Никола Гузијан
| Никола Гузијан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1952. |
| Место рођења | Главица, код Гламоча, ФНРЈ |
| Датум смрти | 25. мај 2001. (48/49 год.) |
| Место смрти | Бања Лука, Република Српска, БиХ |
| Држављанство | Републике Српске, БиХ |
| Националност | Србин |
| Религија | Православље |
| Занимање | новинар и писац |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | српски |
Никола Гузијан (Главица, код Гламоча 1952 — Бања Лука, 25. мај 2001) био је српски новинар и писац. Један је од оснивача СДС у Бањој Луци, али се брзо повукао из политике.
Новинарство
[уреди | уреди извор]Био је један од оснивача "Независних новина", а по њему је установљена и новинарска награда "Никола Гузијан", коју "Независне" дођељују од 2005. године за допринос истраживачком новинарству и промоцији професионалних стандарда. Tакође био и главни и одговорни уредник "Глас српски", а током своје богате књижевничке каријере објавио је велики број пјесама.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Записи у кутији (1982)
- Вршак игле (1983)
- Шкопац : (реченице из "Тјескобе") (1989)
- Пусто поље (1989)
- Чисто стање (2000)
- Изабране пјесме (2002)
Добитници награде "Никола Гузијан"
[уреди | уреди извор]Идејно рјешење награде "Никола Гузијан" дјело је бањолучког вајара Слободана Драгаша.[2]
- Бакир Хаџиомеровић (2006)
- Сања Влаисављевић (2009)
- Вања Фуртула (2010)
- Есад Хећимовић (2011)
- Валентина Рупчић (2012)
- Горан Милић (2013)
- Недељка Бреберина (2014)
- Санела Прашовић Гаџо (2015)
- Марин Маринковић (2016)
- Денис Бојић (2017)
- Зоран Крешић (2018)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vukić, Uroš (25. 5. 2011). „Deset godina od smrti Nikole Guzijana”. Nezavisne novine. Приступљено 12. 7. 2019.
- ^ „Легат академског вајара Слободана Драгаша”. ЈУ НУБРС Републике Српске.
