Није било узалуд
| Није било узалуд | |
|---|---|
| Жанр | криминалистички драма хорор трилер |
| Режија | Никола Танхофер |
| Сценарио | Перо Будак Никола Танхофер |
| Главне улоге | Борис Бузанчић Мира Николић Злата Перлић Миа Оремовић |
| Музика | Мило Ципра |
| Сценограф | Здравко Гмајнер |
| Сниматељ | Славко Залар |
| Монтажа | Радојка Танхофер |
| Продуцентска кућа | Јадран филм |
| Година | 1957. |
| Трајање | 97 минута |
| Земља |  ФНРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Није било узалуд је југословенски филм из 1957. године.[1] Режирао га је Никола Танхофер који је, заједно са Пером Будаком написао и сценарио.[2]
Радња
[уреди | уреди извор]Млади доктор Јуре враћа се након десет година у родно примочварно место Крње, како би преузео службу од локалног доктора Ђуке Радића који ускоро одлази у пензију. Јурина супруга Вера није задовољна што Јуре преузима службу у тако заосталом крају. Јуре пак осећа потребу да се одужи доктору који је био најбољи пријатељ његовог покојног оца и помагао му након очеве смрти када је студирао у Загребу. Локални становници више поверења имају у мочварну врачару и надрилекару звану Чарка, мајку злокобног Радака који је наводно погинуо 1945. Због тога Јуре готово и нема пацијената, а његов покушај да вакцинише сеоску дјецу против тифуса завршава фијаском. Јединог наклоњеног човека међу становницима мочварних села Јуре проналази у младом Мији Кладару, а све више се зближава и са 17-годишњом Ђукином ћерком, привлачном и љупком Бојком. Некако у вријеме Јурина доласка, у крају су учестали сумњиви смртни случајеви и су сви утопљеници у мочвари...[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Борис Бузанчић | Јуре |
| Мира Николић | Бојка |
| Злата Перлић | Вера |
| Миа Оремовић | Видасова жена |
| Вјера Симић | Чарка |
| Звонимир Рогоз | др. Ђука Радић |
| Иван Шубић | Видаш |
| Љуба Тадић | Радак (као Љубо Тадић) |
| Антун Врдољак | Мијо |
| Марија Алексић |
Остале улоге ▼
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Силва Фулгоси | |
| Дука Тадић | Марко |
| Младен Шермент | Кочијаш |
| Стјепан Јурчевић | |
| Бранко Мајер | Криминалист Делић |
| Бранко Шантић | |
| Звонимир Нубер |
Комплетна филмска екипа ▼
| Редитељ | Никола Танхофер | |
| Сценариста | Перо Будак | (идеја) |
| Никола Танхофер | ||
| Композитор | Мило Ципра | |
| Директор фотографије | Славко Залар | |
| Mонтажер | Радојка Танхофер | (као Радојка Иванчевић) |
| Сценограф | Здравко Гмајнер | |
| Костимограф | Олга Марушевски | |
| Одсек за шминку | Дује Дупланчић | шминкер |
| Бранка Кинцл | фризер | |
| Менаџер продукције | Јосип Лулић | директор филма |
| Крешимир Новак | вођа снимања | |
| Помоћник режије | Ђорђе Јањатовић | помоћник редитеља |
| Раденко Остојић | први помоћник редитеља | |
| Крсто Петањек | помоћник редитеља | |
| Одсек за звук | Константин Ћук | асистент тонског сниматеља (као Коста Ћок) |
| Федор Јелер | асистент тонског сниматеља | |
| Младен Пребл | тон мајстор | |
| Одсек за камеру и расвету | Иван Балтић | вођа расвете |
| Миодраг Грбић | пратилац камере | |
| Никола Вујасиновић | сценски мајстор | |
| Илија Вукас | пратилац камере | |
| Одсек за костим | Милица Бјелобрк | гардеробер |
| Одсек за монтажу | Иванка Гуложнић | асистент монтажера |
| Музички одсек | Младен Басић | диригент |
| Лидија Јојић | музички уредник | |
| Остала екипа | Драга Броз | секретар продукције |
| Иванка Форенбацхер | секретар режије |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ а б „Није било узалуд”. База ХР кинематографије. Приступљено 25. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Није било узалуд на веб-сајту IMDb (језик: енглески)