Никослав Бјеговић
| Никослав Бјеговић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 16. новембар 1967. | ||
| Место рођења | Госпић, СФРЈ | ||
| Висина | 1,81 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Лика Лички Осик | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1987—1989 1989—1991 1991—1992 1992—1993 1993—1995 1995—1997 1997—2000 2000 2000—2002 |
Змај Земун Партизан Раднички Крагујевац Палилулац ОФК Београд Војводина Црвена звезда Пекинг Гуан Луцерн |
41 41 52 18 8 |
(0) (3) (1) (1) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1998 | СР Југославија | 1 | (0) |
Никослав Бјеговић (рођен 16. новембра 1967. у Госпићу) је бивши српски фудбалер. Играо је у одбрани.
Каријера
[уреди | уреди извор]Након одслуженог војног рока, Бјеговић је дошао у Београд на студије и упоредо играо за Змај из Земуна.[1] Током лета 1989. постао је члан београдског Партизана у време када је тренер био Иван Голац, а како је он брзо отишао, тако је и Бјеговић изгубио место у тиму. Није се касније изборио за место ни код Милоша Милутиновића, па је био позајмљен крагујевачком Радничком. Вратио се у Партизан и тражио раскид уговора. Отишао је затим код Милана Живадиновића у Раднички из Обреновца, па у београдски Палилулац, да би потом кренула прволигашка одисеја. Фудбалску афирмацију доживео као фудбалер ОФК Београда, новосадске Војводине (био и капитен), Црвене звезде. Као интернационалац једну сезону играо и у Кини, а у Швајцарској завршио каријеру у дресу Луцерна,[2]
За репрезентацију Југославије је наступио на једном мечу, 23. децембра 1998. против Израела (0:2) у Тел Авиву.
Трофеји
[уреди | уреди извор]Црвена звезда
- Првенство СРЈ (1): 1999/00.
- Куп СРЈ (2): 1998/99, 1999/00.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1]
- ^ „Бјеговић са светске берзе у српски фудбал”. novosti.rs. Приступљено 27. 5. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Никослав Бјеговић на сајту reprezentacija.rs
- Никослав Бјеговић – national-football-teams.com
