Никола Дамјанов
| Никола Дамјанов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1810. |
| Место рођења | Тресонче, Отоманско царство |
| Датум смрти | 1866. (55/56 год.) |
| Место смрти | Ораовец, Отоманско царство |
| Занимање | Сликар, Резбар, Иконописац |
Никола Дамјанов Рензов (Тресонче, 1810. – Ораовец, 1866) био је сликар, резбар и иконописац из Македоније.
Биографија
[уреди | уреди извор]Никола Дамјанов је рођен је 1810. године у селу Тресонче у Дебарском крају и потиче из велике породице Зографа Рензоваца. Његов отац Дамјан и деда Јанкула такође су били иконописци и неимари. Никола је сликао заједно са својом браћом Георгијем, Андрејом и Костом, што отежава прецизирање њиховог индивидуалног рада.[1] Никола и његов брат Коста су радили на цркви „Свети Спас“ у Ораовцу, завршене 1839. године.
Никола Дамјанов је аутор изгорелог амвона у цркви Пресвете Богородице у Скопљу, двери и надстрешнице цркве Пресвете Богородице (1850) у Новом Селу, као и надстрешнице у цркви Св. Николе (1889) у Штипу.[2]
Никола Дамјанов је умро око 1866. У Ораовцу где је и сахрањен. Отац је иконописца Петра Николова.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кантарджиев, Петър (1982). Творци на българската архитектура, том 1. София: Съюз на архитектите в България. стр. 71.
- ^ Василиев, Асен (1965). Български възрожденски майстори: живописци, резбари, строители. София: „Наука и изкуство“. стр. 178.
- ^ Радкова, Румяна (1986). Българската интелигенция през Възраждането. ХVІІІ - първата половина на ХІХ в. София: Наука и изкуство. стр. 184.
