својим раним двадесетим, до 35. године
  • 100:10.000 оболелих, међу женама које које никада нису узимале комбинована орална контрацептивна средства, до 45. године живота
  • 110:10.000 оболелих, међу женама које су узимале комбинована орална контрацептивна средства током 5 година у својим раним тридесетим годинама, до 45. године живота.

Међутим објављене су и студије које показују да комбинована орална контрацепција нема никакав утицај на повећани ризик од карцином дојке.[25]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Код адолесценткиња овакав ризик је минимлан.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wynn, V. (1985). „Influence of progestins on adverse effects of oral contraceptives”. Contraception, Fertilite, Sexualite. 13 (1 Suppl): 425—430. PMID 12280210. 
  2. ^ Sitruk-Ware, Regine; Nath, Anita (2011). „Metabolic effects of contraceptive steroids”. Reviews in Endocrine and Metabolic Disorders. 12 (2): 63—75. PMID 21538049. S2CID 23760705. doi:10.1007/s11154-011-9182-4. 
  3. ^ Foussard-Blanpin, O.; Paillot-Renaud, P.; Bruneau-Bigot, A. (1984). „Oral contraception: Failures and risks”. Lyon Pharmaceutique. 35 (6): 385—93. PMID 12280590. 
  4. ^ Belaisch, J.; Hommais-Loufrani, B. (1987). „Oral contraception: Evolution of concepts over the last thirty years”. Contraception, Fertilite, Sexualite. 15 (11 Suppl): 1—8. PMID 12281408. 
  5. ^ Gaspard, U.; Lambotte, R. (1991). „Metabolic impact of current estrogen-progestins and cardiovascular consequences”. Bulletin et Memoires de l'Academie Royale de Medecine de Belgique. 146 (8–10): 334—42; discussion 342—5. PMID 1815814. 
  6. ^ „Logynon coated tablets - Summary of Product Characteristics (SmPC) - (emc)”. www.medicines.org.uk. Приступљено 2021-01-27. 
  7. ^ Christin-Maitre, Sophie (2013-02-01). „History of oral contraceptive drugs and their use worldwide”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism (на језику: енглески). 27 (1): 3—12. ISSN 1521-690X. PMID 23384741. doi:10.1016/j.beem.2012.11.004. 
  8. ^ Speroff L, Fritz MA. Clinical Gynecologic Endocrinology and Infertility. Philadelphia: lippincott Williams & wilkins; 2015.
  9. ^ Mazza, D.; Harrison, C.; Taft, A.; Brijnath, B.; Britt, H.; Hobbs, M.; Stewart, K.; Hussainy, S. (2012). „Current contraceptive management in Australian general practice: An analysis of BEACH data”. Med J Aust. 197 (2): 110—4. PMID 22794058. S2CID 41420359. doi:10.5694/mja11.11599. hdl:20.500.11937/15773. 
  10. ^ Schindler AE. (2013). „Non-contraceptive benefits of oral hormonal contraceptives”. Int J Endocrinol Metab. 11 (1): 41—7. PMC 3693657 Слободан приступ. PMID 23853619. doi:10.5812/ijem.4158. 
  11. ^ Landau, S. C.; Tapias, M. P.; McGhee, B. T. (2006). „Birth control within reach: a national survey on women's attitudes toward and interest in pharmacy access to hormonal contraception”. Contraception. 74 (6): 463—70. PMID 17157103. doi:10.1016/j.contraception.2006.07.006. .
  12. ^ Silva-Bermudez, Lina S.; Toloza, Freddy J K.; Perez-Matos, Maria C.; De Souza, Russell J.; Banfield, Laura; Vargas-Villanueva, Andrea; Mendivil, Carlos O. (2020). „Effects of oral contraceptives on metabolic parameters in adult premenopausal women: A meta-analysis”. Endocrine Connections. 9 (10): 978—998. PMC 7576645 Слободан приступ. PMID 33048062. doi:10.1530/EC-20-0423. 
  13. ^ Sitruk-Ware, Regine; Nath, Anita (2013-02-01). „Characteristics and metabolic effects of estrogen and progestins contained in oral contraceptive pills”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (на језику: енглески). 27 (1): 13—24. ISSN 1521-690X. PMID 23384742. doi:10.1016/j.beem.2012.09.004. 
