Пређи на садржај

Немања Томић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Томић
Немања Томић
Лични подаци
Пуно име Немања Томић
Датум рођења (1988-01-21)21. јануар 1988. (36 год.)
Место рођења Крагујевац, СФР Југославија
Висина 1,79 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
1997—2004. Раднички Крагујевац
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2006. Раднички Крагујевац 3 (0)
2006—2008. Телеоптик 66 (10)
2009—2013. Партизан 107 (22)
2013—2016. Генчлербирлиги 50 (6)
2016—2017. Гиресунспор 19 (2)
2017—2018. Трикала 24 (4)
2018—2019. Земун 20 (4)
2019. Раднички Ниш 5 (0)
2019—2020. Радник Сурдулица 15 (2)
2020—2022. Раднички 1923 Крагујевац 59 (10)
2023. Младост Лучани 9 (1)
2023—2024. Раднички 1923 Крагујевац 10 (0)
2024— Напредак Марковац 6 (3)
Репрезентативна каријера
2009—2010. Србија до 21 12 (1)
2010—2012. Србија 5 (1)
* Датум актуелизовања: 29. јул 2024.

Немања Томић (Крагујевац, 21. јануар 1988) српски је фудбалер. Игра на позицији везног играча.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке начинио у родном Крагујевцу, у тамошњем ФК Раднички. Већ са 16 година је заиграо за сениорски тим Радничког и по томе је рекордер у историји овог клуба.[1]

Током 2006. године је прешао у београдски Партизан. Пола године је наступао за омладинце црно-белих, а потом је сезоне 2006/07. и 2007/08, као и први (јесењи) део сезоне 2008/09. наступао за Телеоптик, филијалу Партизана. Почетком 2009. године прекомандован је у први тим Партизана.[2] За „црно-беле“ је одиграо 158 такмичарских утакмица (првенство, куп и Европа) и постигао 31 гол. У дресу тима из Хумске освојио четири титуле првака Србије (2009, 2010, 2011, 2012) и два трофеја Купа Србије (2009, 2011). Остаће уписан у анале клупске историје „црно-белих“ као стрелац 300. европског гола Партизана (против Интера из Милана у Београду у Лиги Европе).[3]

У јануару 2013. потписао је за турски Генчлербирлиги.[4] После три и по године у Генчлербирлигију, прешао је у друголигаша Гиресунспор. Томић је имао још годину дана уговора са клубом из престонице, али с обзиром да Генчлер није рачунао на њега, договорено је да последњу годину одради на позајмици у друголигашу са обале Црног мора.[5] У сезони 2017/18. наступао је за грчког друголигаша Трикалу.[6]

У октобру 2018. године се вратио у српски фудбал и потписао уговор са Земуном.[7] За Земун је одиграо 20 првенствених утакмица, уз четири постигнута гола, али је клуб на крају такмичарске 2018/19. испао из Суперлиге Србије. У јуну 2019. потписао је уговор са Радничким из Ниша.[8] У дресу Радничког је наступио на седам утакмица (две у квалификацијама за Лигу Европе и пет у Суперлиги) да би у истом прелазном року, 2. септембра 2019, напустио клуб и прешао у Радник из Сурдулице.[9] Дана 5. октобра 2020. се вратио у матични Раднички 1923, потписавши уговор до краја такмичарске 2020/21. у Првој лиги Србије.[10] Са екипом Радничког је изборио пласман у Суперлигу Србије, након чега му је истекао уговор. Почетком септембра 2021. потписао је нови уговор са Радничким.[11] Крајем 2022. године напустио је Раднички и потписао за Младост из Лучана.[12] Вратио се у крагујевачки Раднички у септембру 2023. године.[13] У јулу 2024. потписао је за Напредак из Марковца, члана Српске лиге Запад.[14]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Почетком фебруара 2009. дебитовао за младу репрезентацију Србије (пријатељска утакмица на Кипру) и исте године био учесник У-21 Европског првенства у Шведској (у сва три меча ушао са клупе).

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 7. априла 2010. на пријатељској утакмици против репрезентације Јапана, када је такође постигао гол.[15]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Томић против клуба у ком је проходао”. politika.rs. 1. 12. 2011. 
  2. ^ „Црно бела будућност”. novosti.rs. 20. 1. 2009. 
  3. ^ „Интер освојио Хумску, Томић погодио за историју”. kurir.rs. 8. 11. 2012. 
  4. ^ „Оде Томић у Генчлербирлиги”. novosti.rs. 2. 1. 2013. 
  5. ^ „Немања Томић у Гиресуну”. mozzartsport.com. 9. 7. 2016. 
  6. ^ „Nemanja Tomić u grčkom drugoligašu”. sportklub.rs. 30. 8. 2017. Приступљено 27. 12. 2022. 
  7. ^ „Неца Томић поново у Суперлиги”. mondo.rs. 7. 10. 2018. Архивирано из оригинала 24. 8. 2019. г. Приступљено 12. 6. 2019. 
  8. ^ „Званично: И Неца Томић на Чаиру две године”. mozzartsport.com. 11. 6. 2019. 
  9. ^ „Немања Томић променио два српска клуба за једно лето”. mozzartsport.com. 2. 9. 2019. 
  10. ^ „“Бомба” за крај прелазног рока: Немања Томић за остварење суперлигашких снова”. fkradnicki.com. 5. 10. 2020. 
  11. ^ „Немања Томић поново плеше са “ђаволима””. fkradnicki.com. 9. 9. 2021. 
  12. ^ „Nemanja Tomić potvrdio selidbu u Lučane: Dobio sam finansijski jaku ponudu”. mozzartsport.com. 27. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  13. ^ „Повратак фудбалског виртуоза: Немања Томић поново на “Чика Дачи””. fkradnicki.com. 16. 9. 2023. Приступљено 31. 10. 2023. 
  14. ^ „Репрезентативац појачао Напредак из Марковца”. zurnal.rs. 11. 7. 2024. Приступљено 29. 7. 2024. 
  15. ^ „Немања Томић”. reprezentacija.rs. 15. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немања_Томић&oldid=28709975”