Пређи на садржај

Нови Пазар (Бугарска)

Координате: 43° 21′ С; 27° 12′ И / 43.35° С; 27.2° И / 43.35; 27.2
С Википедије, слободне енциклопедије
Нови Пазар
буг. Нови пазар
Панорама Новог Пазара
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластШуменска област
Становништво
Становништво
 — 14.521 (2.007 )
Географске карактеристике
Координате43° 21′ С; 27° 12′ И / 43.35° С; 27.2° И / 43.35; 27.2
Апс. висина156 m
Нови Пазар на карти Бугарске
Нови Пазар
Нови Пазар
Нови Пазар на карти Бугарске
Веб-сајт
novi-pazar.eu

Нови Пазар (буг. Нови пазар) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Нови Пазар у оквиру Шуменске области.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај: Нови Пазар се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 380 km источно, а од обласног средишта, Трговишта град је удаљен 25 km источно.

Рељеф: Област Новог Пазара се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 160 m надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

Клима: Клима у Новом Пазару је континентална.

Воде: Кроз Нови Пазар протиче Крива река.

Историја

[уреди | уреди извор]

Област Новог Пазара је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Новог Пазара је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Нови Пазар је био ослобођен руском војском 6. јула 1828. током Руско-турског рата 1828—29[1], али је према Једренском миру остао у Турској.

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија

По проценама из 2007. године Нови Пазар је имао око 14.500 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сборник История русской армии, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]