  14. ^ Allaway, Heather C. M.; Misra, Madhusmita; Southmayd, Emily A.; Stone, Michael S.; Weaver, Connie M.; Petkus, Dylan L.; De Souza, Mary Jane (2020). „Are the Effects of Oral and Vaginal Contraceptives on Bone Formation in Young Women Mediated via the Growth Hormone-IGF-I Axis?”. Frontiers in Endocrinology. 11: 334. PMC 7309348 Слободан приступ. PMID 32612574. doi:10.3389/fendo.2020.00334 Слободан приступ. 
  15. ^ Xu, Hanna; Eisenberg, David L.; Madden, Tessa; Secura, Gina M.; Peipert, Jeffrey F. (2014). „Medical contraindications in women seeking combined hormonal contraception”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 210 (3): 210.e1—210.e5. PMC 3958945 Слободан приступ. PMID 24246525. doi:10.1016/j.ajog.2013.11.023. .
  16. ^ Seibert, C.; Barbouche, E.; Fagan, J.; Myint, E.; Wetterneck, T.; Wittemyer, M. (2003). „Prescribing oral contraceptives for women older than 35 years of age”. Ann Intern Med. 138 (1): 54—64. PMID 12513046. S2CID 28201352. doi:10.7326/0003-4819-138-1-200301070-00013. 
  17. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2011). „Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use, 2010: revised recommendations for the use of contraceptive methods during the postpartum period”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 60 (26): 878—83. PMID 21734635. 
  18. ^ Sitruk-Ware R, Nath A. (2013). „Characteristics and metabolic effects of estrogen and progestins contained in oral contraceptive pills”. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 27 (1): 13—24. PMID 23384742. doi:10.1016/j.beem.2012.09.004. .
  19. ^ Plu-Bureau, Genevieve; Maitrot-Mantelet, Lorraine; Hugon-Rodin, Justine; Canonico, Marianne (2013-02-01). „Hormonal contraceptives and venous thromboembolism: An epidemiological update”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (на језику: енглески). 27 (1): 25—34. ISSN 1521-690X. PMID 23384743. doi:10.1016/j.beem.2012.11.002. 
  20. ^ а б „Legravan, 0,15 mg + 0,03 mg, film tableta левоноргестрел, етинилестрадиол” (PDF). www.alims.gov.rs. Приступљено 8. 4. 2020. 
  21. ^ Sidney, Stephen; Petitti, Diana B.; Soff, Gerald A.; Cundiff, Deborah L.; Tolan, Kimberly K.; Quesenberry, Charles P. (2004). „Venous thromboembolic disease in users of low-estrogen combined estrogen-progestin oral contraceptives”. Contraception. 70 (1): 3—10. PMID 15208046. doi:10.1016/j.contraception.2004.02.010. .
  22. ^ Plu-Bureau, Geneviève; Hugon-Rodin, Justine; Maitrot-Mantelet, Lorraine; Canonico, Marianne (2013-02-01). „Hormonal contraceptives and arterial disease: An epidemiological update”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (на језику: енглески). 27 (1): 35—45. ISSN 1521-690X. PMID 23384744. doi:10.1016/j.beem.2012.11.003. 
  23. ^ Rosenberg, L.; Palmer, J. R.; Rao, R. S.; Shapiro, S. (2001). „Low-dose oral contraceptive use and the risk of myocardial infarction”. Arch Intern Med. 161 (8): 1065—70. PMID 11322840. doi:10.1001/archinte.161.8.1065. 
  24. ^ Cibula, D.; Gompel, A.; Mueck, A. O.; La Vecchia, C.; Hannaford, P. C.; Skouby, S. O.; Zikan, M.; Dusek, L. (2010). „Hormonal contraception and risk of cancer”. Human Reproduction Update. 16 (6): 631—650. PMID 20543200. doi:10.1093/humupd/dmq022. .
  25. ^ Hannaford PC, Iversen L, Macfarlane TV, et al. Mortality among contraceptive pill users: cohort evidence from Royal College of General Practitioners‘ Oral Contraception Study. BMJ 2010; 340:927.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нежељена_дејства_комбиноване_оралне_контрацепције&oldid=27542630”