Ненад Ћирић
Ненад Ћирић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. август 1958. |
Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Образовање | Факултет драмских уметности у Београду |
Рад | |
Активни период | 1974—данас |
Битне улоге | Грозница љубави — Ђорђе Зона мртвих — председник |
Веза до IMDb-а |
Ненад Ћирић (Београд, 25. август 1958) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. У свет глуме ушао је када је имао шеснаест година, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, а стални је члан Атељеа 212 од 1986. године.
Током своје каријере снимио је преко сто радио драма, а глумио је и у великом броју телевизијских серија и филмова.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 25. августа 1958. године у Београду, где након завршетка гимназије уписује и завршава Факултет драмских уметности у Београду на Катедри за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића.[1]
Глумачка каријера
[уреди | уреди извор]Ћирић је у основној и средњој школи похађао драмску секцију. Професионално је почео да се бави глумом са шеснаест година, а након завршетка Факултет драмских уметности у Београду приступио је Атељеу 212, 1986. године.[2] Током своје каријере снимио је преко сто радио драма, а у позоришту глумио је заједно са великанима послератне глумачке школе, као што су Мира Бањац, Светлана Бојковић, Петар Краљ, Зоран Радмиловић и многи други.[1] Велики утицај за њега имао је професор Предраг Бајчетић, који га је усмерио на глумачки пут и утицао на његов глумачки развој.[1][2]
Најзначајније филмске улоге имао је у Грозници љубави као Ђорђе, Зони мртвих као председник и филму Дневник машиновође, где је тумачио улогу директора школе.
Године 2000. добио је награду за најбољег глумца на Фестивалу Дечијих позоришта у Котору.[1]
Позоришне представе
[уреди | уреди извор]- Кабаре код Бертолта Брехта (Сурабаја Џони)
- Марксе, Марксе, колико је сати? (Наполеон)
- Солунци говоре (Милан Гвозденовић)
- Свети ђаво Распућин (Отац Илиодор)
- Лењин, Стаљин, Троцки (Јагода)
- Велико и мало (Лекар)
- Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина (Свирцов)
- Просјачка опера (Џек)
- Бременска слобода (Јохан)
- Метастабилни Грал (Пирандело)
- Страх за границу (Петер Пеперкорн)
- Последња рука пред фајронт (Србољуб Бубе)
- Тебанска куга (Едип)
- Свети Георгије убива аждаху (Гаврило Вуковић)
- Кнегиња из Фоли-Бержера (Оџачар Жил)
- Лепотица Линејна (Пато Дули)
- Љубавно писмо (Матичар)
- Дивљи мед (Герасим Кузмич Петрин)
- Леда (Кланфар)
- Чудо у Шаргану (Иследник)
- Свако (Кен)
- Смртоносна мотористика (Гане кафеџија)
- Краљ Лир (Гроф од Кента)
- Рањени орао (Мишо Ђуровић)
- Путујуће позориште Шопаловић (Милун)
- Шума блиста (Газда)
- Хитлер и Хитлер (Кувар)
- Прослава (Хелмут)
- Танго
- Шума блиста
- Коса (Клод Хупер Буковски, Клодов отац)
- Матица (Смиљко Перушина)
- Збогом СФРЈ (Тата)
- Ревизор (Срески лекар)
- Сакупљач
- Свети Георгије убива аждаху (Нинко Белотић)
- Август у округу Осејџ (Шериф Дион Гилбо)
- Наход Симеон (Оцо)
- Кањош (Дужд).
У Позоришту Пуж играо је у следећим представама: Меца и деца, Јулија и Ромео, Пепељуга, Ивица и Марица, Неваљала принцеза, Алекса у земљи чуда и у представи Прича из Вилинске шуме.
Улоге на филму и ТВ
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-е | |||
1981. | Светозар Марковић (ТВ серија) | ||
1982. | Бунар | ||
1984. | Ој, Мораво | ||
1984. | Грозница љубави | Ђорђе | |
1984. | Андрић и Гоја | ||
1985. | Шест дана јуна | Зоран | |
1987. | Вук Караџић (ТВ серија) | ||
1987−1988. | Бољи живот | Кличковић | |
1989. | Стремницка | професор Брок | |
1990-е | |||
1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
1996. | Филомена Мартурано | Мигеле | |
1998. | Кнегиња из Фоли Бержера | оџачар Зли | |
2000-е | |||
2003. | 011 Београд | ||
2003. | Живот је марш | агент | |
2005. | Буђење из мртвих | Коле | |
2006. | Апорија | Петко | |
2007. | Одбачен | дилер Зоки | |
2007. | Смртоносна мотористика | кафеџија Гане | |
2009. | Зона мртвих | председник | |
2009. | Сељаци | Милун | |
2010-е | |||
2010. | Види, странац | ||
2011. | Како су ме украли Немци | агент предводник | |
2014. | Јагодићи | др Агатон Дрењевић | |
2013−2015. | Звездара | Драги | |
2016. | Дневник машиновође | директор школе | |
2016. | Зг80 | милицајац Стево | |
2017. | Војна академија (ТВ серија) | Машин отац | |
2017. | Казимир и Каролина | Спер | |
2018−2019. | Истине и лажи | Данко Борђошки | |
2019. | Реална прича | Небојша Петронијевић | |
2019. | Моја генерација Z | Директор | |
2019. | Жмурке | Отац Богосав | |
2019. | Швиндлери (ТВ серија) | Доктор Настић | |
2020-е | |||
2020. | Јужни ветар (ТВ серија) | Десимир,управник затвора | |
2020. | Убице мог оца (4. сезона) | Јаков Јованић | |
2020. | Тајкун (ТВ серија) | Јовић | |
2020. | Мочвара (ТВ серија) | Доктор | |
2020. | Југословенка (ТВ серија) | ||
2020−2021. | Игра судбине | Амбасадор | |
2020. | Мама и тата се играју рата | Небојша Петронијевић | |
2021. | Камионџије д. о. о. | Психијатар | |
2021. | Тајне винове лозе | судија Ђорђевић | |
2021. | Дрим тим (ТВ серија) | Професор Боривоје Стојковић | |
2021. | Каљаве гуме | Душко | |
2021. | Радио Милева | Рузмарин | |
2021. | Породица (мини-серија) | Момчило Перишић | |
2021. | Бранилац | Александар Најдановић | |
2022. | Либерта — рађање града | генерал Енгелсхофен | |
2022. | Метаморфозе | ||
2022. | Да ли сте видели ову жену? | ||
2025. | Половни људи |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Intervju sa Nenadom Ćirićem, našim poznatim glumcem i zvezdom Ateljea 212 iz Beograda, povodom gostovanja “Da Duša Zaceli” u London”. ebritic.com. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2013.
- ^ а б „Ненад Ћирић”. ателје212. рс. Архивирано из оригинала 14. 6. 2018. г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ненад Ћирић на сајту IMDb (језик: енглески)