Непрекидна фуријеова трансформација је линеарна математичка операција пресликавања функције у функцију, која нам омогућава да разделимо непрекидне, непериодичне функције (на пример сигнале) у непрекидан спектар. Ова трансформација се често назива скраћено Фуријеова трансформација.
Дефинисана је за неку функцију f(t) на следећи начин:
а трансформација у обрнутом смеру је инверзна Фуријеова трансформација (Фуријеова синтеза) и гласи
Примена ове трансформације је кључна у многим областима технике где се проучава простирање осцилација или зрачења које су функција промене амплитуде неке величине (веома често електричног сигнала) у зависности од времена. Тада Фуријеова трансформација представља амплитуде које су функција фреквенција, значи, свакој фреквенцији () додељује се амплитуда из реалног домена.
Путем Фуријеове трансформације ми прво претварамо линеарне диференцијалне једначине у „обичне“ линеарне једначине, у том простору их решавамо и на крају решења трансформишемо назад у простор одакле смо и кренули.
Посматрамо периодичне функције. Оне су у ствари елементи једног векторског простора. Унутрашњи производ две функције је тада овако дефинисан:
Као што су то у уобичајеном тродимензионалном простору и , и у овом простору са функцијама имамо неке базе. Док у имамо само три димензије и три базна вектора који у потпуности дефинишу простор, у простору са функцијама је то бесконачан број, тј. број димензија (и тиме базних вектора) је бесконачан.
Назовимо тај простор , а његове базе . Онда сваку функцију можемо да раставимо:
су коефицијенти који дефинишу дату функцију, што значи да трансформацију можемо да обрнемо и вратимо је у првобитни простор (илити облик).
Цео процес, трансформацију, треба замислити као капију два паралелна простора. Када прођемо кроз капију, налазимо се у простору где ствари из првобитног простора изгледају другачије (а некад имају и другачије особине), али ипак представљају једне те исте ствари. То управо овде радимо. Нашу функцију шаљемо кроз капију, у другом простору је обрађујемо јер нам је тако згодније, а онда је тако обрађену шаљемо кроз неку другу капију да нам се врати у облику у којем можемо даље да је користимо у „свакодневном животу“.
Вратимо се Фуријеовој трансформацији. Претходно смо је означили као што ће у поласку бити наша прва капија.
Погледајмо шта се дешава са изводом:
Станимо на овом колосеку и кренимо из једног другог смера:
Онда је инверзна функција:
На крају закључимо:
Хајде да погледамо како још Фуријеова трансформација реагује на збир две функције:
У рукама нам је сав алат неопходан да се посветимо диференцијалним једначинама.
Фуријеова трансформација као алат за решавање једначине топлотног провода
[уреди | уреди извор]
Узмимо да имамо неки прстен обима L и да нас интересује распоред температуре током времена. Добијамо проблем:
- је распоред температуре у том прстену, је нека позитивна константа, а је функција која дефинише распоред температуре на самом почетку ().
трансформишемо помоћу Фуријеове трансформације:
Правимо парцијални извод функције мењајући места и изводећи унутар интеграла:
Трансформишимо и другу једначину (наш полазни услов):
Сада наша диференцијална једначина постаје:
То је сада постала уобичајена диференцијална једначина, коју можемо да решимо на стандардан начин:
Одатле можемо да дођемо до нашег решења за путем инверзне Фуријеове трансформације, а добијамо тако што трансформишемо :
Да би израз мало појаснили и разговетније написали, уводимо корен топлотног провода:
не би требало да нас збуњује. Није реч о изводу или нечему сличном, већ је просто једна друга променљива која такође означава положај. Када убацимо корен топлотног провода у нашу :
У прстену обима L важи тада:
Имамо два дужа штапа. Један има температуру , а други . За време су раздвојени и задржавају константно своју температуру, а у тренутку их спајамо. Интересује нас како ће се температура распоредити. Нулту тачку постављамо у тачку где се та два штапа спајају.
Из датог изводимо полазну функцију :
Из поставе проблема знамо да мора да важи:
Наш циљ је да израчунамо :
При интегрисању смо се послужили супституцијом односно .
У овом конкретном примеру је важило , али када желимо да уопштимо формулу, довољно је за полазну тачку узети аритметичку средину двеју температура и мало претумбати крајњу функцију: