Пређи на садржај

Никола Моравчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Моравчевић
Лични подаци
Датум рођења(1935-12-10)10. децембар 1935. (89 год.)
Место рођењаЗагреб, Краљевина Југославија
ОбразовањеУниверзитет Висконсина у Медисону, Универзитет у Београду

Никола Моравчевић (Загреб, 10. децембар 1935) универзитетски је професор светске књижевности, књижевни критичар и књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици српског официра Југословенске краљевске војске. По завршетку Академије за позоришну уметност Београдског универзитета (1955. године), Моравчевић одлази у Америку, где 1961. године магистрира на позоришном одсеку „Уметничког института у Чикагу“ и три године касније докторира на одсеку за светску књижевност „Универзитета државе Висконсин“ у Медисону.

После две године доцентуре на колеџу Стивенс у држави Мисури, Никола Моравчевић је прешао на одсек светске књижевности „Универзитета државе Илиноис“ у Чикагу где је 1968. године промовисан у ванредног и 1971. у редовног професора. На UIC-у је радио и у управи универзитета, прво као оснивач и шеф Одсека за словенске[2] (касније и балтичке) језике (1968—1981), а потом и као Проректор универзитета и Директор за универзитетски развој (1981—88).

Научни рад

[уреди | уреди извор]

Његов научни рад обухвата преко две стотине књижевних есеја и критичких приказа из области компаративне, руске, француске и српске књижевности штампаних у десетак збирки есеја, у неколико водећих енциклопедија и у великом броју књижевних часописа у САД и Канади. Часописи у којима се налази највећи број његових есеја су: Comparative Literature, Slavic and East European Journal, Drama Critique, Canadian Slavonic Papers, Drama Survey, Comparative Drama, Russian Literature, L' Europe du Sud-Est, Comparative Literature Studies, Russian Language Journal, Bucknell Review, The New Review, Journal of Baltic Studies, Books Abroad - World Literature Today, The South Slav Journal, Serbian Studies and Slavic Review.

Дела

[уреди | уреди извор]

Написао је историјски роман Албион, Албион (Београд: Издања С. Машића, 1994. и 1997), за који је добио (1998) награду Растко Петровић, намењену најбољем прозном делу српског писца из расејања. Друго издање овог романа је изашло 1998. године у издању С. Машића, а треће 2006. године у издању Стубова културе. У 2009. години издавачка кућа Архипелаг у Београду је издала енглеску верзију овог романа.

  • Год. 2003. издат је његов други историјски роман: Светлост Запада - Lux Occidentalis (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Просвета. ISBN 978-86-07-01443-9. 
  • Год. 2005. издата је колекција његових есеја штампана на енглеском језику под насловом: Selected Essays on Serbian and Russian Literatures and History (на језику: (језик: енглески)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. 2005. ISBN 978-86-7979-116-0. 
  • Год. 2007. издат је његов трећи историјски роман: Витез у доба зла (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. ISBN 978-86-86933-01-0. 
  • Год. 2008. издат је његов историјски роман на енглеском језику: A Brandenburg Concerto (на језику: (језик: енглески)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. ISBN 978-86-86933-23-2. 
  • Год. 2009. издат је српски превод његовог историјског романа: Бранденбуршки кончерто (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. 2009. ISBN 978-86-86933-57-7. 
  • Год. 2009. издат је његов пети историјски роман: Време васкрса (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. ISBN 978-86-86933-53-9. 
  • Год. 2010. издат је његов шести историјски роман: Бечу на веру (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. 2010. ISBN 978-86-86933-95-9. 
  • У лето 2010. године Моравчевић је добио Растко Петровић књижевну награду за животно дело.
  • Год. 2011. издат је његов седми историјски роман: Последњи деспот (на језику: (језик: српски)). Београд: Издавачка кућа Архипелаг. 2010. ISBN 978-86-86933-95-9. 
  • Год. 2012. издат је његов осми историјски роман: Радичево завештање. Београд: Издавачка кућа Архипелаг. ISBN 978-86-523-0045-7.
  • Год 2014. издат је његов девяти историјски роман: Записи о српском царству. Београд: Издавачка кућа Архипелаг. ISBN 978-86-523-0125-6.
  • Год издат је његов десети историјски роман: Гроф Сава Владиславић. Београд: Издавачка кућа Архипелаг. 2015. ISBN 978-86-523-0153-9. У 2016. години за овај роман Моравчевић је награђен књижевном наградом Јанко Веселиновић од стране Српског удружења књижевника за најбољи историјски роман у 2015. години.[тражи се извор]
  • Године 2016. издат је његов једанаести историјски роман: Марко Мрњавчевић (непризнати српски краљ) Београд: Издавачка кућа Архипелаг.[тражи се извор]
  • Године 2016. издата је његова историјска студија: „Српске властелинке, државнице и дипломаткиње крајем XIV и првом половином XV века. Београд: Издавачка кућа Архипелаг.[тражи се извор]
  • Године 2017. издат је његов дванаести историјски роман: „Браћа Анђеловићи” Београд: Издавачка кућа Архипелаг.[тражи се извор]

Члан је неколико америчких и интернационалних и професионалних удружења и почасни доктор Вроцлавског универзитета [тражи се извор] у Пољској. Био је петнаест година (1980—1994) главни уредник јединог научног часописа у Америци посвећеног српској култури, Serbian Studies, a од 1991. године је члан Крунског савета принца Александра II Карађорђевића. Влада Републике Литваније 2012. године орденом Дипломатске звезде.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Књижевне награде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Биографија”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2012. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  2. ^ „Department of Slavic and Baltic Languages and Literature at UIC”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2005. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  3. ^ „Обележено 25 година постојања Крунског савета”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Моравчевић&oldid=28906805”