Ненад Јовановић (дипломата)
 | Овај чланак је биографија живе особе који нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, чланак мора садржавати изворе. Помозите да га се унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци. |
Ненад Јовановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. јул 1907. |
| Место рођења | Тузла, Аустроугарска |
| Датум смрти | 28. фебруар 1957. (49 год.) |
| Место смрти | ФНРЈ |
| Занимање | новинар |
| Супружник | Милица Бабић Јовановић (1933—1957) |
Ненад Јовановић (Тузла, 14. јул 1907 — Женева, 28. фебруар 1957) је био југословенски дипломата, новинар и преводилац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. јула 1907. године у Тузли. Био је секретар Централног пресбироа Председништва Министарског савета Краљевине Југославије.[1] Преводио је са енглеског и француског, а говорио је и немачки језик.
Оженио се 1933. године са Милицом Бабић, која је била први српски школовани костимограф у Народном позоришту у Београду. Венчани кум им је био Милан Сршкић, председник Министарског савета Краљевине Југославије.
Јовановић је отишао на дужност аташеа за штампу при посланству Краљевине Југославије у Берлину, 1939. године, док је југословенски посланик био др Иво Андрић. Када је почео Априлски рат 1941. године, особље посланства је склоњено од власти Трећег рајха на Боденско језеро и након два месеца депортовано у Београд. Тако је и Јовановић са супругом стигао 1. јуна 1941. године.
Гестапо га је ухапсио 23. августа 1944. године у Београду. У логор Дахау је стигао 31. августа 1944. године и заведен је под логорашким бројем "94408". Његова супруга Милица је уз помоћ Црвеног крста Србије, а можда и дипломатских контаката Андрића, успела да сазна где се Ненад налази и почела је да му шаље новац. Када су америчке снаге ослободиле Дахау 29. априла 1945. године, Јовановић је изашао на слободу и вратио се у Југославију, вероватно у јулу исте године.[2]
Умро је 28. фебруара 1957. године у Женеви, где је боравио на лечењу у клиници свог брата.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Janković, Zorica. „U punom ornatu”. Vreme.
- ^ Martens, Mihael (15. april 2021). „Povest o zatvoreniku 94408, mužu najveće ljubavi Ive Andrića”. Nedeljnik. 483: 33—40.
