Нови Пазар (Бугарска)
Нови Пазар буг. Нови пазар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Шуменска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 14.521 (2.007 ) |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 21′ С; 27° 12′ И / 43.35° С; 27.2° И |
Апс. висина | 156 m |
Веб-сајт | |
novi-pazar.eu |
Нови Пазар (буг. Нови пазар) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље, седиште истоимене општине Нови Пазар у оквиру Шуменске области.
Географија
[уреди | уреди извор]Положај: Нови Пазар се налази у североисточном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 380 km источно, а од обласног средишта, Трговишта град је удаљен 25 km источно.
Рељеф: Област Новог Пазара се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 160 m надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.
Клима: Клима у Новом Пазару је континентална.
Воде: Кроз Нови Пазар протиче Крива река.
Историја
[уреди | уреди извор]Област Новог Пазара је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.
Крајем 14. века област Новог Пазара је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Нови Пазар је био ослобођен руском војском 6. јула 1828. током Руско-турског рата 1828—29[1], али је према Једренском миру остао у Турској.
Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
Становништво
[уреди | уреди извор]По проценама из 2007. године Нови Пазар је имао око 14.500 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Турци и Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.
Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Здање општине
-
Палата правде
-
Градски часовник
-
Уметничка галерија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сборник История русской армии, Приступљено 17. 4. 2013.